Zamisli Srbiju forum Zamisli Srbiju
(Zamisli svoj grad)
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Ko su glasači radikala?
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 137, 138, 139  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Otvoreni forum
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Boka



Pridružio: 03 Mar 2005
Poruke: 122
Lokacija: bgd

PorukaPoslao: Čet Mar 03, 2005 4:22 pm    Naslov: Ko su glasači radikala? Odgovoriti sa citatom

Kvazipatriotske zamlate, ideoloski naivci, krimosi, osobe sa zavrsenom ili jedva zavrsenom malom maturom...

Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 261
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Čet Mar 03, 2005 4:41 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Stranke demokratskog bloka su se u toku kampanja 2003. i 2004. intenzivno međusobno napadale.
Takav pristup, da bi bio racionalan sa tačke gledišta stranke koja ga koristi, mora da počiva na nekoliko pretpostavki. Prvo, implicitna pretpostavka jeste da je korpus „demokratskih” glasova manje-više dat, i takođeda je dat i korpus glasova sa stranke bivšeg režima (radikale i SPS). Samo ako je to slučaj onda ima smisla napadati sebi politički bliske stranke, jer ne postoji šansa da se dobiju glasovi radikala, već je jedina mogućnost za dobitak u preraspodeli glasova unutar demokratskog korpusa. Druga pretpostavka jeste da se napad na politički blisku stranku isplati, tj. da se na taj način mogu „zaraditi” neki glasovi. Treća pretpostavka jeste da se druge demokratske stranke neće upustiti u eskalaciju međusobnog napadanja. Četvrta i veoma važna pretpostavka jeste da ukoliko i dolazi do erozije ukupnih demokratskih glasova usled međusobnih napada, onda je, za stranku koja napada,dobitak u udelu u demokratskom „kolaču” veći od gubitka zbog smanjenja veličine tog „kolača”. I peto, smanjenje „demokratskog kolača” ne može nakraju dovesti i do nestanka demokratije. Jedino, ukoliko verujemo da su svihovih pet pretpostavki tačne, ima smisla orijentisati se – sa tačke gledištauskostranačkog interesa – na napade na ostale stranke demokratskog bloka.
Bar četiri, od ovih pet pretpostavki, su pogrešne. Prva pretpostavka: iako verovatno postoji „tvrdo jezgro” i demokratskih i radikalskih glasova, verovatno je da se petina ili čak i četvrtina biračkog tela (koliko obično ima neopredeljenih birača u anketama) nije strogo odlučila za koga će glasati. Otuda postoji razlog da se jedna demokratska stranka bori za pridobijanje neopredeljenih birača, a ne samo da se bavi preraspodelom demokratskog „tvrdog jezgra”. Treća pretpostavka, da se druge stranke neće upustiti u slično ponašanje (napade) je svakako pogrešna, kako smo lako mogli da uočimo u toku kampanja (2003. i 2004.). Otuda postaje netačna i četvrta pretpostavka, naime da međusobna prepucavanje ne dovode do erozije broja demokratskih birača. Međusobni napadi su, kako sva istraživanja pokazuju, doveli do smanjenja ukupnog procenta glasova demokratskih snaga. Tada, čak i ukoliko jedna stranka „zarađuje” napadanjem ostalih demokratskih stranaka, verovatnoje da u ukupnom iznosu gubi, jer dolazi do značajnijeg smanjenja „kolača”nego što se povećava njen udeo u tom „kolaču”. I na kraju, i možda najvažnije,i peta prepostavka ne važi. Smanjenje demokratskog korpusa i jačanje radikala dovodi u opasnost demokratiju. Kratkoročno posmatrano, cilj svake stranke jeste da maksimizira broj glasova. Ali, ako je postizanje tog cilja moguće samo nauštrb ostalih demokratskih glasova i dovodi do pada ukupnog broja demokratskih glasova i pobede ne-demokratskih snaga, taj cilj se pretvara u svoju suprotnost. Naime, usled pobede ne-demokratskih snaga, same demokratske stranke mogu da budu zabranjene, a demokratija stavljena „podključ”.
Tako je u poslednjim godinama Vajmarske Nemačke možda bilo racionalno,ali i veoma kratkovido, međusobno napadanje komunista i socijaldemokrata. I jedni i drugi su želeli da budu najveća stranka levice i verovali da desničarske pristalice ne mogu da pridobiju njihove glasače, te da se moraju koncentrisati na međusobnu borbu za glasove levice. Ali, šta je komunistima uspeh protiv socijaldemokrata značio kada je kasnije Hitler došao na vlast, zabranio obe partije, a njihove lidere poslao u Dahau?
Očigledno, politička elita uvek ima kratkoročne ciljeve, ali njihovo postizanje mora biti u skladu sa dugoročnim ciljevima i interesima. Ono ih ne sme direktno potkopavati. Drugim rečima, nekada je potrebno žrtvovati deo kratkoročnog cilja da bi se mnogo više dobilo na dugi rok. Ukoliko bi demokratske partije prihvatile racionalniji obrazac ponašanja, njihov cilj bi trebaloda bude priodobijanje glasača radikala. Ovo bi sa njihove tačke gledišta impliciralo ofanzivnu strategiju pridobijanja potencijalnih radikalskih birača kojom bi se, prvo, širio korpus demokratskih glasača i, drugo, za partiju koja tim putem krene proširivao sopstveni broj glasača.
Empirijska analiza glasača radikala ukazuje na nekoliko osnovnih smerova kojima je moguće ovu strategiju sprovoditi. Rezultati pokazuju da za to nije presudno predizborno povećanje plata, jer, kako smo videli, porast plata u 2003. godini, nije imao uticaja ni na radikalske niti na demokratske glasove. Porast opšteg standarda jeste važan, što se vidi u značaju prosečnog nivoa društvenog proizvoda po stanovniku, ali to nije nešto što je moguće realizovati za godinu ili dve. U tom roku, pak, bilo bi moguće, ukoliko se demokratske stranke odluče za racionalnu strategiju, delovati na način čiji bi cilj bio „prelivanje” glasova od radikala ka demokratskim partijama. Takva strategija bi uključivala sledeće elemente:
• povećanje izlaznosti u Beogradu i većim sredinama (opštinama) gde je nivo obrazovanosti viši i podrška demokratskim strankama veća,
• povećanje izlaznosti žena u gradovima, jer su one značajno manje sklone radikalima nego muškarci,
• pridobijanje glasove izbeglica, ubeđivanjem da radikali koji su bili u vladi kada su oni morali da beže i iz Hrvatske i sa Kosova, sigurno ne bi bili uspešniji kada bi ponovo došli na vlast,
• pridobijanje romskih glasove preko većeg angažovanja i rada sa njihovim organizacijama, i
• veće angažovanje u Vojvodini, gde su radikali, naročito među muškim i to obrazovanim stanovništvom, statistički neobično jaki.


Poslednji put izmenio/la Urednik dana Pet Mar 04, 2005 3:27 am, izmenio/la ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Nevina



Pridružio: 27 Feb 2005
Poruke: 81
Lokacija: cacanka (nisam veljina)

PorukaPoslao: Pet Mar 04, 2005 1:30 am    Naslov: KO U SRBIJI... Odgovoriti sa citatom

mali podsetnik za one koji su zaboravili period radikalske vlasti...to sto sam nevina, ne znaci i da sam zaboravna... 8)
text je preuzet iz Vreme-na (januar 2004.)


Podsećanje - radikali na vlasti
ONI SE NISU PROMENILI
Na parlamentarnim izborima održanim u septembru 1997. izborni slogan Srpske radikalne stranke glasio je: "Mi dolazimo". Šest meseci kasnije, 24. marta 1998. radikali su prvi put ušli u republičku vladu. Tačno godinu dana posle, 24. marta 1999, počelo je bombardovanje Jugoslavije – još neoporavljena od represije nad medijima i Univerzitetom, Srbija je ušla u rat. Oni su već uveliko bili došli.
Na poslednjim parlamentarnim izborima, izborni slogan Srpske radikalne stranke glasio je: "Znam šta hoću. Hoću bolje, radikalno bolje". Paroli je poverovalo preko milion glasača, radikali su postali izborni pobednici, a analitičari se trude da čitavu stvar objasne socijalnim razlozima, skretanjem SRS-a nalevo, razočaranjem u tekovine petog oktobra. Čini se ipak da je Srbija potpuno zaboravila šta znači "Radikalno bolje" i kako to izgleda kad oni dođu.
ZEMUNSKA ODISEJA: Iako je tokom šest godina postojanja i četiri godine učešća u parlamentu već bilo jasno o kakvoj je stranci zapravo reči, tek će zahvaljujući lokalnim izborima održanim 3. novembra 1996. postati jasno kako Srpska radikalna stranka vlada. Na tim izborima, naime, SRS je dobio većinu odborničkih mesta u Zemunu, predsednik stranke Vojislav Šešelj izabran je za gradonačelnika, a posle četiri godine radikalskog upravljanja, nova gradska vlast je u oktobru 2000. godine zatekla pustoš. Iako je pre svega utvrđeno da su radikali ostavili dug od 68 miliona dinara, naspram za tu godinu planiranog budžeta od 33 miliona dinara, utvrđeno je da ovaj manjak nije najgore zlo koje je snašlo grad. Zvanično želeći da stambeno obezbedi izbeglice, a u stvari obezbeđujući glasove za neke buduće izbore, radikali su u periodu 1996–2000. uspeli da prodaju čak 6596 placeva na kojima je podignuto 1500–2000 privremenih objekata ukupne površine veće od 4,5 miliona kvadratnih metara; u istom periodu, a bez adekvatne dokumentacije, urađeno je oko 12.000 adaptacija. Placevi su dodeljivani bez licitacije, dobijao ih je svako ko je imao bilokakvu "vezu" u opštini ili onaj ko bi prvi stao u red, a kontrola praktično nije postojala: na osnovu dozvola za privremene objekte od nekoliko desetina metara, podizane su palate od čak 800 kvadratnih metara; kako infrastrukture uglavnom nije bilo, novopečeni Zemunci su se zbog nižih troškova priključivali na kišnu kanalizaciju umesto gradske, što je uzrokovalo brojne sanitarne probleme. "Domaćinsko" upravljanje podrazumevalo je i podizanje stotina kioska, uglavnom na mestima koja za to nisu bila predviđena – Zemunski kej postao je pijaca, u gradskom parku je zbog podizanja ugostiteljskog objekta posečeno stablo staro 150 godina, a u Prvomajskoj ulici su slični objekti građeni na prostoru ranije predviđenom za drugu saobraćajnu traku. Ukratko, nekad austrougarski gradić počeo je da liči na zapuštenu kasabu, suprotstavljenu ne samo zakonima o zaštiti spomenika i prirodnih bogatstava već i najosnovnijim elementima estetike i zdravog razuma.
Ni to, naravno, nije bilo sve. Već na samom početku radikalske vlasti, hala "Pinki" predata je na upravljanje Aleksandru Vučiću i postala omiljeno zborno mesto masovnijih stranačkih skupova – u međuvremenu, u zgradi je izbio veliki požar, a tada mlađahni Vučić obećao je da će krivac biti otkriven za tri dana, što se nije dogodilo. Pored toga, iz Stare kapetanije izbačena je gradska biblioteka stara 175 godina, a jedan deo zgrade iznajmljen je na 30 godina politički podobnom kafedžiji, na čijem se meniju našla čak i "četnička pljeskavica" s krstom i četiri ocila. Uprkos takvim i (brojnim) sličnim zloupotrebama, najvećim skrnavljenjem ipak se smatra ono što su radikali učinili sa zgradom Magistrata, podignutom u XVIII veku i u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika. Građevina je najpre renovirana iz opštinskog budžeta, ali bez osvrta na činjenicu da je reč o spomeniku koji treba očuvati u prvobitnoj formi: autentični prozori zamenjeni su metalnim plastificiranim, enterijer je potpuno izmenjen, srušeni su autentični dimnjaci, fasada je neadekvatno obojena, u dvorištu (koje je inače arheološki teren gde su nađene rimske iskopine) izgrađen je tržni centar. Konačno, kad su sve to lepo uredili opštinskim novcem, radikali su prostor površine 2000 kvadrata zakupili na 30 godina uz uslov da plaćaju mesečnu kiriju od tadašnjih 100 maraka.
Događaj koji je ipak pokazao da se ne radi samo o devastatorima i ljudima sklonim finansijskim mahinacijama, već o nečem mnogo gorem, jeste slučaj porodice Barbalić. Dok su bili na letovanju, u julu 1997, Barbalići su jednostavno iseljeni iz svog zemunskog stana u koji je odmah useljena Ljiljana Mijoković, sekretarica u stranačkom glasilu "Velika Srbija". Sledile su sudske odluke, sprečavanje da se one izvrše, reakcije demokratske javnosti, ali pomoći nije bilo. Vojislav Šešelj isticao je nacionalnu pripadnost porodice i upozoravao da "mali ustaša" Dario Barbalić ne može da ide u obdanište zbog toga što "ima hrvatski pasoš". Malo posle iseljenja (odnosno krađe – Barbalićima je jednostavno oduzet čak i nameštaj), Šešelj je u studiju BK Televizije verbalno isprovocirao porodičnog advokata Nikolu Barovića, ovaj ga je polio vodom, a čitava stvar završila se time što je Barovića premlatio Šešeljev telohranitelj i što je radikalski vođa, uz ciničan osmeh, prokomentarisao da se Barović u stvari "okliznuo na bananu". Slučaj Barbalić još nije rešen. Porodica i dalje živi u podstanarskom stanu u Hrvatskoj, a u njihovom stanu i dalje je Ljiljana Mijoković.

Svi ovi i brojni drugi primeri radikalskog upravljanja Zemunom bili su ipak samo uvod u ono što se tek spremalo Srbiji posle republičkih izbora 1997.
SRBIJO, MAJKO: Kada je 1996. upitan o mogućnosti koalicije svoje stranke sa socijalistima, Vojislav Šešelj samouvereno je izjavio: "Ako vam ja unapred kažem da ne postoji nikakva varijanta da SRS uđe u koaliciju sa SPS-om i Slobodanom Miloševićem, to ostaje. Ako je neko čovek od reči, onda su to ljudi koji su na čelu SRS-a." Došli su, međutim, izbori 21. septembra 1997. i čovek od reči pristao je da se pospe pepelom. Na tim izborima, koje je bojkotovalo 12 opozicionih stranaka, SRS osvaja 82 poslanička mesta, a 24. marta 1998. pristaje da uđe u tzv. vladu narodnog jedinstva: uz 16 članova iz SPS-a i pet iz JUL-a, u vladi kojom će predsedavati Mirko Marjanović radikalima je pripalo 15 mesta, od čega dva potpredsednička.
Prva istorijski važna tekovina ove "crveno-crne" vlade bila je jednoglasna odluka da se prihvati predlog Slobodana Miloševića i republičkom parlamentu naloži da raspiše referendum na kojem bi se građani izjasnili o tome da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu. Na sednici održanoj 6. i 7. aprila 1998. Skupština će najpre usvojiti Zakon o skraćenju potrebnog vremena između zakazivanja i održavanja referenduma, da bi već za 23. arpil zakazala i referendum. Od ukupnog broja izašlih birača, tog dana je čak 94,7 zaokružilo negativan odgovor: zvanična reakcija bila je da su se građani izjasnili "patriotski", dok se Kontakt grupa pokazala mnogo konkretnijom i odmah posle referenduma uvela drastične sankcije Srbiji. Kosovska kriza potom će se drastično zaoštravati, a konstantne pretnje iz inostranstva na neki način će radikalima i socijalistima dati alibi da na domaćoj političkoj sceni urade sve što je "u interesu otadžbine".
Za početak, samo mesec dana posle referenduma, Skupština Srbije usvojila je Zakon o Univerzitetu odbijajući pritom sve amandmane opozicionih partija i samog Univerziteta – produkt je bio zakon koji je ograničavao autonomiju Univerziteta, a profesore i saradnike, kako je ocenjeno, "pretvorio u poslušnike vlasti". Šokantan čak i samo na papiru, zakon usvojen 26. maja bio je još šokantniji u praksi. Na čelo nekih fakulteta, naime, imenovani su stranački kadrovi, a šampioni bezočnosti su po opštem mišljenju bili upravo dekani radikali. Novoimenovani dekan Vladan Teodosić je na fakultet doveo obezbeđenje koje je sprečavalo profesore da se vrate u kabinete iz kojih su prethodno izbačeni, preko svojih emisara pretio profesorima da će ih "srediti čim bude usvojen zakon o terorizmu", sprečavao predavače da odlaze na unapred zakazane kongrese, zabranio ulazak onima koji su negodovali zbog novog režima na fakultetu, nalagao obezbeđenju da iz zgrade iznosi one koji bi se oglušili na naređenje,... uopšte učinio niz stvari koje su i danas mrlja na istoriji ETF-a. Pored Teodosića, u ovom periodu posebno se istakao i dekan Filološkog fakulteta Radmilo Marojević, takođe radikalski kadar: nasilnom penzionisanju profesora (čak i lingviste svetskog glasa Ranka Bugarskog), imenovanjem novih šefova odseka, angažovanjem famoznog Danijela Šifera za predavača i sličnim merama Marojević se nije zadovoljio, pa je predložio i da se na njegovom fakultetu ukine grupa za svetsku književnost, a da postdiplomci pod obavezno moraju da uče i polože ruski jezik. Kako su se zbog svega toga studenti pobunili i otpočeli štrajk, Marojević se prisetio kolege Teodosića, pa je 4. februara 1999. na fakultet upala grupa maskiranih batinaša prebijajući sve koji su im se našli na putu. Epilog svih ovih događaja bile su ostavke, svađe, protesti, stvaranje Otpora i brojne nuspojave čije se posledice i danas osećaju.
Skupština Udruženja (režimskih) novinara Srbije održana 13. juna 1998. na Zlatiboru pokazaće, međutim, da je crveno-crna koalicija pronašla drugu metu: obraćajući se prisutnima, ministar informisanja Aleksandar Vučić istakao je da su se "neki mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata protiv Srbije". Stalna pretnja bombardovanjem i pogoršanje situacije na Kosovu učinili su ipak da mogućnost konkretnijih mera protiv slobode medija ne bude shvaćena ozbiljno u većem delu javnosti. No, čak i da se javnost nešto pitala, "vlada nacionalnog jedinstva" teško da bi se zabrinula zbog toga: već 20. oktobra, opet po hitnom postupku, usvojen je Zakon o informisanju koji je beskrupolozno kršio svaku naznaku Ustavom zagarantovanog prava na slobodu mišljenja, govora i javne reči. Prva žrtva sudije za prekršaje bio je "Evropljanin", koji je po odluci obznanjenoj u noći između 23. i 24. oktobra (tri dana posle usvajanja Zakona!!!), a na osnovu tužbe čudesne organizacije poznate pod imenom Patriotski savez Srbije, morao da plati 2.400.000 dinara. To je, naravno, bila samo jedna od mnogih žrtava, a suđenja medijima, zaplena njihove imovine i tiraža postali su redovna pojava. U tom smislu, najteže su prošli "Evropljanin" i "Dnevni telegraf" čiji će vlasnik Slavko Ćuruvija, posle bukvalnog ubistva svojih novina, i sam biti ubijen 11. aprila 1999. godine.
Daleko manje značajan, ali isto tako apsurdan zakon, "vlada narodnog jedinstva" poslala je Skupštini 6. decembra 1998, uz predlog da takođe bude usvojen po hitnom postupku. Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica predviđao je, između ostalog, da predsednici Republike, Skupštine i Vlade imaju ogromne privilegije i plate za vreme mandata, a da im pravo na veliku apanažu, obezbeđenje za njih i porodicu, automobil, vozača, administrativno osoblje i kuvare pripada doživotno. Ovog puta, pritisak javnosti (čitaj: građana na ivici egzistencije) ipak je bio dovoljan da se već usvojeni zakon ubrzo nađe van snage. Istina, ideja će biti rehabilitovana u novembru 1999, ali će se odnositi samo na prava i obaveze predsednika Republike.
BEMBANjE I VARljIVO LETO: Već i sam početak 1999. godine nagovestio je potvrdu one narodne da i od zla uvek može gore. Na spektakularnoj (kasnije mnogo puta u različitim varijantama i s različitim akterima ponavljanoj) konferenciji za novinare, tri potpredsednika Vlade su 12. januara javnosti otkrila "supertajni" dokument CIA s podacima o iznosima kojima Amerikanci finansiraju nezavisne medije, sindikate, studentske organizacije i sve druge "izdajnike". Samo dva sata pošto su Ratko Marković, Milovan Bojić i Vojislav Šešelj obznanili svoje otkriće, domaći hakeri su isti tekst, s falsifikovanim zaglavljem američke obaveštajne agencije, našli na internetu, u formi dostupnoj svima. Otkriće je ipak delovalo kod patriotski osvešćenog (a internetu nevičnog) građanstva i prostor za borbu protiv političkih neistomišljenika bio je otvoren.
Sve što je sledilo dobro je poznato: pregovori po francuskim dvorcima, Šešeljeve pretnje da Albanaca na Kosovu neće biti ukoliko neko bude bombardovao Srbiju i, konačno, bombardovanje. Šta je bilo, bilo je, ali nakon potpisivanja mirovnog sporazuma Vojislav Šešelj pokušaće da održi makar jedno svoje obećanje – ono koje se baziralo na upozorenju da će u slučaju ulaska NATO trupa na Kosovo radikali izaći iz Vlade. No, čoveku od reči ni ovog puta se "nije dalo": tek što je Centralna otadžbinska uprava SRS-a aminovala izlazak iz vladajuće koalicije, premijer Mirko Marjanović uveo je "radnu obavezu" za radikale zbog "neophodnosti kontinuiteta sastava i rada vlade". U prevodu, radikali su hteli, ali nije im dozvoljeno da se okanu vlasti. U svakom slučaju, sledile su obnova i izgradnja, pa je radi toga Vlada odlučila da od svih zaposlenih i penzionera uzme po jednu dnevnicu mesečno – pitanja o lošem kvalitetu od tih para obnovljenih objekata, kao i o neisplaćenim građevinarima tada još nisu postavljana. Još jedna maštovita vladina uredba, doneta 25. avgusta 1999, takođe je bila u "opštem interesu": umesto penzija za maj, jun i jul, penzioneri su na osnovu te uredbe dobili bonove za plaćanje električne energije, uglja i drva za ogrev.
Šta se zapravo događalo s tako ušparanim sredstvima, nikada nije zvanično utvrđeno, ali su Slobodan Milošević i socijalisti očigledno bili zadovoljni kako socijalnim tako i ostalim merama sprovedenim tokom saradnje s radikalima. Pošto se, dakle, dobro pokazao, SRS će 12. avgusta 1999. zauzeti i (zasluženo) mesto u saveznoj vladi dobivši pet ministarskih mesta. Nabrajanje maštovitih koraka preduzetih na tom nivou čini se, međutim, suvišnim. Ne zbog toga što nisu bili dovoljno maštoviti, već zbog toga što ih je jedna od mera "u startu" prevazišla: savezni ministar pravde Petar Jojić, vredan kao što već radikalu pristaje, 25. maja 2000. je na neverovatnih 25 stranica napisao pismo glavnom tužiocu Karli del Ponte. Ništa neobično da pismo nije bilo naslovljeno rečima "Karli del Ponte, kurvi koja se prodala Amerikancima"; da Haški tribunal nije nazvan "tamnicom" i "kriminalnom organizacijom sastavljenom od plaćenika, špijuna, hohštaplera, sluga Amerike i NATO-a, osoba bez morala koje se u svom radu služe najprljavijim metodama". Da bi glavnoj tužiteljici Tribunala sve bilo potpuno jasno, Jojić joj je u pismu poručio da sa svojom prethodnicom Luiz Arbur "može da bude simbol prostitucije, jer uzimaju novac od mušterija i trude se da urade ono što im narede, ma kako to odvratno i nemoralno bilo".

Dok je ministar Jojić na saveznom nivou pisao i poručivao, republički nivo radio je punom parom: kraj 1999. i skoro čitava 2000. bili su period nezapamćene represije nad svim što je slobodno mislilo i govorilo u zemlji Srbiji. Premlaćivanja, hapšenja, zatvaranje medija, maskirani specijalci koji usred noći upadaju u radio i TV stanice, uniformisani i batinaši u civilu bili su veliko finale i verovatno najrealnija slika dvogodišnje vladavine crveno-crne koalicije. Sledili su izbori, pobeda DOS-a, otkrivanje bar dela onog što je počinjeno za radikalskog vakta, početak suđenja Slobodanu Miloševiću, odlazak Vojislava Šešelja u Hag,... sve ono što je većini građana Srbije ulivalo nadu da će normalan život jednom biti moguć čak i na mestu na kojem su osuđeni da žive. No, kako to već u životu biva, tranzicione muke i konstantne afere novih vladara učinile su da birači postepeno zaborave sve što je nekad bilo. Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam (za koji postoji i drugo ime, ali nećemo sad...), potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i "razočarani birači" i neki sastavljači nove vlade. Oni kojima pamćenje ipak nije tako kratko setiće se, međutim, predizbornog slogana SRS-a iz 1993: "Mi se nismo promenili".
Tamara Skrozza
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
vebeer



Pridružio: 04 Mar 2005
Poruke: 7
Lokacija: x=45689; y=23565; z=205

PorukaPoslao: Pet Mar 04, 2005 11:17 pm    Naslov: ma sta mi sve naprica Odgovoriti sa citatom

Question

Poslednji put izmenio/la vebeer dana Čet Sep 22, 2005 8:16 pm, izmenio/la ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
UDBA (BIA)



Pridružio: 27 Feb 2005
Poruke: 22
Lokacija: SVAKA KUCA, SVAKI SEGMENT U DRZAVI

PorukaPoslao: Sub Mar 05, 2005 2:47 am    Naslov: Re: ma sta mi sve naprica Odgovoriti sa citatom

vebeer ::
kad se budemo vratili na vlast bice bezte noge da vas ne userem Twisted Evil

BRATE RADIKALSKI, UKOLIKO VEC NISI NAS (ARHIVA MI JE TRENUTNO KOD CIA-e), DODJI DA SE DOGOVORIMO 8)
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
mladi radikal



Pridružio: 08 Mar 2005
Poruke: 48

PorukaPoslao: Uto Mar 08, 2005 8:34 am    Naslov: PATRIOTE Odgovoriti sa citatom

SAMO SRPSKE PATRIOTE....A TO PO DEFINICIJI I NEMORAJU BITI SRBI...JER MI SRPSKI RADIKALI U SVOJIM REDOVIMA IMAMO I ROME, MUSLIMANE I DRUGE NARODE....IMAMO CAK I POSLANIKE DRUGE VERE....TO SAMO GOVORI O NASOJ VELICINI....

A MI SMO KVAZIPATRIOTE SAMO ZA ONE KOJI SE STIDE SVOJE VERE I NARODA.....A TAKVIH JE U SRBIJI NAZALOST PUNO...ALI NEKA.....
A TOJ ..ILI TOM BOKA....MI NEMORAMO NIKOME DA POKAZUJEMOKOLIKO RAZREDA OSNOVNE IMAMO...MI SE NASIM OBRAZOVANJEM NE HVALIMO,KAO NEKI...ALI ZACUDILI BISTE SE KADA BISTE VIDELI KOLIKO PROFESORA FAKULTETA IMAMO U NASIM REDOVIMA......

A KOLIKO JE VAMA DEMOKRATAMA STRUCAN KADAR, VOI STE POKAZALI.....SA CEDICAMA KOJI SA DRAME ODLAZI DIREKTNO U EVROPSKE INTEGRACIJE, ILI SA gosp.GORANOM VESICEM, (SA SREDNJOM SKOLICOM JE BIO SAVETNIK ILI STA VEC), .....PA TIJANIC, PA IMA IH KOLIKO HOCES...PRVO U SVOJIM REDOVIMA POCISTITE PA ONDA PRICAJTE
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
lazo



Pridružio: 10 Mar 2005
Poruke: 1

PorukaPoslao: Čet Mar 10, 2005 10:18 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

glasam i glasacu...imam 28 godina, a od posla ni traga. ovi sada, kao i oni prethodni samo s... radikali, kada dodju na vlast, a bice to do kraja godine, barem ce omoguciti narodu bilo kakav posao. bolje je raditi i za 50 evra nego cekati, cekati, cekati... tu j..... evropu :x
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
intrepid



Pridružio: 21 Mar 2005
Poruke: 18
Lokacija: Kragujevac

PorukaPoslao: Pon Mar 21, 2005 9:05 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

lazo ::
glasam i glasacu...imam 28 godina, a od posla ni traga. ovi sada, kao i oni prethodni samo s... radikali, kada dodju na vlast, a bice to do kraja godine, barem ce omoguciti narodu bilo kakav posao. bolje je raditi i za 50 evra nego cekati, cekati, cekati... tu j..... evropu :x

Ma nemaš sekiracije, prijatelju, poslaće te SRS na javne radove, pa ćeš da kopaš za džabe... u stvari, platiće ti klopu i spavaćeš u kontejneru (mislim onom građevinskom kontejneru).
A ako se dobro sećam, Čačanka, i Velja je imao slične ideje.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Nevina



Pridružio: 27 Feb 2005
Poruke: 81
Lokacija: cacanka (nisam veljina)

PorukaPoslao: Uto Mar 22, 2005 4:22 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

pa i nas velja je u dusi oduvek bio radikal Laughing i sada kada otvara po 10. put deonicu beograd-subotica-feketis, kao sto je to radio sloba, mrkonjic, mira...i dalje tvrdi da ce zapocetei javne radove, koji ce nas sve izvuci iz g..... pa se onda "jadan" zaboravi...pa "malo" preti masinovodjama koji strajkuju...kaze da su nase pruge u odlicnom stanju...licno ce da se provoza od cacka do beograda (pod uslovom da mu obezbede spavaca kola, da malo dremne)...
za laza, i milione laza sirom srbije, javni radovi su javni rashodi...to znaci druze lazo, da iz fonda drzavnih rezervi treba da se uposli narod, naravno zbog socijalnog mira, pa onda opet od tih istih uposlenih (i ovih koji sada rade), kroz visoke dazbine, taxe, poreze...popuniti te iste rezerve...
sto znaci, ako nisi ukapirao...da ce ces raditi za dzabe, odnosno taman toliko da mozes da vegetiras... verovatno i zelis da budes biljka :wink:
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
lebadzija



Pridružio: 29 Mar 2005
Poruke: 72
Lokacija: pored peci

PorukaPoslao: Sub Apr 02, 2005 11:06 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Setite se one Djindjiceve
metafore o akvarijumu i ribljoj corbi...
mislite o njoj kada sledeci put dizete kredit u banci,
a kamata je takva da vam gule kozu s ledja Exclamation
Default/rescheduled debt=0 od 10; C
redit ratings=0.94 od 10;
Bank finance access=0.52 od 5;
Short term finance access=1.17 od 5;
Capital markets access=1.25 od 5;
Exclamation


I gvasajte za vadikave Twisted Evil


_________________
lezi lebe da te jedem!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
ludi milojko



Pridružio: 29 Mar 2005
Poruke: 16

PorukaPoslao: Ned Apr 03, 2005 5:32 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Dolazak SRS na vlast u Srbiji, znači rušenje kreditno/monetarnog sistema, kao i platnog prometa u Republici.

Odgovor je prost: Doći će do sveopšteg stampeda građana ka bankama i podizanja devizne štednje. Ko će još svojim vlastitim novcem isprobavati da li su radikali od saučesnika u otimačini devizne štednje napredovali do nekoga ko razmišlja domaćinski? Svi će reći: videćemo ali ne s mojim parama.

Banke će ostati bez novca a to će izazvati strahovitu nelikvidnost u platnom prometu. Svaka banka štednju plasira u kredite. Ovo će potpuno slomiti krhku i s mukom uspostavljenu ravnotežu u kreditno – monetarnom sistemu Srbije, pa će se ovo preneti na ubiranje poreza (niko više neće moći da plati porez), što će izazvati trenutno štampanje novca i hiperinflaciju.

Penzije, plate u vojsci, policiji, prosveti, zdravstvu, sudstvu će na početku zakasniti, a onda će početi da pristiže sveže štampan i bezvredan novac, sa sve većim i većim kašnjenjem, što će verovatno rezultirati glađu i pustoši u ovim važnim državnim službama. Rasulom. Devize se više neće moći kupiti u bankama i menjačnicama, jer će SRS to zabraniti u očajničkom pokušaju da vrednost bezvrednih papirića određuju dekretima (kao nekada Marjanović/Šajinović vlade).

Strah me da pišem šta će dalje biti, ali znam da će gorko zažaliti svako ko je uzeo bankarski kredit sa deviznom klauzulom.

To je cena jednog jedinog trenutka neodgovornosti na glasačkom mestu. Cena zaokruživanja broja ispred SRS. Da li će ponovo Srbija ubiti samu sebe?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
danguba



Pridružio: 06 Mar 2005
Poruke: 17
Lokacija: sirom srbije

PorukaPoslao: Sre Apr 06, 2005 12:32 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Srbi u kandzama nacionalista !

U Srbiji je manje od 10% intelektualaca (ukljucujuci magistre i doktore nauka, kao i akademike), ostali deo stanovnistva su ljudi sa zavrsenom srednjom i osnovnom skolom. Dobar deo stanovnistva cine ljudi bez obrazovanja. Ovakva obrazovna struktura stanovnistva u Srbiji glavni je razlog sto radikali dobijaju glasove na izborima. Uostalom i Milosevic se odrzavao na vlasti zahvaljujuci ljudima, koji su mu slepo verovali, sve dok nisu videli da ih je izigrao.
PS. Sto glava praznija (radikalska) to bezobraznija !
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
riverman



Pridružio: 12 Apr 2005
Poruke: 201

PorukaPoslao: Uto Apr 12, 2005 12:12 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Ma radikalsko glasacko telo je pravi socioloski fenomen. Jednostavno ljudi koji mogu da na glasackom listicu zaokruze SRS su zreli za detaljan psihicki remont . Poznajem neke koji se javno busaju u grudi time sto glasaju i pripadaju radikalima i to su pravi pacijenti . Njihova retrogradna shvatanja i kvazi patriotizam nam je jasno pokazan devedesetih godina i svedoci smo sta nam se sve desavalo . E sad su oni kao dobri , pa sve lepo pricaju , pa se i Aco smesi i Maja je prava urbana ikona ali ne vredi. Znamo se dugo , videli smo vas i osetili na nasoj kozi i neponovilo se :x

Poslednji izmenio/la riverman dana Sub Apr 16, 2005 12:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
johhny



Pridružio: 11 Apr 2005
Poruke: 35

PorukaPoslao: Uto Apr 12, 2005 9:47 pm    Naslov: Pitanja bez odgovora Odgovoriti sa citatom

Hajde da se malo podsetimo na tako nam dragu proslost i nikad prezaljenu vlast radikala. Mozda ce se naci neki dezurni skeptik i reci da pricam gluposti jer radikali nikada nisu bili u vlasti , mozda , a mozda sam i ja neobavesten , ko ce ga znati Question Pa kad je vec tako neka mi neko odgovori ko to bese "crveni vojvoda" Question , ko je pravio kampanju iz CZ-a Question , ko je dobio pet miliona maraka marta 1998 za ulazak u vladu ( patriotski nema sta ) Question ko je jezikom ekstremiste odvlacio paznju naroda od pitanja hiperinflacije i nemastine Question ko je 1997 bio na vlasti u Zemunu krseci zakone, pre svih komunalne i gradjevinske a i diskriminacija ljudskih prava nije bila zaobidjena , mislim na slucaj porodice Barbalic Question Ma da ne pricam vise , ne mogu , pa vec sam vam rekao da sam neobavesten Rolling Eyes
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
riverman



Pridružio: 12 Apr 2005
Poruke: 201

PorukaPoslao: Sub Apr 16, 2005 12:47 pm    Naslov: Re: ma sta mi sve naprica Odgovoriti sa citatom

vebeer ::
kad se budemo vratili na vlast bice bezte noge da vas ne userem Twisted Evil

Ja ne znam kako da resim tvoj problem, koji je vise nego ocigledan, cak patoloski. Ono jeste da nase glasacko telo pati od neke vrste blage amnezije, mozda ne mogu da se sete svih detalja vase "patriotske vlasti". Mozda to i ne zele, na traume se nerado podsecamo Shocked
Lepo ste nas vodili svih tih desetak godina, toliko lepo da smo docekali da nas u dvadesetom veku bombarduju najvece vojne sile, toliko lepo da smo cetiri rata pregurali i sve izgubili. A voleli ste Srbiju, nije da niste. Voleli ste da trujete narod sa recima punim arogancije i cinizma, voleli ste da se ocinski ophodite sa studentima i taksistima, pa za malo Seselj autograme pistoljom da deli. Voleo je "vojvoda" da se sa slemom slika po Vukovaru i da raspiruje etnicke sukobe na prostorima bivse SFR Jugoslavije. Mnogo toga ste radili, ali sve na stetu Srbije i njenih gradjana, koji neke stvari ne mogu i ne smeju da zaborave.
Mi smo dovoljno svesno drustvo i necemo i ne smemo dozvoliti da nam retrogradni i totalitarni umovi uniste veru u bolju, tolerantniju, Evropsku Srbiju.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Otvoreni forum Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 137, 138, 139  Sledeci
Strana 1 od 139

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Zamisli Srbiju topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2006 phpBB Group