Zamisli Srbiju forum Zamisli Srbiju
(Zamisli svoj grad)
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Petar Lukovic: Made in Serbia- Politika u rock`n`rollu

 
Napiši novu temu   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati    Zamisli Srbiju forum -> Blogovi- Arhiva- 2005.
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 252
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Uto Maj 17, 2005 6:48 pm    Naslov: Petar Lukovic: Made in Serbia- Politika u rock`n`rollu Odgovoriti sa citatom

Made in Serbia: Politika u rock`n`rollu

Kako nas slušate?


Piše: Petar Luković

Pre mnogo godina, u vreme kad novine nisu izgledale kao otpusne liste neizlečivih mentalnih bolesnika, na stranicama kulture nalazila se mala, jednostavna rubrika sa obično dva pitanja: šta slušate/ šta čitate? Odgovorali su uglavnom poznati i ponekad nepoznati likovi čija je lepeza ukusa, ako ništa drugo, pokazivala da se ipak čitaju nekakve knjige i slušaju nekakve ploče. Danas, nekoliko svetlosnih godina kasnije, rubrike ovog tipa nestale su u tabloidnom okruženju nove srpske duhovnosti u kojoj je čitanje knjiga jedan od društvenih zločina i ključni dokaz da je čovek poremetio pameću; konačno – sedeti kod kuće i slušati nove ploče, izgleda budalasto kad milioni Srba pod muzikom podrazumevaju drhtave sise Seke Aleksić ili mikro minić drugarice Stoje! Uostalom, čak i da neke novine samoubilački vrate ovu rubriku, brzo bi se iscrpela lista normalnih sagovornika koji stvarno čitaju knjige i stvarno slušaju diskove; već za koju nedelju stigli bismo do rasnog intelektualca tipa Velimira Ilića koji bi imao kapitalnih problema da se seti da li je The Very Last Book koju je pročitao «Čitanka za III razred» ili «Otpornost materijala».

Zamišljam – a jeste bolesno – koje rock bendove preferira Vojislav Koštunica? Kaiser Chiefs mu, verovatno, ne leže zbog sećanja na Austrougarsku; Russian Futurists su previše eksplicitni, mada je u pitanju samo solo projekat Matthew Adam Harta koji, gle, uopće nije ruski futurist u množini nego Kanađanin u jednini; The Out Crowd su previše retro-psihodelični za premijersku soft-viziju sveta bez glasnih gitara; Art Brut engleski bučni i suviše žestoki za njegov neobavešteni ukus; finally, čak ni u imenima kao što su Dredg, The Engineers, Rogers Sisters, Sons & Daughters, Maximo Park, Archive, Madrugada, Tom Vek ili The National – nema nikakve nade da srpski premijer, ophrvan Kosovom, nađe mrvicu utehe ili, daleko bilo, zadovoljstva u makar jednoj pesmi, gotovo pesmičici!

Sladostrasno se dvoumim nad rock izborom Tomislava Nikolića: mada bi mu naslov albuma «Grab That Gun» bio blizak (makar zbog Šešeljove ljubavi glede pištolja), siguran sam da nikako ne bi odabrao ženski kanadski bend The Organ, makar zbog činjenice da su u pitanju antipravoslavne lezbijke na postpunk tragu, baš kao što su i sestre Tegan & Sara čiji novi CD «So jealous» po patriotskom defaultu nikako ne zadovoljava visoke moralne SRS kriterijume; Tomislav The Nikolić – znate mu ukus – odbio bi da među patriotske favorite uvrsti Liz Phair (njena pesma «Hot White Cum», u ćiriličnom prevodu «Vrela, bela sperma» nekako se ne uklapa sa radikalskom vizijom SRS-Žene koja se redovno brije kuhinjskim nožem), norveške manijake Turbonegro ili Bloc Party s tamnoputom osobom na vokalu; možda bi se smilovao nad albumom Happenstance privlačne Rachael Yamagate da u pitanju nije dete iz mešanog braka, žensko pa još polujapansko!

Gospodin Miroljub Labus svoje bi eventualne rock dileme mobilno rešio glasanjem za švedske bendove: Division Of Laura Lee ili Mando Diao ili Caesars ili Alice In Videoland ili pomahnitale The Hives; ako ga ikad uhvati nokia-nostalgija, lako je stići do Finske gde će ga čekati The Flaming Sideburns ili najnovija Apocalyptica čiji rington, razumeli smo, prihvata svaki ericksson telefon. Labusov portparol, Miloljub Albijanić – neandertalski bliži Velimiru Iliću nego Švedskoj – u šumadinskom transu odbio bi da sluša album «The Best Little Secrets Are Kept» grupe Louis XIV, jer nigde nema haromonike; nikakvu G17+ šansu kod tvrdog Albijanića ne bi imali British Sea Power ili najnovija inkarnacija Go-Betweens, eventualno bi prošli Pink Martini na čijem se albumu «Hang On Little Tomato» nalazi pesma «U plavu zoru», otpevana na nečemu što liči na hrvatsko-srpski jezik u neprepoznatljivoj slovenačkoj varijanti.

Ministar pravde Zoran Stojković jedna je od najvećih muzičkih enigmi; šta bi on, za vreme svojih neprekidnih putovanja u Haag, tokom mnogobrojnih ispraćaja srpskih heroja, poželeo da čuje u avionu, u društvu, recimo, Nebojše Pavkovića? Mogućnost da slušaju novi Weezer («Make Believe») ili subverzivne Garbage s prigodno krvavim naslovom «Bleed Like Me», otpada u startu; ne dolazi u obzir ni Architecture In Helsinki jer nisu Finci u pitanju nego Australijanci; možda samo Sinead O'Connor na granici čujnosti sa albumom «Collaborations», u čast kolaboracije-saradnje s Haškim Tribunalom!

Konačno, negde i nekad, svojim bi se izborom morao oglasiti Dragan Jočić, ministar policije, koji je zbog mladalačke ljubavi prema grupi Traffic svojevremeno silovao trafiku, što jeste oprostivi greh muzikom zabludelog mladića, danas kao sečivo sablje principijelnog i odlučnog DSS ministra. U širokoj paleti bezbedonosne ponude, uhapšeni bi bili Limp Bizkit zbog pesama «The Propaganda» i «The Surrender» sa albuma «Unquestionable Truth (Part 1)», iza rešetaka bi se zbog korišćenja Casio-keyboards našle The Capricorns, jer, razumećete, ministru nije lako dok mu Kirsten & Heather Lynn serviraju zvuke osamdesetih, svesno ga podsećajući na tonalitet novog talasa iz osamdesetih kad je ona trafika još bila cela; Idlewild bi bili privedeni na informativni razgovor jer šta znači naslov pesme «Love Steals Us From Loneliness», hoće li se time reći da je u srpskom društvu krađa u porastu a DSS usamljenost u padu? Za Bruce Springsteenom je već izdata MUP-poternica: song «Jesus Was An Only Son» sa đavolskog «Devils & Dust» albuma – ne samo da negira mesto Slobodana Miloševića kao Isusovog sledbenika i naslednika, već dovodi u pitanje sveti ravnogorski idiom – zar nisu The Chetniks, raznih dužina brade i kame, u stvari, bili nosioci proeuropskih ideja koje će nas, videćete za nekoliko vekova, hitro uvesti u Rock'n'Roll Hall Of Fame, tamo gde će nas već čekati Seka Aleksić u toplesu i drugarica Stoja, obučena samo u štikle!
Ah, da! Šta slušam...?
Pitajte Jočića, on sve zna! Podvučeno crnim!

_________________
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati    Zamisli Srbiju forum -> Blogovi- Arhiva- 2005. Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Zamisli Srbiju topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2006 phpBB Group