Zamisli Srbiju forum Zamisli Srbiju
(Zamisli svoj grad)
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Otvaranje tajnih dosijea! Posaljite komentar...
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 58, 59, 60  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Demokratija i Srbija!
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Lustracija



Pridružio: 27 Feb 2005
Poruke: 13

PorukaPoslao: Čet Mar 03, 2005 10:05 pm    Naslov: Otvaranje tajnih dosijea! Posaljite komentar... Odgovoriti sa citatom

da li ce nasa generacija (od '70. pa nadalje) doziveti otvaranje tajnih dosijea (vodjenih od strane udbe, kos-a, smip-a...) :x
licno, mislim da nece...razlog za pesimizam je moje uverenje da je trecina nacije (naravno, punoletne), sto podrazumeva i politicare (poziciju i opoziciju) direktno ili indirektno saradjivala sa tajnim sluzbama Embarassed
ko zna, mozda nam CIA dostavi te dosijee (ne znam samo kako da ih kontaktiram...mozda preko bulatovica, sefa bia-e) Idea


Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
UDBA (BIA)



Pridružio: 27 Feb 2005
Poruke: 22
Lokacija: SVAKA KUCA, SVAKI SEGMENT U DRZAVI

PorukaPoslao: Pet Mar 04, 2005 1:20 am    Naslov: oces svoj dosije Odgovoriti sa citatom

DOBICES GA LICNO (OVIH DANA) Idea
VELIKI BRAT TE POSMATRA Twisted Evil
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Pet Mar 04, 2005 3:02 pm    Naslov: Tajna policija Odgovoriti sa citatom

Otvaranje tajnih dosijea
U poslednje vreme se mnogo govori o otvaranju tajnih dosijea. Medjutim, da bi smo raspravljali o ovoj temi moramo nesto reci o samom
funkcionisanju obavestajnih sluzbi, sa posebnim osvrtom na rad Bezbednosno- informativne agencije (BIA). Svaka drzava ima svoju tajnu policiju, kako bi zastitila drzavu i njene interese. Za nedemokratske rezime rad tajne policije je u mnogome vezan za opstanak jedne ideologije ili elite na vlasti. U takvim rezimima tajna policija dobija ulogu tajne politicke policije, ciji je osnovni zadatak borba protiv
neistomisljenika.
Svuda u svetu obavestajne sluzbe u svom radu koriste saradnicke mreze. Postoji vise nacina da bi se prvo uspostavila, a onda rasirila saradnicka mreza.
Prvi nacin je putem finansiranja ljudi koji su pripadnici saradnicke mreze. Zavisno od drzave to se moze izvrsiti razlicitim putem. Kada je u pitanju nasa drzava najcesce je sluzba takve ljude novcano nagradjivala za dan bezbednosti ili povodom nekih drugih vaznijih drzavnih praznika.
Drugi nacin je putem koriscenja ideoloske pripadnosti onoga koga sluzba zeli da vrbuje da radi kao njen saradnik. Ovo karakterise drzave bivseg Istocnog bloka, u kojima je ideologija bila duboko ukorenjena u svest ljudi koji su ziveli u to vreme iza “gvozdene zavese”. Biti saradnik domace obavestajne sluzbe, bila je cast i istovremeno dokaz da drzava ima poverenje u onoga koga angazuje na tim zadacima. Danas, sa propascu komunizma i ideoloske osnove na kojoj je on pocivao, ovaj nacin rada skoro da je napusten, jer je neupotrebljiv.
Treci nacin je putem ucene onih koji su sluzbi potrebni, jer su u situaciji da dodju do kvalitetnih podataka. Naime, tokom kontinuiranog
sprovodjenja operativnih mera: prisluskivanja, pracenja, nadziranja bitnih objekata itd., dolazi se do podataka koji su cesto intimnog karaktera. Sluzeci se tim podacima sluzba ucenjuje pojedine gradjane kako bi ih privolela na saradnju.

Cetvrti nacin je specifican po tome sto postoji jedan broj gradjana koji zele da saradjuju i distavljaju sluzbi podatke, jer im to pricinjava zadovoljstvo. Na taj nacin se kod njih stvara lazan osecaj moci, u smislu da su oni neophodna karika u funkcionisanju obavestajnog sektora u drzavi, tj. da se bez njih jednostavno ne moze.
Kada je u pitanju nasa drzava (pri tome se misli na: SFRJ, SRJ, Drzavnu zajednicu SiCG), problem kontrole rada obavestajnog sektora visestruko je prisutan na raznoraznim forumima,TV emisijama, literaturi. Mislim da bi ovu temu trebalo podici na jedan visi nivo, u smislu angazovanja socioloskih, politikoloskih, i pravnih strucnjaka za ovu oblast, jer je ovo dugo bila tabu tema.
Treba ukazati na jednu pojavu koja vrlo bitna kada se govori i ocenjuje rad obavestajnog sektora u jednoj drzavi. To je postojanje rivaliteta izmedju civilnih i vojnih sluzbi bezbednosti. Cesta je pojava da se ove sluzbe medjusobno kontrolisu, upadaju jedne drugima u saradnicke mreze, vrbuju informatore medju pripadnicima konkurentske sluzbe, i uopste ometaju jedne drugima rad, umesto da saradjuju i koordinisu svoje aktivnosti. Ovo je slucaj koji karakterise skoro sve drzave sveta, s tim sto su vojne obavestajne sluzbe mnogo zatvorenije za javnost od civilnih. Kod nas je do skoro SDB bio u sastavu MUP-a sto nije praksa u svetu, medjutim najnovijom transformacijom osnovana je BIA koja je pod direktnom kontrolom Vlade. Mi kao drzava nemamo saveznu obavestajnu sluzbu (izuzimajuci SID koji je sastavni deo SMIP-a), jos od upada 1993. u prostorije nekadasnje SSDB.
Iz svega izlozenog, vidimo da problem otvaranja dosijea nije nimalo jednostavan. On povlaci za sobom mnoga pitanja poput: gubljenja poverenje u rad sluzbe (misli se na nekadasnje dugogodisnje saradnike); kompromitovanje pojedinih njenih bivsih i sadasnjih pripadnika i funkcionera; pokretanje odgovornosti za pojedina desavanja u drzavi koje je indirektno kontrolisala sluzba (poput sindikalnih protesta itd.); i konacno unistenja rada same sluzbe, jer niko nece prihvatiti da bude saradnik ukoliko nije suguran da ce biti zasticen od nje same, i od progona javnosti koja nije blagonaklona prema tim ljudima.
Mislim da bi trebalo normativno na kvalitetan nacin regulisati pitanje otvaranja dosijea, imajuci u vidu zastitu interesa drzave i njenih gradjana. Samo tako je moguce na pravno adekvatan nacin sprovesti sve potrebne aktivnosti u cilju informisanja gradjana o sadrzini njihovih dosijea. Kada govorimo o ovim pitanjima vazno je istaci da treba otvoriti politicke dosijee, jer su oni relikt proslosti i kreacija nekadasnjih vladajucih autoritarnih struktura koje su porazene.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 253
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Ned Mar 06, 2005 4:25 am    Naslov: Okrugli sto o otvaranju dosijea, u organizaciji OEBS-a Odgovoriti sa citatom

Obratite paznju na "argumente" zvanicnika BIA-e Laughing

Ni pet godina posle pada režima Slobodana Miloševića nije usvojen zakon koji bi raščistio zaostavštinu arhiva tajnih službi (5. mart 2005. | Izvor: B92)

Za razliku od drugih bivših socijalističkih zemalja, gde su nove vlasti veoma brzo donele pravna akta i otvorile dosijea svojih službi bezbednosti, u Srbiji se još vodi polemika kako to uraditi i šta od podataka treba da ostane tajna. Okrugli sto u organizaciji OEBS-a bio je dobra prilika da se čuju mišljenja zašto još nije donet zakon o otvaranju dosijea od 1945. do 2000. Konstatacijom da napolju pada sneg, a da još nisu pale Miloševićeve službe bezbednosti, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković, jasno je stavio do znanja kako vidi problematiku zaostavštine obaveštajnih službi u Srbiji i otvaranja njihovih dosijea. Podsećajući da od usvajanja Predloga zakona, koji je njegova stranka podnela Skupštini Srbije, nema ništa, Drašković kaže da mu je nelogična najava da i sama tajna policija hoće da napiše takav zakon. Srbija, prema njegovim rečima, uveliko kasni u demontiranju temelja režima Slobodana Miloševića.
"Ne samo da kasni, nego se mi suočavamo i s činjenicom da metode tih službi, njihovo drsko nastupanje, organizovanje svakojakih nastupa, su drskije nego u doba Slobodana Miloševića", rekao je Drašković.
A šta kažu šefovi službi bezbednosti
Šefovi civilne i vojnih službi bezbednosti, Rade Bulatović i general potpukovnik Milan Zarić, načelno su izrazili spremnost da se pitanje otvaranja dosijea reši. Oni, međutim, traže da se tome pristupi obazrivo i da se nađe balans između zaštite ljudskih prava i zaštite vitalnih nacionalnih interesa. General Zarić je pokušao da objasni zašto je otvaranje dosijea vojnih službi bezbednosti, kako je rekao, delikatno pitanje.
"Otvaranjem dosijea moglo bi da dođe do provale saradničke mreže službi, pa one ne bi mogle da obavljaju poslove i zadatke iz svojih nadležnosti, niti da pružaju kvalitetne informacije državnom i vojnom vrhu. Ishitreno obelodanjivanje i stavljanje na uvid javnosti sadržaja dokumentacije vojnih službi bezbednosti, bez jasnog cilja i validnog pravnog okvira, moglo bi da izazove ozbiljne štetne posledice po državu i društvo u celini", smatra general Zarić.
Šef Bezbednosno-informativne agencije, Rade Bulatović, kaže da će Agencija poštovati sva zakonska rešenja, ali smatra da predloženi tekstovi imaju mnogo manjkavosti koje su, prema njegovim rečima, posledica nepoznavanja materije. On precizira da bi za Agenciju bilo prihvatljivo rešenje ono kojim bi se osiguralo poverenje javnosti u rad državnih institucija i službe bezbednosti, da otvaranje dosijea nema uticaj na efikasnost rada državne bezbednosti i da to pitanje u svim službama, uključuijući i Resor državne bezbednosti Crne Gore, bude rešeno na jedinstven način. On je potom, naveo i još nekoliko stavki: "Neophodnost selektivnog otvaranja dosija, imajući u vidu njihovu različitost. Onemogućavanje političkih zloupotreba otvaranja dosijea. I poslednje, izbegavanje stvaranja parainstitucija za arhiviranje dosijea. Važno je istaći da je dosadašnja praksa pokazala neophodost direktnog uključivanja Agencije…u razmatranje svih predloga zakona o otvaranju dosijea."
OEBS ne razume zašto se "oteže"
Šef misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, Mauricio Masari, međutim, ne vidi razlog zašto se još "oteže" sa usvajanjem Zakona.
"Taj posao je neophodan kako bi se razotkrile neprihvatljive prakse prošlosti, da bi se ispravile nepravde i sprovela pravda žrtvama represivnog režima, uključujući i njihovu moralnu rehabilitaciju, i tamo gde je moguće, materijalnu nadoknadu", rekao je Masari.
Masari je istakao da ne postoji univerzalni model regulisnja otvaranja dosijea, ali da se mora poštovati potreba njihovog otvaranja, kao i to da se ono mora ostvariti na objektivan i profesionaln način, da bi se sprečila njihova dalja zloupotreba.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
predo



Pridružio: 26 Feb 2005
Poruke: 8

PorukaPoslao: Ned Mar 06, 2005 1:31 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Neko je pitao da li ce generacija 70-ih doziveti otvaranje dosijea?
Oni koji to zaista zele verovatno nece jer ce poumirati od gladi (citaj tranzicije), a oni kojima tranzicija prija, ne zele otvaranje dosijea jer ih posle toga demokratija vise nece voleti!!!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
bik



Pridružio: 26 Feb 2005
Poruke: 105
Lokacija: rezervat zvani serbia

PorukaPoslao: Ned Mar 06, 2005 4:49 pm    Naslov: Re: Okrugli sto o otvaranju dosijea, u organizaciji OEBS-a Odgovoriti sa citatom

UREDNIK ::
Obratite paznju na "argumente" zvanicnika BIA-e Laughing

A šta kažu šefovi službi bezbednosti

Šef Bezbednosno-informativne agencije, Rade Bulatović, kaže da će Agencija poštovati sva zakonska rešenja, ali smatra da predloženi tekstovi imaju mnogo manjkavosti koje su, prema njegovim rečima, posledica nepoznavanja materije....

Nepostojanje političke volje za usvajanje Zakona govori o nespremnosti spske politicke elite (i pozicije i opzicije) da se izbori sa kriminogenim strukturama u civilnim i vojnim službama bezbednosti. Da bi Srbija postala gradjanska država, neophodno je da se ove službe stave pod civilnu kontrolu. Nepostojanje političke volje umnogome otežava hapšenje Ratka Mladica, zato sto ove službe i dalje seju strah medju politicarima. Evidentno je da kriminalci iz njihovih redova i dalje upravljaju Srbijom Embarassed
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
ARSEN LUPEN



Pridružio: 03 Mar 2005
Poruke: 7
Lokacija: serbia

PorukaPoslao: Ned Mar 06, 2005 5:03 pm    Naslov: dosijei Odgovoriti sa citatom

Naravno da je "tesko" doneti zakon o otvaranju dosijea. Borba se vodi oko toga, kako da se sakriju politicki motivisana smaknuca nasih ljudi u zemlji i sirom sveta. Ubice su ili penzionisani radnici tajnih sluzbi, ili su jos uvek aktivni u Srbiji. Pitanje otvaranja tajnih dosijea je bar dvostruko vazno: a) da Evropa vidi da smo mi definitivno u glavama i akcijama rascistili sa komunistickom prosloscu i Milosevicevim neo-socijalistickim recidivima (sa staljinistickim elementima) i b) da pojedini aktuelni politicari dograbe svoja dosijea i izbace sve dokaze o sopstvenoj saradnji sa OZNOM, UDBOM, DB, BIA...
Sva dosijea moraju da se ucine JAVNOM dokumentacijom i istorijskom gradjom.
U dvadeset i prvom veku, jedina smo zemlja u Evropi u kojoj je Drug Staljin još živ :x
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
predo



Pridružio: 26 Feb 2005
Poruke: 8

PorukaPoslao: Ned Mar 06, 2005 6:38 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Evo par reci o otvaranju dosijea.
Tokom svog naucnog rada bio sam u prilici da saznam puno toga o radu vojne sluzbe bezbednosti. I ranije, a posebno nakon reorganizacije u vojno-bezbednosnu agenciju, ova sluzba je s pravom nosila atribut kontraobavestajne sluzbe. Otuda i skracenica KOS. Za neupucene - kontraobavestajne sluzbe su specijalizovane drzavne sluzbe koje se bave otkrivanjem i presecanjem rada stranih obavestajnih sluzbi na svojoj teritoriji. Tokom svoga rada KOS kao i druge tajne sluzbe zalaze u pivatnost svojih objekata i prelaze granice Ustavom zagarantovanih ljudskih prava (cuvena prisluskivanja telefona i sl.). U svom radu sve tajne sluzbe, i obavestajne i kontraobavestajne, tezisno se oslananjaju na ljude. Ne na operativce sluzbi vec na saradnike sluzbe, ljude koji prikupljaju podatke za potrebe sluzbe a to rade u sredinama iz kojih se ocekuje neprijateljska delatnost. Motivi tih ljudi da saradjuju sa KOS-om su razliciti.
KOS je za primenu tajnih metoda rada saglasnost dobijao od nacelnika generalstaba a nakon usvajanja Zakona o sluzbama bezbednosti primenu ovih metoda sada odobrava drzavni tuzilac. Ne postoji ni jedan podatak da je KOS ikada u svom radu zloupotrebio podatke dobijene tajnim radom ili kompromitovao bilo koje lice "na kome je radio" a da to nije okoncano krivicnom prijavom protiv tog lica sa jakim argumentima. Poslednji ovakav javnosti poznat slucaj je slucaj Momcila Perisica. Da li je on spijun ili ne reci ce sud( mozda). Poznato je da je i sam Mongomeri (tadasnji ambasador SAD u SRJ), kada je saslusao i video argumente KOS-a pred skoro celom vladom Zorana Djindjica, Acu Tomicu javno cestitao na profesionalno uradjenom poslu. Nakon toga Perisicu nije falila ni dlaka s glave ali je Aco postao meta Vlade Srbije sa osnovnim ciljem: diskreditovati ga i slomiti mu kicmu. Sam sebi cesto postavljam pitanje da li je Perisic to radio na svoju ruku i bez znanja Vlade? I upravo sada kada je ostao i bez imuniteta i bez argumenata da ne priznaje vojni sud kao pristrasan i nelegalan (I drug Tito je priznavao samo sud komunisticke partije) pojavi se njegov spasitelj, Karla od Haga i uruci mu optuznicu.Sad ce on polako u zasluzenu CIJINU penziju, zajedno sa Haradinajem, njegovim kolegom. Zamislite sada da neko razuman trazi da se otvori dosije i sazna koji je to drznik KOS-u dojavio da nas dragi potpredsednik savezne vlade i predsednik saveznog komiteta za bezbednost (kakva ironija) sefu CIA-e za Balkan jeftino prodaje drzavne tajne. Ako se to desi ko ce i kada sledeci put naci za razumno da bilo kakav podatak da KOS-u? Ko ce od toga imati najvise koristi? KOS je drzavne organe Srbije upozorio da se sprema pogrom Srba na KiM jos u februaru 2004.godine, sa kompletnim scenarijem i ciljevima terorista. Zamislite kako bi bilo da se na RTS-u posle dnevnika objave spiskovi saradnika KOS-a u jezgrima OVK, ANE i slicnih teroristickih grupa? U toku NATO intervencije, za tri meseca unisteno je manje od 10 tenkova izmdju ostalog zahvaljujuci kvalitetnim podacima iz sedista NATO-a o planovima dejstava NATO avijacije. Zamislite kako bi bilo obelodaniti imena tih casnih oficira i pilota NATO-a od kojih je KOS dobijao podatke? Ko bi od toga imao koristi? Srbija sigurno ne!
REZIME
KOS kao uspesnu sluzbu sa kvalitetnim kadrovima i saradnicima potrebno je prvo diskreditovati, potom oduciti od hvatanja americkih, nemackih i drugih spijuna (da ne bi jos koji vladin zvanicnik morao da bega u Hag) a potom upregnuti da sve svoje kvalitete usmeri na otkrivanje medjunarodnih terorista kako bi sto vise bombi puklo u Srbiji a sto manje stiglo do Beca, Berlina, Pariza i Londona. Srbija je Evropu jednom branila od najezde Turaka i to je kostalo pola muske populacije, pa sto ne bi i opet?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
kontrabanda



Pridružio: 06 Mar 2005
Poruke: 11
Lokacija: u misjoj rupi

PorukaPoslao: Ned Mar 06, 2005 7:08 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

predo ::
Evo par reci o otvaranju dosijea.
Tokom svog naucnog rada bio sam u prilici da saznam puno toga o radu vojne sluzbe bezbednosti....
KOS kao uspesnu sluzbu sa kvalitetnim kadrovima i saradnicima potrebno je prvo diskreditovati, potom oduciti od hvatanja americkih, nemackih i drugih spijuna (da ne bi jos koji vladin zvanicnik morao da bega u Hag) a potom upregnuti da sve svoje kvalitete usmeri na otkrivanje medjunarodnih terorista kako bi sto vise bombi puklo u Srbiji a sto manje stiglo do Beca, Berlina, Pariza i Londona. Srbija je Evropu jednom branila od najezde Turaka i to je kostalo pola muske populacije, pa sto ne bi i opet?

Ja imam "nezajazljivu potrebu" da mediji stalno pisu, dok ne dodjemo do KONACNE i APSOLUTNE istine: o DB (alisa BIA), o ulozi Bulatovica, o ulozi Vojislava Kostunice, o Milosevicu, Rusima, radikalima, beretkama, kvazigeneralima, vojnicima, zivim i ubijenim. Imam stvarno nezajazljivu potrebu da ne zivim vise u ludnici i bolnici, (gle jednom se slozih sa ovim vojom k...). Farsicni likovi, odbori bez ikakve nadleznosti!? Pa sta je to onda vest da radikal Mircic ceka odgovor od BIA? Mislim, kaze covek tu mu se zavrsava nadlesznost? PA cemu onda ON i taj glupavi Odbor uopste postoji? Zemlja, suza, opasnih, raspustenih "likova" i dvorskih luda.
KO je onda NADLEZAN za bezbednost ove zemlje?? Ulemek? Bagzi? Alo? Shocked
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 253
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Uto Mar 08, 2005 4:18 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

predo ::
Evo par reci o otvaranju dosijea.
Tokom svog naucnog rada bio sam u prilici da saznam puno toga o radu vojne sluzbe bezbednosti. I ranije, a posebno nakon reorganizacije u vojno-bezbednosnu agenciju, ova sluzba je s pravom nosila atribut kontraobavestajne sluzbe....
Ne postoji ni jedan podatak da je KOS ikada u svom radu zloupotrebio podatke dobijene tajnim radom ili kompromitovao bilo koje lice "na kome je radio" a da to nije okoncano krivicnom prijavom protiv tog lica sa jakim argumentima. Poslednji ovakav javnosti poznat slucaj je slucaj Momcila Perisica. Da li je on spijun ili ne reci ce sud (mozda). Poznato je da je i sam Mongomeri (tadasnji ambasador SAD u SRJ), kada je saslusao i video argumente KOS-a pred skoro celom vladom Zorana Djindjica, Acu Tomicu javno cestitao na profesionalno uradjenom poslu. Nakon toga Perisicu nije falila ni dlaka s glave ali je Aco postao meta Vlade Srbije sa osnovnim ciljem: diskreditovati ga i slomiti mu kicmu.....
REZIME
KOS kao uspesnu sluzbu sa kvalitetnim kadrovima i saradnicima potrebno je prvo diskreditovati, potom oduciti od hvatanja americkih, nemackih i drugih spijuna (da ne bi jos koji vladin zvanicnik morao da bega u Hag) a potom upregnuti da sve svoje kvalitete usmeri na otkrivanje medjunarodnih terorista kako bi sto vise bombi puklo u Srbiji a sto manje stiglo do Beca, Berlina, Pariza i Londona. Srbija je Evropu jednom branila od najezde Turaka i to je kostalo pola muske populacije, pa sto ne bi i opet?

Neverovatno Shocked Ziveo sam u zabludi (15 godina), da sam dobro informisan Embarassed "Ali, covek ceo zivot uci (da bude
covek)" Laughing (malo sam citirao, tj. iskarikirao Kanta). Posebno sam "ganut" cinjenicom (za koju je cela serbska javnost znala, izuzev moje malenkosti), da je " i sam Mongomeri (tadasnji ambasador SAD u SRJ), kada je saslusao i video argumente KOS-a pred skoro celom vladom Zorana Djindjica, Acu Tomicu javno cestitao na profesionalno uradjenom poslu".
Zaista prava, objektivna, informacija Laughing To je "tradicionalan" (sasvim uobicajen) gest u diplomatskim krugovima Razz Narocito, kada su u pitanju spijunske afere :wink:
Da bih osvezio pamcenje i ostalim neinformisanim, neupucenim, naivnim, priglupim... i ostalim gradjanima "ispranog mozga", ko je ACA TOMIC (koga nas posetilac, Preda, ocigledno i danas, zali zbog pretrpljenog dusevnog bola, a za koji je navedeni legendarni general, naravno, trazio finansijsku odstetu od drzave Srbije), u prilogu je biografija (lik i delo), "legendarnog" generala (Slobinog i Kostunicinog) Idea
Text (Dejana Anastasijevica) preuzet je iz VREME-na, br 698. :wink:

Devet života jednog generala
Rehabilitovan i reaktiviran, najlojalniji Koštuničin general traži svoje mesto pod suncem. Dobro obavešteni izvori tvrde da ga čeka još uvek upražnjeno mesto zamenika Radeta Bulatovića, sadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije, ili, ukoliko tu bude problema, mesto savetnika premijera za bezbednost
Presudom od 29. aprila, Vrhovni vojni sud poništio je rešenje Ministarstva odbrane kojim je general Aca Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske SCG, razrešen dužnosti. Do pre samo malo više od godinu dana, general Tomić je važio za jednog od najmoćnijih ljudi u zemlji. U međuvremenu je bio penzionisan, uhapšen, proglašen za člana zemunskog klana i saučesnika u ubistvu Zorana Đinđića, pa posle višemesečnog pritvora pušten da se brani sa slobode. Zatim je oslobođen optužbe i, najzad, odlukom Vrhovnog vojnog suda, vraćen u aktivnu službu. Iako za sada izjavljuje da ne želi da se vrati na stari posao, ne treba imati iluzija da je Tomićeva karijera završena. Naprotiv, svi su izgledi da će ovaj nekada punački oficir – navodno je u zatvoru oslabio dvadeset pet kilograma i još nije povratio staru težinu – ponovo igrati važnu ulogu u ovdašnjem sistemu bezbednosti. Upravo zbog toga, nije zgoreg podsetiti se na životni put jednog od najslikovitijih likova naše novije vojne istorije.
Aca Tomić rođen je 6. oktobra 1948. godine u selu kod Gornjeg Milanovca. Završio je Vojnu akademiju, smer artiljerija, 1971. godine. Nakon službovanja u trupi, gde je bio komandir voda i baterije, i doškolavanja u Sovjetskom Savezu, prešao je u Upravu bezbednosti Prve armije, gde je bio obaveštajni organ u analitičkom odeljenju. Početkom devedesetih, Tomić je prekomandovan u Komandu odbrane grada Beograda, kao zamenik načelnika za bezbednost. Na tom mestu morao je upoznati dvojicu ljudi koji nisu bili aktivni pripadnici vojske, ali su kao rezervni oficiri imali ratni raspored kod Tomića. Jedan je bio civil, i taj mu je dvadesetak godina kasnije postao blizak prijatelj i saradnik: njegovo ime je Rade Bulatović. Drugi je bio policajac, i taj ga je dvadesetak godina kasnije uhapsio: njegovo ime je Sreten Lukić.
KLIZAVE VEZE: Iz Komande grada Tomić je 1993. godine prešao u kontraobaveštajni odsek Uprave bezbednosti VJ, u vreme kada je načelnik te uprave bio general Aleksandar Dimitrijević. "Bio je lenj i sklon alkoholu, ali je imao kliker i to mu je pomagalo da se izvuče iz neprilika", kaže jedan njegov bivši kolega. Četiri godine kasnije, kada počinje kriza na Kosovu, Tomić biva upućen u Prištinu, na čelu Kontraobaveštajne grupe (KOG), neke vrste isturenog detašmana Uprave bezbednosti koja je operisala odvojeno od Prištinskog korpusa i bila odgovorna direktno Dimitrijeviću. Tamo se Tomić zbližio s dvojicom ljudi koji će kasnije odigrati važne uloge u njegovom životu. Prvom je postao mentor, i taj ga je prošle godine nakon hapšenja nasledio: bio je to bezbednjak Prištinskog korpusa Momir Stojanović. Drugi je Tomiću postao mentor, mada se odnos kasnije jako iskomplikovao: bio je to tadašnji komandant Treće armije Nebojša Pavković.
Osim sklonosti ka dobroj kapljici, Pavković i Tomić delili su jednu osobinu koja ih je zbližila: golu ambiciju, i shvatanje da se u Miloševićevoj vojsci do zvanja i činova stiže političkim vezama, a ne zaslugama. I Pavković i Tomić imali su dobre veze u Socijalističkoj partiji Srbije i u JUL-u, i to im je davalo nade da će se njihovi snovi ostvariti. Pavković je još 1998. otvoreno pričao po Prištini da će uskoro postati načelnik Generalštaba – smeli snovi za jednog komandanta armije, ali, ispostaviće se, sasvim ostvarivi. Ohrabren izvesnim signalima koje je u to vreme dobijao od Miloševića i supruge mu Mire – s kojom je održavao odvojen kanal komunikacije – Pavković je obećao Tomiću da će ga, kad jednom dođe na čelo GŠ-a, postaviti za svog pomoćnika za bezbednost. To ga je obećanje kasnije skupo koštalo.
NAČELNIK UMESTO NAČELNIKA: Rat na Kosovu je došao i prošao, a s njim i kadrovske promene na čelu Generalštaba: na početku je smenjen general Momčilo Perišić, u februaru 2000. i njegov naslednik Dragoljub Ojdanić, a Pavković je najzad postao načelnik GŠ-a. Tomić, međutim, nije dobio obećani položaj: na tom mestu isprečio se Geza Farkaš, ali i činjenica da Tomić nije imao diplomu Škole nacionalne odbrane (tzv. Ratnu školu), koja je neophodna da bi se stekao generalski čin. Zato je privremeno morao da se zadovolji mestom načelnika Prvog (kontraobaveštajnog) odeljenja Uprave bezbednosti, de fakto trećim po značaju položajem u KOS-u. Pavković je, pripremajući teren da postavi Tomića na čelo Uprave, pokušao da ga natera da završi Ratnu školu. Uzalud: Tomić je to otvoreno odbijao, uz reči da je on svoje školovanje završio na Kosovu i da mu više nikakva škola ne treba. Bio je u pravu: 16. juna 2000, ukazom predsednika Miloševića, dobio je čin general-majora. U pozno doba Miloševićeve vladavine, uoči raspada sistema, pitanje Tomićeve diplome više se nije postavljalo. Međutim, obećano mesto načelnika UB-a još uvek mu je izmicalo.
Pavković i Tomić su bez većih problema politički preživeli 5. oktobar, možda stoga što je prema nekim izvorima upravo Tomić (zahvaljujući poznanstvu sa Ljiljom Nedeljković preko zavičajne linije) na vreme uspostavio kontakt između Pavkovića i Koštunice. Međutim, Tomić nikako da postane načelnik, jer je Farkaša nasledio general Milan Đaković. Tek 16. juna 2001, Đaković biva poslat u trupu, a zatim i u penziju: Aca Tomić najzad dospeva na čelo Uprave bezbednosti odnosno, kako narod kaže, na čelo KOS-a, najmoćnije bezbednosne agencije u zemlji. Istovremeno, staro poznanstvo s Radetom Bulatovićem, koji je u međuvremenu postao savetnik za bezbednost predsednika Koštunice, tek dobija na težini.
Tokom 2001. godine dolazi do sve osetnijeg zahlađenja između dva ratna druga: Tomić je, preko Ljiljane Nedeljković i Radeta Bulatovića, sve bliži Koštunici, i Pavković počinje da mu smeta. Koštunica više nema razloga da se s Pavkovićem konsultuje oko bilo čega: sve što želi da zna dobija direktno od Bulatovića i Tomića. Osećajući da to neće izaći na dobro, Pavković oprezno pruža pipke prema Đinđiću i hvata rezervni položaj. Sledi "pijana junska noć" kada Koštunica sa grupom savetnika iz kabineta i uz Tomićevu podršku zahteva da vojska uđe u Biro za komunikacije Vlade Srbije kako bi osujetila navodno prisluškivanje. Većina generala, međutim, protivi se takvoj akciji, uprkos pritiscima iz kabineta. Na kraju, ništa se ne dešava, ali Pavković sve pamti, a ponešto i beleži: zna da će mu jednom zatrebati.
SVE LEGALNO: Sledeća kriza nastupa u martu 2002. godine, spektakularnim hapšenjem Momčila Perišića i američkog diplomate i obaveštajca Džona Nejbora u motelu "Šarić". Pavković se kleo, prilično uverljivo, da o toj akciji, koju je izvela specijalna jedinica Kobre, nije bio unapred obavešten, iako je bila dugo i pažljivo pripremana. Hapšenje ima dramatične posledice na ionako zategnute odnose između Koštunice i Đinđićeve vlade. Rade Bulatović izjavljuje da je reč o "školskom primeru uspešne kontraobaveštajne akcije". Tomić skromno preuzima pohvale na svoja pleća. Začudo, legalisti ne prave pitanje oko činjenice da su tom prilikom višestruko prekršeni zakoni i propisi: najpre, načelnik UB-a dužan je da o svakoj operaciji, a naročito kada je reč o potpredsedniku Vlade, obavesti načelnika GŠ-a; zatim, načelnik UB-a nema pravo da bez odobrenja načelnika GŠ-a upotrebljava jedinicu Kobra; treće, u motelu "Šarić" je, protivno Bečkoj konvenciji, uhapšena i zadržana osoba koja uživa diplomatski imunitet; četvrto, vojska je uhapsila i pritvorila Perišićevog vozača, službenika Saveznog SUP-a, što po zakonu nije imala pravo da uradi... Odnosi između Đinđićeve vlade i Koštunice otvoreno su neprijateljski, baš kao i odnosi između Pavkovića i Tomića. U junu 2002, Pavković biva smenjen i na čelo Generalštaba dolazi general Branko Krga, miran i odmeren čovek koji ima korektne odnose sa svima.
Ostatak Tomićeve životne priče još je u svežem pamćenju. Smenjen je ukazom Ministarstva odbrane koji je stupio na snagu 7. aprila 2003, a već sledećeg dana uhapšen je u okviru Sablje i držan u pritvoru tri i po meseca. Specijalni tužilac Jovan Prijić je u to vreme tvrdio da ima jake dokaze da je Tomić bio saradnik Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka Legije, o čemu je u istrazi detaljno govorio svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk. Između ostalog, pominje se i da je Tomić od vođe zemunskog klana primio skup mobilni telefon koji je lično koristio (Tomić tvrdi da ga je "nekom dao"). Međutim, tačno godinu dana pošto je Tomić uhapšen, a nakon ostavke državnog tužioca Đorđa Ostojića, Prijić iznenada menja mišljenje i odustaje od optužnice jer "nema dokaza". Tokom Vukojevićevog svedočenja u Specijalnom sudu, niko ga više ništa ne pita o odnosima između Spasojevića i Tomića, a Vukojević, bivši policajac, tu temu sam ne pokreće.
I konačno, nedavnom odlukom Vrhovnog vojnog suda Tomić je vraćen u službu, jer prilikom njegovog penzionisanja nije ispoštovana procedura oko primopredaje dužnosti. U vojnim krugovima se priča da će Momir Stojanović, sadašnji načelnik UB-a, uskoro biti zamenjen, ali je malo verovatno da će se Tomić vratiti na to mesto. Za sada mu je, kako je izjavio jednom nedeljniku, najbitnije da tuži Borisa Tadića, Branka Krgu i Dušana Mihajlovića, koje smatra odgovornim za svoju smenu i boravak u zatvoru. Dobro obavešteni izvori tvrde da ga čeka još uvek upražnjeno mesto zamenika Radeta Bulatovića, sadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije, ili, ukoliko tu bude problema, mesto savetnika premijera za bezbednost. U obe varijante, od njega se mogu očekivati prilježnost i lojalnost koju je do sada u više prilika iskazao.


Poslednji izmenio/la Urednik dana Sub Maj 14, 2005 2:57 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
mladi radikal



Pridružio: 08 Mar 2005
Poruke: 49

PorukaPoslao: Uto Mar 08, 2005 9:25 am    Naslov: da da Odgovoriti sa citatom

MI SRPSKI RADIKALI JEDVA CEKAMO TRENUTAK KADA CE SE OTVORITI TAJNI DOSIJEI I KONACNO CE SE VIDETI KO JE BIO STRANI PLACENIK.....A KO PRAVI SRPSKI PATRIOTA.......A DEMOKRATIJA CE U SRBIJU DOCI KADA SRPSKI RADIKALI DODJU NA VLAST, ZNACI NA SLEDECIM IZBORIMA, A MOZDA I PRE.....
ZIVI BILI PA VIDELI... 8)
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
predo



Pridružio: 26 Feb 2005
Poruke: 8

PorukaPoslao: Uto Mar 08, 2005 9:40 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Prosto ne mogu da verujem u sta se narod u Srbiji pretvorio.
O kakvim slobodama mi govorimo u ovoj zemlji kada je vecini mozak ispran.Sam Gebels bi bio ponosan na svoje naslednike, nosioce propagandnog rata za potrebe neokolonijalista-globalista.
Spremni smo da raspredamo sta Aco Tomic voli da jede i pije a ne o tome da li je Perisic spijun. Kakve veze ima da li je zavrsio ratnu skolu i gde je rodjen, pitanje je da li je Perisic spijun? Kakve veze imaju Tomiceve navike sa tim da li je Perisic spijun? Da je Perisica uhapsio i spijunsku delatnost mu dokumentovao i neko od stalno nastanjenih u kovinskoj dusevnoj bolnici, zar bi to Perisica cinilo manje spijunom?
Pravo pitanje je da li je moguce da se u ovoj zemlji vise vole i bolje prolaze oni koji rade za CIA, BND, MOSAD i sl. nego oni koji rade za KOS i BIA. Cini mi se nazalost da je tako.
Sve cesce cujem kako je glupo bilo ratovati protiv NATO jer "sila Boga ne moli"! Ako povucemo paralelu otadzbina-porodica ovakvi stavovi bi znacili da kada vam u kucu provali neko jaci od vas ili vise njih i pozele da vam siluju zenu, nemojte se mesati jer ce ona i tako biti silovana a jos cete usput ako se umesate dobiti i batine.Batine su ovde bespotrebno izlaganje sopstvenog tela bolu. Kukavice mogu da razumem, ali nemojmo dozvoliti jos da nas siledzije ubede da je to za nase dobro.
Sustinsko pitanje je da li narod u ovoj zemlji prihvata da bude kolonija? Ako je vecina za onda je najpametnije zamoliti Amerikance da nam postave predsednika (a ako su to vec uradili da nam to i kazu) pa da znamo da nemamo pravo glasa i da se ne igramo demokratije vec da se bacimo na posao.Toliki rudnici propadaju jer nema ko da radi.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 253
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Čet Mar 10, 2005 4:09 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

OTVARANJE TAJNIH DOSIJEA SLUŽBI BEZBEDNOSTI (Izvor: Aleksandar Resanović, Centar za antiratnu akciju, koordinator programa)

[color=red]Demokratizacija društva u bivšim komunističkim državama Istočne i Centralne Evrope pretpostavlja niz mera i reformi koje je neophodno preduzeti. Tranzicioni period je posebno otežan u postkonfliktnim društvima, kao i u državama u kojima su autoritarni ili totalitarni sistemi, nakon svog višedecenijskog trajanja, ostavili brojne posledice na društvenu svest, moral i druge kolektivne i pojedinačne vrednosti. Zbog toga je u tranzicionim društvima neophodno sprovesti drastične reforme, naročito u sektoru bezbednosti. Praksa delovanja službi bezbednosti pokazuje da su dosijei o građanima često vođeni iz političkih i ideoloških razloga, odnosno zato što su oni bili protivnici ili barem neistomišljenici režima.
Kada se govori o otvaranju još uvek tajnih dosijea, misli se na zakonsko uređivanje prava građana da pristupe dosijeima koji se na njih odnose, a koje su vodile razne službe bezbednosti, kao i na zakonsko uređivanje odnosa koji tim povodom nastanu. Time se pokreće neprijatan proces suočavanja s prošlošću, neprijatan za aktere, ali i za državu. Ipak, sprovođenje ovog procesa je neophodno: gradjaninu se omogućava da sagleda uticaj civilnih i vojnih službi na svoj život ili život njemu bliskih lica i/ili da ostvari rehabilitaciju, odnosno kompenzaciju, a društvo uspostavlja diskontinuitet sa bivšim, nedemokratskim režimom. Svaka nova, demokratska vlast, prirodno teži da što potpunije razjasni ulogu službi bezbednosti u autoritarnom režimu, kao i da ukaže na njihovu instrumentalizaciju/zloupotrebu od strane visokih predstavnika tog režima.
Otvaranje dosijea o građanima koje su vodile ove službe, treba da doprinese: 1) rešavanju nagomilanih problema iz prošlosti, čime se ublažavaju posledice njihovog dugog trajanja; 2) razračunavanju s prošlošću i zatvaranju bolnih pitanja iz prošlosti; 3) stvaranju zdravih osnova za budući razvoj datog društva, posebno za izgradnji novih demokratskih vrednosti; 4) razgradnji dotadašnjeg ustrojstva i načina rada vojnih, ali i ostalih službi bezbednosti i 5) naučnoj, stručnoj i arhivarskoj obradi svih dokumenata iz dosijea o građanima. Može se zaključiti da države koje ne otvore ove dosijee odnosno koje se trude da tako zataškaju nemoralno i/ili nezakonito delovanje ovih službi i bivših režima, u stvari pokušavaju da zaborave ono što se ne može zaboraviti. Može se očekivati da će takva društva ponovo proživljavati iste traume i prolaziti kroz iste strahote kroz koje su već najmanje jednom prošle. Takođe, to znači da nove, “demokratske” vlasti sve više poprimaju obrise ranijeg autoritarnog režima, što obesmišljava najčešće teško sprovedene promene vlasti i dovodi do značajnog razočaranja građana. Neke bivše komunističke zemlje Istočne i Centralne Evrope, među kojima je i naša, predstavljaju dobar primer za to.
Većina bivših komunističkih država, čija je prošlost ispunjena nasiljem, nepravdama i teškim kršenjem ljudskih prava i sloboda, otvorila je dosijea o građanima koje su vodile njihove službe bezbednosti. Negde je to učinjeno odmah nakon demokratskih promena (npr. u Nemačkoj), a negde sa nekoliko godina zakašnjenja. U nekim zemljama, otvaranje dosijea je bilo potpuno (npr. u Nemačkoj), u nekima delimično, sa više uslova i vremenski ograničeno (u većem broju država; drastičan primer je Makedonija), a u većini na zakonom uređen način. Republika Srbija je primer minimalističkog pristupa ukupnoj problematici, jer je samo neka pitanja uredila, i to podzakonskim aktom (Uredba Vlade iz maja 2001). Ovom uredbom građanima je omogućeno da ostvare uvid samo u neke policijske dosijee – one koji se odnose na problematiku unutrašnjih neprijatelja, odnosno unutrašnjeg ekstremizma. Takođe, građani su mogli da izvrše uvid u svoj dosije samo pod nadzorom i u prisustvu službenog lica, bez prava da ga kopiraju ili prepisuju. Ustavni sud Srbije je 2003. godine doneo odluku da ova uredba nije saglasna sa Ustavom Srbije. Novi propis (zakon ili uredba) nakon toga nije donet.

Srpski Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji (juli 2002) izdvojio je ovu službu iz sastava Ministarstva policije, konstatovao da kontrolu njenog rada, u smislu razmatranja polugodišnjih izveštaja o radu, vrše Narodna skupština i Vlada Srbije, ali o otvaranju dosijea građana nema ni reči, kao što nema nikakve inicijative u tom pravcu od strane ove Agencije. Otvaranje dosijea bi bila i značajna podrška faktičkoj i smislenoj primeni Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (Zakon o lustraciji, maj 2003).
U bivšim komunističkim državama Istočne i Centralne Evrope otvaranje dosijea vojnih službi bezbednosti, kao i nadzor nad njihovim radom, nikada nisu sprovedeni u meri i na način kako je to učinjeno s civilnim/policijskim službama. Razlog tome nije samo okoštalost vojske kao institucije, već i činjenica da su vojne službe bezbednosti, za vreme trajanja autoritarnog režima, znatno manje zloupotrebljavane u političke svrhe od policijskih.

Ipak, delovanje vojnih službi u poslednjih nekoliko godina, kao što su, na primer, operacija “Grabež” (1999/2000), u kojoj su obrađivani bivši oficiri koji su iskazivali tada opoziciono delovanje, ili pokušaj atentata na predsednika SPO Vuka Draškovića u Budvi, u kojem su ove službe pružale logističku podršku atentatorima, jasno pokazuje da je zloupotrebe vojnih službi bilo i da zbog toga njihovi dosijei o građanima takođe moraju da budu otvoreni. Takvih slučajeva je bilo znatno više u periodu posle Drugog svetskog rata pa do kasnih šezdesetih nego u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, pre svega zbog značaja i nadležnosti koje su ove službe imale u to vreme.
U bivšoj Jugoslaviji prva služba bezbednosti - OZNA, osnovana je 13. maja 1944. godine, zbog čega se ovaj datum u socijalističkoj Jugoslaviji decenijama obeležavao i praznovao kao Dan bezbednosti. Kasnija transformacija ove službe u UDBu, pa razdvajanje na vojne i civilne službe, na saveznom i republičkom nivou, nije donelo nikakav napredak u kontroli rada svih tih službi, niti u pravu građana na pristup dosijeima, kao ni po drugim pitanjima. Situacija se nije promenila donošenjem prvog zakona u oblasti bezbednosti - Zakona o osnovama sistema državne bezbednosti (1974), kao ni deset godina kasnije donošenjem narednog zakona s istim nazivom, jer u njima nema ni reči ni o jednoj službi bezbednosti, kao ni o pravu građana da izvrše uvid u dosijee koji su o njima vodile ove službe.

Prvi zakon koji se ozbiljno upustio u ovu materiju je Zakon o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (juli 2002). Taj zakon je, pre svega, definisao službe bezbednosti na nivou bivše SR Jugoslavije. Od ukupno četiri službe, dve su u okviru ministarstva nadležnog za spoljne poslove, a dve su vojne, i to su: Vojna služba bezbednosti, kasnije preimeinovana u Vojnu bezbednosnu agenciju i Vojno-obaveštajna služba, kasnije preimenovana u Vojnu obaveštajnu agenciju. Zakonom je određeno da će se otvaranje dosijea o građanima koje su vodile sve četiri službe, kao i postupanje sa dosijeima, urediti posebnim saveznim zakonom. To se, medjutim, nije dogodilo i dosijei nisu učinjeni dostupni građanima.

Ipak, pozitivan pomak učinjen Zakonom je institucionalizovanje demokratske civilne kontrole ovih službi, putem skupštinske Komisije za kontrolu službi bezbednosti, koja je formirana novembra 2003. i čiji prvi predsednik je bio Boris Tadić, sadašnji ministar odbrane Srbije i Crne Gore. Nakon osnivačke sednice osmočlane Komisije na kojoj su članovi potpisali izjave o obavezi čuvanja vojne i državne tajne, nisu primećene nikave aktivnosti Komisije. Delimičan razlog tome, kao i neotvaranju dosijea, je transformacija savezne države u državnu zajednicu (februar 2003), dok je suštinski razlog nepostojanje političke volje da se otpočne ovaj osetljiv proces. Prvi ozbiljniji korak u pravcu otvaranja dosijea koje su vodile vojne službe bezbednosti, predstavlja izjava Borisa Tadića, nakon sednice Vrhovnog saveta odbrane, održane 2. oktobra 2003. godine, da će se pristupiti ovom procesu.

Otvaranje dosijea u tranzicionim društvima podržavaju neke međunarodne organizacije, posebno Savet Evrope. Parlamentarna skupština ove organizacije, na 23. zasedanju održanom 27. juna 1996. godine, usvojila je Rezoluciju 1096 (1996) o merama za razgradnju nasleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema. Tačka 9. ove Rezolucije glasi: “Skupština pozdravlja stavljanje dosijea tajnih službi na uvid javnosti u nekim bivšim komunističkim totalitarnim zemljama. Ona poziva sve odnosne zemlje da, na njihov zahtev, omoguće zainteresovanim licima uvid u dosijee koje su o njima vodile nekadašnje tajne službe.” Naša zemlja se još nije priklonila istorijskoj neminovnosti otvaranja dosijea, kao ni Rezoluciji Saveta Evrope. Naime, dosijei nisu ni u jednom trenutku učinjeni dostupni građanima, dok su dosijei koje su vodile civilne službe (policija) u jednom trenutku samo delimično otvoreni, ali su ponovo postali nedostupni nakon napred pomenute odluke Ustavnog suda Srbije o neustavnosti predmetne uredbe.

Osnovni zaključak koji se nameće je da predmetna materija mora da bude uređena zakonom, a ne podzakonskim aktom, zbog svog političkog značaja i ozbiljnog suočavanja s prošlošću, kao i zbog toga što duboko zalazi u srž prava na privatnost. Navešćemo neke osnovne odrednice tog/tih zakona. Treba propisati otvaranje svih dosijea o građanima koji su vođeni iz političkih i/ili ideoloških razloga, bez obzira na to koje službe su ih vodile – civilne, vojne, partijske (ukoliko ih je bilo) i na kom su nivou one bile organizovane (saveznom ili republičkom). Svi dosijei o građanima koje su vodile sve službe bezbednosti, u periodu od osnivanja OZNA (13. maj 1944) do dana stupanja na snagu zakona, treba da budu predati nezavisnoj instituciji (komisija ili agencija) koju osniva parlament i koja prima sve dosijee u posed, na čuvanje i rukovanje. Po isteku roka od pet do deset godina, ona ih predaje nadležnoj arhivskoj instituciji, na čuvanje i korišćenje u skladu sa propisima o arhivskoj građi.
Potrebno je urediti zakonsko značenje pojedinih, ključnih izraza, kao na pr. dosije i otvaranje. Tako, dosije bi trebalo da bude svaki podatak o građaninu koji se nalazi ili vodi u nekoj službi bezbednosti, bez obzira na to da li je dopušten način na koji je podatak pribavljen, kao i bez obzira na to kakav je oblik čuvanja tog podatka, odnosno kakvo je sredstvo na kojem je zabeležen. Dalje, otvaranje podrazumeva: a) oduzimanje svih dosijea od odgovarajućih službi bezbednosti i njihova fizička predaja nezavisnoj komisiji ili agenciji; b) pravo građana na pristup dosijeu, uvid u isti, pravljenje zabeleški ili kopiranje kompletnog materijala, preuzimanje kopija dosijea i samostalno odlučivanje o daljoj sudbini vlastite kopije dosijea, i c) strogo definisanje kruga lica kojima je omogućen pristup dosijeu.

Građanin koji je pristupio svom dosijeu i koji, nakon toga, koristi odgovarajuća zakonska prava, ne sme da povredi zakonska prava i interese trećih lica, čiji lični podaci su sadržani u njegovom dosijeu. On ima pravo da dobije podatke o imenima zaposlenih u službi bezbednosti i saradnicima (doušnicima) te službe koji su dostavljali podatke o njemu, ako su podaci u dosijeu takve prirode da nanose štetu njegovim interesima. Nerealno je tražiti potpuno i bezuslovno otkrivanje saradničke mreže službi bezbednosti, jer je to bilo najbolnije pitanje u bivšim komunističkim državama, te će, kao takvo, verovatno biti i kod nas. U navedenim državama prevladao je stav da bi otkrivanje i eventualno krivično gonjenje doušnika, samo zato što su bili doušnici službi bezbednosti, bilo nepravedno, jer sam čin saradnje s tim službama, nikada i nigde nije bio inkriminisan. To je bio moralni prekršaj, koji može i mora da dovede do nekrivičnih sankcija. Međutim, ukoliko je doušnik davanjem informacija učinio krivično delo, koje je bilo kažnjivo u vreme izvršenja, onda bi građanin mogao da preduzme krivično gonjenje. Konačno, nadležnim državnim organima i organizacijama, naučnim i istraživačkim ustanovama i sredstvima javnog informisanja, treba omogućiti da koriste dosijea u ograničene svrhe koje su utvrđene zakonom, s tim što to pravo treba da bude uslovljeno nenanošenjem štete interesima trećih lica.


Poslednji put izmenio/la Urednik dana Sub Maj 14, 2005 2:59 am, izmenio/la ukupno 2 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
bik



Pridružio: 26 Feb 2005
Poruke: 105
Lokacija: rezervat zvani serbia

PorukaPoslao: Uto Mar 29, 2005 8:52 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Vlada ne bi da otvara dosijee 29. mart 2005.
Vlada Srbije predlaže Skupštini da odbaci predlog Srpskog pokreta obnove o otvaranju dosijea službi bezbednosti.
Vlada Srbije daje obrazloženje da predlog SPO nije usklađen s drugim propisima i da bi mogao da ima negativne posledice. Vlada ocenjuje da predlog tog zakona nije u saglasnosti s propisima u oblasti čuvanja, zaštite, korišćenja i dostupnosti arhivske građe i da je predlog manjkav zato što ne sadrži rešenja koja bi ublažila moguće i verovatne političke, bezbednosne, pravne, etičke i druge posledice....

Meni se cini da su "mehanizmi i principi" odgovora Vlade Srbije kao skolski uzdbenik iz 1948! Boljsevizam i to cist. Iako je ocigledno da im ne pada na pamet da otvaraju dosijee, nervira me nacin na koji tretiraju gradjane (kao morone). Kao nije u skladu sa "pravom" i "propisima". Koliko znam sustina prava jeste da nastaje iz cinjenica zivota, iako je potrebno nesto promeniti, onda menjaj. Zato sedis u Vladi, za to primas platu i uzivas privilegije. Mada, pozadina ove price je mnogo crnja Idea
Probajte na internetu, mozda to nije protivno boljsevickim propisima... nesto ne vidim da su se bivsa Istocna Nemacka, Madjarska, Poljska, Ceska, Slovacka... urusile od kako se narod zabavlja citajuci ko mu je sve radio o glavi. Jedini moguci zakljucak je da su neki sadasnji clanovi Vlade ili njima bliske osobe bili dousnici tajne policije. Od premijera pa nadalje :wink:
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Nikola



Pridružio: 29 Mar 2005
Poruke: 95
Lokacija: centralna srbija

PorukaPoslao: Uto Mar 29, 2005 9:20 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pa cekajte, jesam li ih ja bio po usima da drukaju i potkazuju? Ili su oni to rado radili, cak i bez da ih neko pita? Pa njima je to bilo zadovoljstvo i opsesija, a sad isti oni mracnjaci, diplomirani denuncijanti, koji
imaju "frku" od otvaranja dosijea, ne dozvoljavaju da se ista otvore!
Zasto ne bih komsiji zapalio i kucu i kravu i stalu Exclamation Je l' zato sto to ne bi bilo "eticki" Idea
A bilo je eticki to sto je, na primer, moj deda redovno "nagrabusivao" (kao clan predratne "Demokratske stranke" i osvedoceni borac protiv komunizma i fasizma), zato sto su mu poturali sve i svasta, namestali, privodili ga, zatvarali, tukli i matretirali i obelezili ga kao izdajnika? Da, to je eticki :x
A zamislite da moj brat, decko 1982. godiste, ima u VOJNOM kartonu napomenu citiram: "Privodjen zbog politickog stava/ Otpor!"?! Eto, bas tim recima. I Question
Sprdnja je ovo. Al kad prsne Vlada, a necemo jos puno cekati, ima ti "misevi" da beze k'o *icke Laughing
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Demokratija i Srbija! Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 58, 59, 60  Sledeci
Strana 1 od 60

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Zamisli Srbiju topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2006 phpBB Group