Zamisli Srbiju forum Zamisli Srbiju
(Zamisli svoj grad)
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Ljudska prava- Potrazite savet; Posaljite komentar...
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 14, 15, 16  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Pravno savetovalište
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Uto Mar 08, 2005 4:10 pm    Naslov: Ljudska prava- Potrazite savet; Posaljite komentar... Odgovoriti sa citatom

Ljudska prava (pojam i vrste)
Problem ljudskih prava je postao aktuelan, sa zavrsetkom drugog svetskog (kada su Hitlerovi zlocini opomenuli ceo svet). Prvi pravni akt koji regulise oblast ljudskih prava bila je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, doneta 10. decembra 1948. godine. Nakon toga, doneto je jos niz regionalnih konvencija iz oblasti zastite ljudskih prava
( Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska konvencija o sprecavanju mucenja i necovecnih ili ponizavajucih kazni ili postupaka, Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, Evropska socijalna povelja ). Moramo dati opsti pojam ljudskih prava, stim da ga ne mozemo definisati kao konacan, jer cemo se zadrzati samo na osnovnim pravima.
Pravo na zivot, podrazumeva da je zivot pojedinca neprikosnoven i da se covek moze lisiti zivota samo na osnovu zakona i odluke suda (u krivicnom postupku koji je sproveden po zakonu). Isto tako, “lisenje zivota je dozvoljeno ako proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nuzna: radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja, da bi se izvrsilo zakonito hapsenje ili sprecilo bekstvo lica zakonito lisenog slobode, prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune”. (Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda)
Zastita fizickog i moralnog integriteta pojedinca, podrazumeva zabranu mucenja, ponizavajuceg kaznjavanja i postupanja, necovecnog postupanja. U svakoj prilici mora se postovati licnost coveka, jer za svako lisenje slobode mora postojati pravno valjan razlog. Niko se ne sme drzati u ropstvu, niti se od bilo koga moze zahtevati da obavlja prinudni ili obavezni rad.
Pravo na pravicno sudjenje, obavezuje da se prilikom sudjenja organizuje javna i pravicna rasprava, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom. Presuda se izrice javno i u ime naroda, sa mogucnoscu iskljucenja javnosti (sa celog ili dela sudjenja), u interesu morala, javnog reda ili bezbednosti, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zastita privatnog zivota stranaka itd. Pravicno sudjenje podrazumeva i profesionalan odnos svih ucesnika u postupku, kao i pretpostavku nevinosti (Svako ko je optuzen za krivicno delo smatrace se nevinim sve dok se ne dokaze njegova krivica na osnovu zakona).
Kaznjavanje samo na osnovu zakona, podrazumeva da se “Niko ne moze smatrati krivim za krivicno delo izvrseno cinjenjem ili necinjenjem koje, u vreme kada je izvrseno, nije predstavljalo krivicno delo po unutrasnjem ili medjunarodnom pravu. Isto tako, ne moze se izreci strozija kazna od one koja je bila propisana u vreme kada je krivicno delo izvrseno”. Medjutim, ovime se “ne utice na sudjenje i kaznjavanje lica za cinjenje ili necinjenje koje se u vreme izvrsenja smatralo krivicnim delom prema opstim pravnim nacelima koja priznaju civilizovani narodi”.(Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda)
Osim gore navedenih postoje i ostala prava, koja nismo naveli jer je njihov broj dosta veliki. Ova prava se u medjunarodnoj zajednici smatraju imperativnim, tako da obavezuju i one drzave koje nisu potpisale i nisu obavezane bilo kojim ugovorima iz ove oblasti. Ovo je izuzetak, od pravila da prava koja uziva pojedinac po nekom medjunarodnom ugovoru vaze u drzavi koja se obavezala da postuje pomenute ugovore.
Iako je puno uradjeno da bi se oblast ljudskih prava podigla na najvisi nivo u svetu, ipak predstoji jos mnogo posla i borbe kako bi se mogli pohvaliti da su ljudska prava neprikosnovena i zasticena, svuda i na svakom mestu.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
dragan-t



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 5
Lokacija: Kraljevo

PorukaPoslao: Ned Mar 13, 2005 12:34 am    Naslov: ZASTITA LJUDSKIH PRAVA Odgovoriti sa citatom

ZASTITA LJUDSKIH PRAVA?
Cija se ljudska prava u pozitivnom zakonodavstvu vise stite, da li zrtve nasilja (ostecenog), ili izvrsioca (prijavljenog)?
Postoje li u praksi zloupotrebe pravnih procedura, u zastiti ljudskih prava, od strane ostecenog ili prijavljenog, kao i od strane pravosudnih organa, ne-efikasnoscu postupka i prihvatanjem nametnute opstrukcije postupka.

Institucionalna zastita ljudskih prava mora da podrazumeva licnu, materijalnu i krivicnu odgovornost, sluzbenog lica u Institucijama, za nepravilne odluke ili radnje kojima se krse ljudska prava. Koliko se, i do kog nivoa postuje takav princip zastite ljudskih prava? Nisam siguran da nam se nude prava resenja po ovom pitanju Exclamation

Dragan-t
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
danguba



Pridružio: 06 Mar 2005
Poruke: 17
Lokacija: sirom srbije

PorukaPoslao: Uto Mar 15, 2005 11:28 am    Naslov: Prava izbeglica u Srbiji Odgovoriti sa citatom

Zeleo bih da saznam nesto vise o pravima izbeglica i raseljenih lica u Srbiji ?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Uto Mar 15, 2005 11:37 am    Naslov: Odgovor na pitanje o izbeglicama Odgovoriti sa citatom

Izbeglice u Srbiji
...
Početkom 2000. godine, u saradnji sa UNHCR-om, na teritoriji Republike Srbije započela je registracija raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Do jula 2001. godine u Srbiji je registrovano više od 200.000 interno raseljenih osoba.
U aprilu 2001. godine, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije u saradnji sa UNHCR-om ponovo je u Republici Srbiji registrovao izbegle, prognane i ratom ugrožene osobe. Prve analize ovih podataka iz jula 2001. godine pokazuju da je u Srbiji registrovano 451.980 lica, od čega 377.731 osoba sa regulisanim izbegličkim statusom i 74.249 ratom ugroženih lica koja po međunarodnom pravu ne ispunjavaju uslove za sticanje statusa izbeglica. Najviše izbeglih je iz Hrvatske (oko 63 odsto), dok je broj izbeglih iz BiH smanjen na 36 odsto.
Bez obzira na mogućnosti za povratak, najveći broj izbeglih i prognanih opredelio se za integraciju u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i to 60,6 odsto izbeglih i prognanih iz Hrvatske i 59,8 izbeglih iz Bosne i Hercegovine (BiH).
Na teritoriji Republike Srbije registrovano je 408 kolektivnih centara u kojima je smešteno 30.056 lica i to 20.949 izbeglih i prognanih osoba, a 9.107 raseljenih sa Kosova i Metohije. Oko 10.000 osoba se nalazi u "divljim", neregistrovanim kolektivnim centrima, dok su ostali ili podstanari, ili su pronašli utočište kod rođaka, prijatelja.
Najveća koncentracija izbeglih i prognanih lica je u Vojvodini, na teritoriji Beograda i opštinama Loznica i Šabac.
Raseljene osobe sa Kosova i Metohije su uglavnom smeštene na teritoriji centralne Srbije, a najveći broj nalazi se u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Smederevu, Kruševcu, Leskovcu, Vranju i Kuršumliji.
Nakon završetka ratnih dejstava, osim redovnih poslova zbrinjavanja izbeglica, nametnulo se i pitanje trajnog rešavanja izbegličkog problema. Postoje tri osnovna vida trajnog rešenja:
- Repatrijacija u sredine iz kojih izbegla lica potiču;
- Integracija u sredine u koje su lica izbegla;
- Odlazak u treće zemlje
Repatrijacija
Aneksom 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma i Sporazumom o normalizaciji odnosa Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, u sklopu trajnog rešavanja izbegličkog pitanja, potvrđeno je pravo izbeglica na povratak.
Repatrijacija kao dugoročno i najprihvatljivije rešenje za izbegla lica, prioritet je državne zajednice Srbije i Crne Gore. Realizacija ovog vida trajnog rešenja zahteva prethodne garancije međunarodne zajednice i vlada zemalja u koje se izbeglice vraćaju da će učesnici ovog procesa biti prihvaćeni u tamošnje sredine i da će im biti obezbeđeni uslovi za siguran i dostojanstven život.
U aprilu 1998. godine, između vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, potpisan je Protokol o proceduri organizovanog povratka izbeglih i prognanih lica u Hrvatsku. Potpisivanjem Protokola, UNHCR-u je priznata uloga vodeće međunarodne organizacije koja će, u skladu sa svojim mandatom, pomoći da se dogovorene procedure obostrano primenjuju. Na ovaj način u svoje domove se vratilo 7.550 izbeglica, a još 7.350 lica se u svojoj organizaciji vratilo u Hrvatsku.
Između državne zajednice Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine za sada ne postoji međudržavni sporazum kojim bi se regulisao organizovani povratak izbeglica u ovu državu. Ideja da se obezbeđivanjem sredstava za rekonstrukciju, pojedine opštine otvore za povratak izbeglica dala je vrlo skromne rezultate, o čemu svedoči i podatak o broju povratnika. Veliki gradovi poput Sarajeva, Mostara i Tuzle, iz kojih je izbegao najveći broj ljudi srpske nacionalnosti, još nije dobio status "otvorenih gradova" čime je onemogućen povratak značajnog broja ljudi.
Integracija
Iako se repatrijacija smatra osnovnim vidom trajnog rešavanja izbegličkog problema, državna zajednica Srbije i Crne Gore uvažava činjenicu da će se veliki broj izbeglica u njoj trajno nastaniti.
Godine 1994, Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije započeli su sa pripremom Programa za trajno naseljavanje izbeglica na njenoj teritoriji.
Već 1997. godine, na osnovu pomenutog Programa, Vlada Republike Srbije otpočinje sa Programom izgradnje naselja za trajan smeštaj izbeglica na teritoriji Republike Srbije. U tu svrhu izdvojena su i značajna budžetska sredstva. Iste godine sličan program na teritoriji SRJ sprovodi i Visoki komesarijat UN za izbeglice. Program je skoro identičan Programu Vlade Republike Srbije, ali u ovom slučaju donator je UNHCR, koji obezbeđuje novčana sredstva za izgradnju stambenih objekata, a država, odnosno opštine gde se naselja grade obezbeđuju infrastrukturu i radno mesto za jednog člana izbegličkih porodica.
Ovako zbrinuta lica dobila su državljanstvo SRJ ili su u postupku njegovog sticanja. Opštine u kojima su naselja sagrađena obezbedile su radno mesto za člana porodice nepoljoprivrednog domaćinstva. Prioritet u dobijanju trajnog smeštaja imale su višečlane porodice, invalidi i samohrane majke.
Limitirana finansijska sredstva sa kojima raspolažu Vlada Republike Srbije i UNHCR su osnovna kočnica koja usporava i ograničava izgradnju ovakvih naselja.
Odlazak u treće zemlje
Jedna od mogućih opcija za trajno rešavanje izbegličkih pitanja predstavlja i odlazak u treće zemlje. Najveći broj onih koji su se odlučili za odlazak iselilo se preko Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i UNHCR-a. Izbeglice se najviše iseljavaju u Kanadu, Australiju i Sjedinjene Američke Države.
U domenu svojih mogućnosti, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije nastaviće paralelno da radi na ostvarivanju repatrijacije i integracije izbeglica, dva najvažnija i potpuno ravnopravna vida trajnog rešavanja izbegličkog pitanja na ovim prostorima.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
jekejeke



Pridružio: 04 Mar 2005
Poruke: 41

PorukaPoslao: Pet Apr 08, 2005 9:48 am    Naslov: Pitanje za Lingva Pravnika ? Odgovoriti sa citatom

Zelela bih da znam nesto vise o ljudskim pravima ?
Da li je svako pravo ljudsko pravo ?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Pet Apr 08, 2005 1:42 pm    Naslov: Odgovor na pitanje ! Odgovoriti sa citatom

Ljudska prava su zasticena mnogim medjunarodnim ugovorima i sporazumima, poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948), Medjunarodnog pakta o ljudskim pravima (1966), kao i nizom (univerzalnih i regionalnih) sporazuma o zastiti od torture, pravima deteta, manjinskim pravima itd. U njima su uredjena ne samo prava svih ljudi , kao pojedinaca vec i njihova posebna prava u raznim zivotnim situacijama, prava izbeglica, zrtava rata, vernika, lica bez drzavljanstva itd.
Medjutim, centralni problem kod ljudskih prava je obezbediti njihovu primenu u praksi, jer u medjunarodnoj zajednici ne postoji centralna vlast koja moze naterati drzave da postuju odredbe potpisanih sporazuma. U tom smislu, Medjunarodna zajednica mora uraditi jos puno toga kako bi obezbedila primenu gore navedenih ugovora i sporazuma.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
jekejeke



Pridružio: 04 Mar 2005
Poruke: 41

PorukaPoslao: Pet Apr 08, 2005 2:11 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Kada je pocelo ozbiljno da se razmislja o jednakosti ljudi i ljudskim pravima?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Pet Apr 08, 2005 3:39 pm    Naslov: Odgovor na pitanje ? Odgovoriti sa citatom

O jednakosti ljudi i ljudskim pravima se pocelo razmisljati jos od perioda anticke Grcke. Veliki filozofi, pravnici, istoricari su u svojim delima obradjivali ljudska prava, nudeci resenja po pitanju njihove pravne zastite. Medjutim, nisu mogli otici dalje , jer su drzave u kojima su ziveli bile autokratske (izuzev Grcke, koja je kolevka danasnje demokratije).
Krajem XVII i tokom XVIII veka gradjanske revolucije, narocito Francuska i Americka imale su za cilj promovisanje i zastitu ljudskih prava. Tako je Konvent - Francuska revolucionarna skupstina, usvojila cuvenu Deklaraciju o pravima coveka i gradjanina krajem XVIII veka, kao i Ustav SAD koji je sadrzao garantije o ljudskim pravima. U poslednje vreme je preovladalo shvatanje da su ljudska prava deo prirodnog prava coveka. Tako da drzave nisu duzne da postuju ljudska prava svojih gradjana zato sto ih obavezuju medjunarodni ugovori i sporazumi, vec zato sto ona pripadaju coveku od momenta rodjenja.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Leonardo



Pridružio: 17 Mar 2005
Poruke: 16
Lokacija: u istoriji

PorukaPoslao: Čet Apr 14, 2005 1:12 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

"Socijala u žiži, Hitler postao popularan". Obim kršenja ljudskih prava u SCG u 2004. porastao je u odnosu na 2003. zbog erupcije nasilja u martu, incidenata u Vojvodini i pojave antisemitizma, te mlakih i neodlučnih poteza Vlade Srbije u senci desnice i nacionalizma - rekao je saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Ivan Protić, prilikom jučerašnjeg predstavljanja izveštaja o stanju ljudskih prava u SCG u 2004".

Crtanje grafita, lepljenje plakata, sikaniranje pripadnika nacionalnih manjina, samo je test za Vladu. Svaka zakasnela reakcija, ili pak njeno odsustvo prestavlja veliko ohrabrenje za one koji to cine. Vlada i parlament moraju zauzeti jasan stav i osuditi (ali ne mlako kao do sada) pokusaje pojedinih ekstremnih grupacija da naruse "kakav-takav ugled" nase drzave Exclamation
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
zagor



Pridružio: 26 Apr 2005
Poruke: 9

PorukaPoslao: Čet Apr 28, 2005 2:49 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Najteze krsenje ljudskih prava je prema izbeglicama i raseljenim licima. Isteruju ih iz kolektivnih centara, nemaju gde da se vrate, sve manje pomoci dobijaju (i do sada je ona bila iz inostranstva), jednostavno postali su visak.
Postoje kolektivni centri u kojima se raseljenim licima zabranjuje da koriste vodu, pa moraju da je nose u balonima i kantama.
Ista situacija je sa Romima, oni zive u nepodnosljivim uslovima, bez dovoljne kolicine hrane, vode, struje...
Niko to ne pominje, svi cute kao po dogovoru Rolling Eyes
Svi se prave ludi Shocked
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
cortina



Pridružio: 26 Apr 2005
Poruke: 12

PorukaPoslao: Sre Maj 04, 2005 11:37 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U ovoj drzavi se krse ljudska prava na svakom koraku. Prvo te policija maltretira, jer moras da deset puta dnevno pokazujes licnu kartu. Onda te ceka saobracajac, sa kaznenikom u rukama sav ponosan sto ima "moc" da kaznjava ljude.
Ako tu i kojim slucajem prodjes, cekaju te ovi iza saltera sa soljom kafe u rukama i pricom-nismo nadlezni.
Samo zelim da kazem da pojam ljudskih prava treba malo sire tumaciti. Ne bih zeleo da se birokrate provlace tako sto maltertiranje gradjana (samim tim i krsenje njihovih ljudskih prava), prikazuju kao nesto normalno i uobicajeno.
Pozdrav Exclamation
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
romanov



Pridružio: 26 Apr 2005
Poruke: 16

PorukaPoslao: Pet Maj 06, 2005 4:23 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U zastiti ljudskih prava najbitnije je da ljudi znaju nesto vise o tome. Sadasnja situacija u Srbiji je "blagi" ocaj. Ljudi iz neznanja ne prijavljuju situacije koje se svuda u svetu, prepoznaju kao drasticna krsenja osnovnih ljudskih prava.
Zato je potrebno pokrenuti siru drustvenu kampanju, kako bi edukovali gradjane da se aktivno ukljuce u borbu za zastitu svojih prava.
Pojedinacni naucni skupovi koji se organizuju na tu temu nisu dali ocekivane rezultate.
Mora se sa "naucnog" preci na "narodno" delanje Laughing
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lights



Pridružio: 20 Apr 2005
Poruke: 13
Lokacija: serbia, unfortunately

PorukaPoslao: Čet Maj 12, 2005 4:36 am    Naslov: Srbija puna seksističkih predrasuda Odgovoriti sa citatom

Srbija puna seksističkih predrasuda
Društvo u Srbiji "prepuno je predrasuda, naročito prema ženama, često u medijima i u sferi marketinga", ocenjuju stručnjaci.
Predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Gordana Čomić je na okruglom stolu "Seksizam u medijima i marketingu" o novom Predlogu zakona o oglašavanju, kazala da ni usvajanje zakona kojim bi se regulisala ta sfera neće biti dovoljna garancija za zaustavljanje rodne diskriminacije, jer je u Srbiji često slučaj da se zakoni donose, ali se ne primenjuju u praksi...


Uz duzno postovanje "slabijeg" pola, molim vas da se ne forsira extra-feminizam, jer ce mi tako biti uskraceno da uzivam u lepoti nasih zena Laughing
Umesto te lepote i zenstvenosti, zene ce se pretvoriti u debele
"muskarace" kaubojskog tipa. Negujte ono sto vas razlikuje od nas muskaraca, a to je lepota, osecajnost, briznost, neznost, sarm, a srpskim muskarcima preporucujem da to postuju i ne zloupotrebljavaju.
_________________
Da li ima tracak svetla, na kraju tunela?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
patricia



Pridružio: 05 Maj 2005
Poruke: 6

PorukaPoslao: Pet Maj 13, 2005 3:48 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U Srbiji se o jednakosti polova (zena) govori uglavnom pred izbore, jer se onda svi sete da je glas muskaraca ili zena-samo jedan.
Kada sam bila na izbornim kutijama videla sam, da muskarci (muzevi) umesto zena zaokruzuju preds. kandidate. To je ono poznato musko geslo-znam ja najbolje Exclamation
Postoje pojedini krajevi u kojima zena sluzi samo kao "masina za radjanje i sluzenje", nista vise...
Taj "MACHO" pristup pun predrasuda, regulise musko-zenske odnose u komsiluku, skoli, preduzecu, politici, skupstini, sindikatu, policiji...
To je balast koju treba iskoreniti u Srbiji, posledica tradicionalizma- pracenog mrznjom prema "novom"...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
romanov



Pridružio: 26 Apr 2005
Poruke: 16

PorukaPoslao: Sub Maj 14, 2005 1:04 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Danas se u Srbiji postovanjem ljudskih prava bave samo NVO. Nijedna drzavna institucija od Vlade do mesnih kancelarija nije nista ucinila na planu afirmacije i ukazivanja znacaja borbe za zastitu ljudskih prava.
To dovoljno pokazuje o stepenu interesovanja koje drzava pridaje zastiti ljudskih prava. O tome se prica samo na predizbornim skupovima, pred masom ljudi. Legalizam podrazumeva zastitu gradjana od drzavne represije, a ne precutkivanje i zataskavanje drasticnih primera krsenja i nepostovanja osnovnih ljudskih prava Exclamation
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Pravno savetovalište Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 14, 15, 16  Sledeci
Strana 1 od 16

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Zamisli Srbiju topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2006 phpBB Group