Zamisli Srbiju forum Zamisli Srbiju
(Zamisli svoj grad)
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Zastita pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 9, 10, 11  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Pravno savetovalište
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Sre Mar 09, 2005 2:34 pm    Naslov: Zastita pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Odgovoriti sa citatom



Zastita pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava smesten je u Strazburu, i od novembra 1998. godine sud radi sa punim radnim vremenom. On je jedini evropski sudski organ, koji je ustanovljen u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sastavljen je od 41 sudije i stara se da drzave ugovornice postuju svoje obaveze po Konvenciji, delujuci kao poslednja sudska instanca.
Uslovi pod kojima se gradjani drugih drzava mogu obratiti ovom sudu, ticu se vremenskog roka u kome mogu to uciniti, i nacina na koji mogu iskoristiti ovu pravnu mogucnost.
Predstavka moze biti podneta u roku od 6 meseci, od dana donosenja pravosnazne odluke u SCG.
Predstavka se moze podneti samo protiv drzave SCG, ili neke druge drzave koja je povredila prava doticnog gradjanina. U predstavci se mora ukazati da je SCG ili druga drzava povredila prava zasticena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ili pak nekim od dodatnih protokola. Evropski sud je nadlezan za povredu ljudskih prava nastalu posle stupanja na snagu Evropske konvencije o ljudskim pravima (u SCG ona je stupila na snagu 3. Januara 2004. god.).
Da bi sud predstavku uzeo u razmatranje potrebno je da se iscrpe svi pravni lekovi u domacem pravosudju. Ukoliko nije ulozen neki od pravnih lekova, bez opravdanog razloga, predstavka nece biti razmatrana pred Evropskim sudom.
Pravne karakteristike predstavke podrazumevaju da: predstavka ne sme biti anonimna, ne sme biti ocigledno neosnovana, moze je podneti bilo koje lice-bez obzira na njegov status ili svojstvo. Predstavka koja je sustinski ista sa onom koju je Sud vec razmatrao, nece se ponovo razmatrati.
Navescemo jedan od primera iz prakse Evropskog suda za ljudska prava (prva presuda u slucaju protiv Albanije):
Presuda u slucaju “Qufaj Co.Sh.P.K. protiv Albanije”, 18. Novembar 2004. god.
“Predstavku je podnelo albansko preduzece osnovano 1992. god. Nakon odbijanja opstine Tirana da izda gradjevinsku dozvolu na zemljistu koje je kupilo od opstine i za koje je dobilo urbanisticku dozvolu, preduzece je pokrenulo postupak u Okruznom sudu trazeci nadoknadu u iznosu od 60.000.000 albanskih leka. Zahtev je odbijen, ali je zalba bila uspesna. U presudi od 23. Februara 1996. god., koja je postala pravosnazna i izvrsna, Apelacioni sud u Tirani dodelio je podnosiocu predstavke 60.000.000 ALL koje je trazio. Podnosilac predstavke je preduzeo razlicite korake da obezbedi sprovodjenje presude Apelacionog suda, ali bez uspeha. Na kraju je pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom, koji je zakljucio da sprovodjenje sudskih odluka nije u njegovoj nadleznosti. Preduzece podnosilac predstavke je tvrdilo, konkretno, da je nepovinovanje albanskih vlasti pravosnaznoj odluci predstavljalo povredu clana 6. stav 1. Evropske konvencije (pravo na pravicno sudjenje)”. (Ljudska prava u Evropi - Pravni bilten)
Evropski sud je zauzeo stav da je Ustavni sud (u Albaniji) nadlezan da resi zalbu preduzeca, i da obezbedi pravo na pravicno sudjenje, jer je doslo do povrede clana 6. stava 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je podnosiocu predstavke dodelio 60.000.000 albanskih leka, 70.000 eura povodom materijalne i nematerijalne stete, i 2.000 eura na ime troskova postupka. Naime, Evropski sud je zakljucio da je Ustavni sud (u Albaniji), nadlezan za resenje po zalbi podnosioca predstavke zbog neizvrsenja pravosnazne presude, i da je to sastavni deo njegove duznosti da obezbedi pravo na pravicno sudjenje.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Uto Apr 19, 2005 11:05 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Polozaj Evropskog suda za ljudska prava

Evropski sud je stalni organ, nezavistan u radu. On predstavlja visu instance za domace sudove i raspravlja pitanja u vezi sa primenom i tumacenjem Evropske konvencije i Protokola(Protokolima 1, 4, 6, 7, 12, i 13. povecava se broj priznatih prava, a Protokolom 2, 3, 5, 8, 9, 10. i 11.regulisu se proceduralna pitanja). Drzava clanica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije ne moze odbiti nadleznost ovog suda. Sud razmatra pojedinacne predstavke (aplikacije) i medjudrzavne predstavke u situaciji kada je neka drzava clanica prekrsila Konvenciju ili protokole. Evropski sud utvrdjuje da li je u konkretnom slucaju prekrseno neko pravo i donosi odluku kako ce osteceni dobiti sadisfakciju (zadovoljenje) ili odgovarajucu naknadu stete. Sud moze naloziti drzavi koja su joj zakonska resenja u domacem zakonodavstvu u nesaglasnosti sa Konvencijom, ili kako treba da izmeni praksu rada odredjenih drzavnih organa, cijim delovanjem dolazi do povredjivanja ljudskih prava. Ceo sistem zastite pretpostavlja da ce drzave pri ulasku u Savet Evrope usaglasiti svoje zakonodavstvo sa nacelima i standardima Evropske konvencije o ljudskim pravima i da se u zakonodavstvu i praksi isprave moguce povrede ili ogranicenja prava i sloboda. Donete presude suda su pravosnazne i izvrsni su naslovi u skladu sa clanom 46 Konvencije. Izvrsenje presuda nadgleda Komitet ministara. Novom organizacijom rada suda uvedena je i vrsta dvostepenosti. Naime, na zahtev stranke, Veliko vece moze da resava o predmetima o kojima je odluceno u nekom od veca, u roku od tri meseca. Dvostepenost postoji u svim fazama postupka kad se odlucuje o prihvatljivosti predstavke (aplikacije) kada odluku donosi odbor. Tako vece moze da promeni odluku o prihvatljivosti. Evropski sud moze na zahtev Komiteta ministara da daje savetodavna misljanja o pravnim pitanjima koja se ticu Konvencije i Protokola. Zahteve za savetodavna misljanja razmatra Veliko vece.
Konvencija predvidja dva osnovna mehanizma zastite ljudskih prava. Prvi je pokretanje pojedinacne predstavke (aplikacije) zasta su legitimisani:
1. pojedinci,
2. nevladine organizacije ili
3. grupe lica.
Drugi je pokretanje medjudrzavnog spora, kada jedna drzava clanica smatra da je druga drzava clanica prekrsila pravo iz Konvencije ili Protokola.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Pet Maj 13, 2005 1:20 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pravnom analizom slucajeva koji se nalaze pred Evropskim sudom u Strazburu, mogu se izvesti odredjeni zakljucci. Oni se uglavnom odnose na krsenje ljudskih prava u svim sferama drustva.
Pomenuti sud pridaje veliki znacaj vrednostima demokratskog drustva. Clan 3. Protokola broj 1. uz Konvenciju ima vazno mesto u Konvenciji, i istice vezu izmedju demokratije i ljudskih prava.
Vazno je da gradjani pravovremeno podnesu predstavku Evropskom sudu u Strazburu, kako bi iskoristili pravnu zastitu koju sud nudi svojom donesenom presudom.
Na taj nacin (uz prethodno animiranje i ohrabrivanje gradjana od strane NVO-a) moguce je potpuno zastiti svoja prava od samovolje domaceg pravosudja, koje svojom neazurnoscu i pristrasnoscu direktno podstice pasivan odnos gradjana po pitanju zastite ljudskih prava.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Sub Maj 14, 2005 1:06 am    Naslov: Izveštaj o krivičnom zakonodavstvu Odgovoriti sa citatom

Izveštaj o krivičnom zakonodavstvu

Prema oceni tog izveštaja, koji su priredile nevladine organizacije Centar za antiratnu akciju i Fond za otvoreno društvo, u saradnji s većim brojem nevladinih organizacija, važeće krivično-pravno zakonodavstvo u Srbiji u osnovi je usaglašeno s međunarodnim standardima, a procesna prava okrivljenih uglavnom bivaju poštovana.

U Izveštaju se navodi i da je najveći problem povreda prava na pravično suđenje zbog predugog trajanja sudskog postupka. Izveštaj je sačinjen na osnovu toga što su posmatrači tih organizacija tokom 2004. pratili suđenja u 25 okružnih sudova u Srbiji, bez Kosova, i suđenja pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu. Posmatranje je vršeno zbog istraživanja poštovanja ljudskih prava u prvostepenim sudskim krivičnim postupcima, a u pojedinim slučajevima posmatrači su mogli da prate i istragu.

U Izveštaju se, između ostalog, navodi da su bitne izmene zakona kojima je pojačana zaštita prava na odbranu osumnjičenog u pretkrivičnom postupku i kojima su promenjeni uslovi za određivanje takozvanog obaveznog pritvora. Primeri kršenja procesnog prava okrivljenih se uglavnom odnose na pretkrivični postupak, ređe na istragu, a samo izuzetno na glavni pretres.

Međutim, dodaje se da bi dugo trajanje pojedinih predmeta, uz kršenje pretpostavke nevinosti, moglo biti preovlađujuć pravni osnov u predstavkama koje bi građani SCG podnosili Evropskom sudu za ljudska prava. Posmatrači su kao primer dugog trajanja procesa ukazali na suđenja koja traju desetak godina, pri čemu su prvostepene presude više puta ukidane.

Dodaje se da je, bez obzira na složenost pojedinih postupaka, nesporno da država nije učinila dovoljno da omogući efikasno sprovođenje krivičnog sudskog postupka.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Uto Maj 17, 2005 7:06 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zatrpan hiljadama neobrađenih slučajeva
Pet godina do presude

Strazbur - Mukermin Kilinik, islamski aktivista osuđen je 1997. na četiri godine zatvora za ono što su turski sudovi okarakterisali kao širenje terorističke propagande. Ubeđen da su sudije bile pristrasne, on se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, tražeći da mu se ponovo sudi pred turskim sudovima. Sud je doneo presudu u njegovu korist, ali mu je za donošenje odluke bilo potrebno punih pet godina, a dotad je Kilinik odslužio svoju kaznu.
Njegov slučaj je samo jedan od brojnih koji ukazuju na teškoće sa kojima se suočava sud u Strazburu, pokušavajući da izađe na kraj sa 70.000 neobrađenih slučajeva, čiji broj raste svake nedelje.
Prošle nedelje sud je presudio da kurdski lider Abdulah Odžalan, koji služi kaznu doživotne robije u turskom zatvoru zbog izdaje, nije imao pošteno suđenje i pozvao turski sud da ponovo razmotri njegov slučaj. Bilo je potrebno pet godina da tribunal za ljudska prava donese konačnu presudu.
Reforme koje bi trebalo da ubrzaju procesuiranje slučajvea biće jedna od glavnih tema na samitu Saveta Evrope , vodećih organizacija za zaštitu ljudskih prava na kontinentu.
"Evropski sud za ljudska prava je žrtva sosptvenog uspeha", smatra Teri Dejvis, predsedavajući Saveta Evrope. Sud ima 46 sudija, iz svake zemlje članice, ali bi morala da ih bude dvostruko više da bi bili u stanju da se pozabave naglim porastom žalbi, kaže jedan zvaničnik.
Jedna od predloga koji će biti saopšten na samitu u Varšavi koji se održava danas i sutra u Varšavi, da se samo trojica sudija bave jednim slučajem, umesto sedam kao što je dosad bila praksa. Potrebno je, takođe, i da države članice Saveta Evrope ubrzaju usvajanje zakona koji će obezbediti bolje poštovanje presuda tribunala za ljudska prava, smatra Fredrik Sundberg, zvaničnih Savaeta Evrope koji nadgleda spovođenje presuda. (AP)
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Čet Maj 26, 2005 12:53 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

USLOVI ZA PODOŠENJE PREDSTAVKE - EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU

OSNOVNI USLOVI


Predstavka se može podneti samo protiv države SCG, ili druge države za koju sumnjate da Vam je povredila prava.
Predstavkom se mora tvrditi da je država SCG ili druga država povredila prava koja se štite Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili nekom od dodatnih protokola. SCG je ratifikovala Protokole 11, 4, 6, 7, 12, 13.
Predstavka se mora odnositi na povredu ljudskih prava koja se desila samo posle stupanja na snagu Evropske konvencije o ljudskim pravima. U SCG je ona stupila na snagu 3. januara 2004.g.
Da bi se predstavka pred Sudom uopšte razmatrala moraju se iscrpsti svi pravni lekovi u SCG. Dakle, sve žalbe i prigovori moraju biti uloženi. Ukoliko niste uložili neki pravni lek, bez opravdanog razloga, neće Vam predstavka biti razmatrana pred Sudom.
Predstavka može biti podneta 6 meseci od dana donošenja pravosnažne odluke u SCG.


OSTALI USLOVI

Predstavka ne sme biti očigledno neosnovana.
Predstavka ne može biti anonimna.
Predstavku može podneti bilo koje lice, bez obzira na njegov status ili svojstvo.
Predstavka koja je suštinski ista sa onom koju je Sud već razmatrao Sud neće ponovo razmatrati.


Ovo su osnovne smernice i uputstva za sve koji žele da se obrate Sudu u Strazburu. Međutim ukoliko je potrebno dodatno objasniti neka pitanja možete se javiti pravnom savetniku – RCGA LINGVA, na telefon: 036 320 300

LINGVA ceni stranke koje se javljaju samo kada imaju pitanja koja odista nisu objašnjena u ovom kratkom spisku uslova.


PRAVNA POMOĆ LINGVE
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Čet Jun 02, 2005 3:59 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Organizacija Suda

Sud je podeljen u četiri odeljenja, a sudi u odborima od tri sudije, većima od sedam sudija ili kao Veliko veće, koje se sastoji od sedamnaest sudija. O dopuštenosti pritužbe odlučuje tročlani odbor sudija. Ako on smatra da je pritužba nedopuštena, odluku može doneti samo jednoglasno, a ako jednoglasnosti nema, odluku o dopuštenosti donosi sedmočlano veće. Ako smatra da je pritužba dopuštena, sedmočlano veće će doneti i odluku o rešenju samog spora. Izuzetno, to veće može prepustiti odluku o rešenju spora Velikom veću, i to - ako se postavlja ozbiljno pitanje tumačenja Konvencije ili dodatnih protokola, ili ako je verovatno da treba odstupiti od dosadašnje prakse. Veliko veće je takođe i žalbena instanca, tj. ako je presudu donelo sedmočlano veće, strana koja nije uspela u sporu, može izjaviti žalbu Velikom veću. Presude velikog veća su konačne i pravnosnažne.

Izvrsenje presude

Izvršenje presuda ovog Suda kontroliše Komitet ministara, ne samo u pogledu obaveze države da naknadi štetu, već i primene drugih mera na koje je osuđena država članica, a koje zavise od vrste povrede prava. Te mere mogu da se sastoje u ponavljanju postupka pred domaćim organima, izmeni domaćeg zakonodavstva, izmeni sudske prakse, ispravljanju odluke nekog domaćeg organa i sl.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 252
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Sub Jun 04, 2005 1:48 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Oko 900 građana SCG je podnelo Evropskom sudu za ljudska prava predstavke protiv državne zajednice.

Srbiju i Crnu Goru u procesima pred sudom u Strazburu predstavljaće državni agent koji bi, prema najavama, uskoro trebalo da bude izabran. Sud u Strazburu u ovom trenutku ima oko 85 hiljada predstavki građana, a svake godine donese se oko 1.000 presuda.

Od ukupnog broja pristiglih žalbi sud određuje koje će ući u proceduru, a do sada je odlučeno da se pokrene sedamdesetak procesa na osnovu predstavki građana iz Srbije i Crne Gore: "Teško je reći na šta se najviše žale podnosioci predstavki, ali neke grupe ili vrste predmeta se mogu izdvojiti. Na primer, jedna vrsta su predstavke koje se odnose na uslove u zatvorima, druga vrsta bi bila stara devizna štednja, treća vrsta restitucija i četvrsta vrsta dužina trajanja sudskog postupka", kaže Dragoljub Popović, sudija Suda iz SCG.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava navodi da je izbor državnog agenta jedan od poslednjih koraka u punoj primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima i podseća da je u toku konkurs za izbor zastupnika Srbije i Crne Gore: "Ovo je deo te izborne procedure i u narednih mesec dana, do 1. jula, mi ćemo izabrati državnog agenta, čime ćemo, ne samo ispuniti tu obavezu prema Savetu Evrope već će država dobiti svog advokata, uslovno rečeno, koji će je predtsvaljati pred evropskim sudom za ljudska prava", objašnjava Rasim Ljajić.

Uredbom o državnom zastupniku predviđeno je da na tu funkciju mogu biti izabrane osobe sa završenim pravnim fakultetom i položenim pravosudnim ispitom i koji imaju potvrđeno aktivno znanje engleskog ili francuskog jezika. Zastupnik i njegov zamenik biraju se na četiri godine, ne mogu biti iz iste države članice i posle dve godine menjaju svoje funkcije.
_________________
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Pet Jun 17, 2005 10:31 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Uputstvo za popunjavanje ZAHTEVA sudu !

Ako ima više podnosilaca, potrebno je navesti sve zahtevane podatke za svakoga posebno (ako je potrebno, na posebnom listu).
Podnosilac može imenovati zastupnika. Takav zastupnik mora biti advokat ovlašćen za obavljanje advokatske prakse na području bilo koje od ugovornih stranaka s mestom stalnog boravka u jednoj od njih, ili pak druga osoba odobrena od Suda. Kada podnosilac ima zastupnika, potrebno je u tom delu obrasca navesti relevantne podatke. U tom slučaju Tužilaštvo Suda kontaktiraće samo zastupnika.

Opis cinjenica

Kratko i jasno opišite činjenice na koje se žalite. Pokušajte opisati događaje hronološkim redom. Navedite tačne datume. Ako se Vaš zahtev odnosi na više različitih žalbi (na primer na različite sudske postupke), navedite podatke za svaku posebno.

Ovo su najkrace smernice kojih se podnosilac zahteva mora pridrzavati. Iz ovoga se jasno moze videti neophodnost strucnog poznavanja procesne procedure, kako pred domacim tako i pred medjunarodnim sudom.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Čet Jun 23, 2005 3:22 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

POSLOVNIK SUDA

Pravilo 45.

1. Svi zahtevi na osnovu članova 33. ili 34. Konvencije moraju se podneti u pisanom obliku s potpisom podnosilaca ili njegovog zastupnika.

2. Ako zahtev podnosi nevladina organizacija ili grupa pojedinaca, mora je potpisati osoba ovlašćena za zastupanje takve organizacije ili grupe. Veće ili Odbor će odlučiti jesu li osobe koje su potpisale zahtev, ovlašćene za to ili nisu.

3. Ako podnosilac ima zastupnika u skladu s Pravilom 36, ovaj mora priložiti punomoćje ili pisano ovlašćenje.

Pravilo 47.

1. Svaki zahtev prema članu 34. Konvencije mora se podneti na obrascu kog šalje Sud, osim ako Predsednik Veća o kome je reč ne odluči drugačije. Potrebno je navesti:
a) ime, datum rođenja, državljanstvo, pol, zanimanje i adresu podnosilaca;
b) ime, zanimanje i adresu zastupnika, ako takav postoji;
c) ime visoke ugovorne stranke protiv koje se podnosi zahtev;
d) kratak opis činjenica i argumenata;
e) kratku izjavu o navodnim povredama odredaba Konvencije i relevantne argumente;
f) kratku izjavu o tome jesu li ispunjeni svi uslovi koji se tiču dopuštenosti (iscrpljenost svih domaćih pravnih sredstava i pravilo o 6 meseci) u skladu s odredbama člana 35, stav 1. Konvencije;
g) predmet zahteva;
i u prilogu poslati:
h) kopije svih relevantnih dokumenata, posebno odluka, sudskih ili drugih, koje se odnose na predmet tužbe.

2. Podnosilac mora dalje:
a) pribaviti podatke, dokumente i odluke koji se navode u tački 1. h), kako bi se dokazalo da su ispunjeni uslovi dopuštenosti (iscrpljenost domaćih pravnih sredstava i pravilo o 6 mjeseci) prema članu 35, stav 1. Konvencije i
b) navesti da li je već podneo svoj zahtev u bilo kom drugom postupku međunarodne istrage ili rešavanja.

3. Podnosioci koji ne žele da se njihov identitet otkrije, moraju to navesti i poslati izjavu s obrazloženjem razloga za odstupanje od normalnog pravila o javnosti podataka i postupaka pred Sudom.

4. Ako uslovi iz stava 1. i 2. nisu ispunjeni, može se dogoditi da Sud neće razmatrati zahtev.

5. Datumom podnošenja zahteva smatraće se datum prvog pisma u kojem je podnosilac ukratko izložio predmet tužbe. Sud može, medjutim, iz opravdanih razloga odlučiti da se kao datum podnošenja zahteva smatra neki drugi datum.

6. Podnosilac mora obavestiti Sud o svim mogućim promenama adrese i svim okolnostima koje su od relevantnog značaja za zahtev.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Sub Jul 09, 2005 7:59 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Prava za koja se moze traziti zastita - Evropskog suda za ljudska prava

Pojedinac može tražiti zaštitu samo onog navodno prekršenog prava koje je priznato i garantovano Evropskom konvencijom ili njenim protokolima 1, 4, 6, 7, 12 i 13. Prava i slobode priznata i garantovana Evropskom konvencijom su:
- pravo na život;
- zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja;
- zabrana ropstva i prinudnog rada;
- pravo na slobodu i sigurnost;
- pravo na pravično suđenje,
- kažnjavanje samo na osnovu zakona;
- pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života;
- sloboda misli, savesti i veroispovesti;
- sloboda izražavanja;
- sloboda okupljanja i udruživanja;
- pravo na sklapanje braka,
- pravo na delotvorni pravni lek;
- zabrana diskriminacije u primeni odredaba Evropske konvencije.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 1 su:
- pravo na neometano uživanje svoje imovine;
- pravo na obrazovanje;
- pravo na slobodne izbore.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 4 su:
- zabrana kazne zatvora za dug;
- sloboda kretanja;
- zabrana proterivanja sopstvenih državljana;
- zabrana grupnog proterivanja stranaca.
Pravo priznato i garantovano Protokolom broj 6 je:
- pravo da niko ne bude osuđen na smrtnu kaznu ili pogubljen.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 7 su:
- zaštita u postupku proterivanja stranaca;
- pravo na žalbu u krivičnim stvarima;
- pravo na naknadu za pogrešnu osudu;
- pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dvaput u istoj stvari;
- jednakost supružnika.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 12 su:
- zabrana svih oblika diskriminacije u ostvarivanju bilo kojeg prava, a ne samo onih koja su priznata Evropskom konvencijom.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 13 su:
- zabrana osude na smrtnu kaznu ili pogubljenja u svim okolnostima.

Za podnošenje predstavke nije potrebno da je podnosilac usled kršenja nekog prava pretrpeo bilo kakvu štetu, već samo da je žrtva kršenja nekog prava iz Konvencije. Šteta je važna samo u postupku poravnanja ili naknade.
Posebno treba imati u vidu da prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije država može staviti rezervu na neku pojedinačnu odredbu Konvencije u obimu u kojem neki zakon nije saglasan sa tom odredbom. Pre nego što prihvati predstavku Sud će ustanoviti da li ovakve rezerve postoje i da li one isključuju mogućnost da se raspravlja o konkretnom slučaju.
Srbija i Crna Gora stavila je sledeće rezerve:
- na primenu odredbe člana 5. stav 1. tačka c) i stav 3. Konvencije u vezi sa pravilima o obaveznom pritvoru iz člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 70/2001, 68/2002) nisu saglasna sa ovim odredbama;
- na primenu odredbe člana 5. stav 1. tačka c) i člana 6. stav 1. i 3. u vezi sa postupkom pred prekršajnim organima koji je regulisan članovima 75-321. Zakona o prekršajima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 65/2001) i članovima 61-225. Zakona o prekršajima Republike Crne Gore (“Sl. list RCG”, br. 25/94, 29/94, 38/96, 48/99) koji su nesaglasni sa navedenim odredbama Konvencije;
- na primenu člana 6. stav 1. (pravo na javnu raspravu) u vezi sa odredbom člana 32. Zakona o upravnim sporovima (Sl. list SRJ, br. 46/96) koji predviđa da se, po pravilu, ne održavaju javne rasprave u upravnim sporovima pred sudovima, pa je u tom delu nesaglasan sa navedenom odredbom;
- na primenu člana 13. u vezi sa primenom pravnih lekova koji su u nadležnosti Suda Srbije i Crne Gore, sve dok taj Sud ne počne sa radom, u skladu sa članom 46-50. Ustavne povelje.
Činjenica da je Srbija i Crna Gora stavila navedene rezerve u praksi znači da one isključuju mogućnost da Sud raspravlja o slučajevima kršenja prava po navedenim odredbama.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Sub Jul 16, 2005 5:20 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Uslovi za podnosenje predstavke (detaljniji opis):

Pre nego što se obrati Evropskom sudu, stranka mora da iscrpi sve pravne lekove koji joj stoje na raspolaganju u unutrašnjem zakonodavstvu. Međutim, čak iako nisu iskorišćeni svi domaći pravni lekovi, Sud može prihvatiti predstavku ukoliko podnosilac dokaže da su pravni lekovi nedostupni ili da bi upotreba pravnih lekova bila neefikasna ili da bi trajala neopravdano dugo. Dostupnost pravnog leka podrazumeva mogućnost da se oštećeni, ukoliko mu je neko pravo povredio organ uprave ili sud, obrati žalbom ili prigovorom višem upravnom organu ili višem sudu koji će biti nezavisni od organa koji odlučuje u prvom stepenu. Dostupnost se oceljuje i sa stanovišta koliko njegova upotreba materijalno iscpljuje potencijalnu žrtvu, pa se smatra da pravni lek nije dostupan ako iziskuje velike troškove. Pravni lek je efikasan samo ako donosi rezultate odnosno ako izvršni organi stvarno postupaju prema odluci suda ili drugog nadležnog organa. Tužena država ima obavezu da dokaže da podnosilac predstavke nije iskoristio sve raspoložive pravne lekove a imao je pristup delotvornom pravnom leku.

Isti podnosilac se ne može ponovo pojaviti pred Sudom i pozivati se na iste činjenice. Ako predstavka sadrži nove činjenice koje nisu bile poznate u vreme podnošenja prethodne predstavke, Sud može odlučiti da ponovo razmotri stvar ako podnosilac dokaže da i posle upotrebe svih unutrašnjih pravnih lekova kršenje prava nije ispravljeno u okviru domaćeg zakonodavstva.

Sud ne postupa po pojedinačnoj predstavci ako je ona već podnošena nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja. Sud će uzeti u razmatranje predmet samo ako se pokaže da su se od momenta kada je stvar razmatrana u nekoj drugoj međunarodnoj instanci pojavile nove činjenice koje mogu da budu od značaja za odlučivanje.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Čet Jul 21, 2005 2:48 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Presuda Evropskog suda za ljudska prava ponovno je skrenula paznju javnosti na reformu rumunskog pravosudja.
Bukurestu je nalozeno da plati 46.000 eura na ime obestecenja uhapsenom advokatu koji je doziveo "nehuman i ponizavajuci tretman u zatvoru" od strane vlasti.
Evropski sud za ljudska prava, ECHR, u Strazburu proglasio je drzavu krivom za fizicke povrede i psihicko mucenje Aleksandru Panteua dok se nalazio u pritvoru 1994. i 1995. godine, kao i za cinjenicu da rumunski organi vlasti nisu sproveli efikasnu istragu u vezi sa njegovom prijavom.
Ovaj slucaj ponovo je skrenuo paznju na rumunsko sudstvo i inicirao novu raspravu o reformama pravosudnog sistema koje se neprestano odlazu.
Osim sto je ovaj skandal otvorio vrata za bujicu slicnih potrazivanja od drzave, neki analiticari veruju, ukoliko se uskoro ne sprovedu reforme u pravosudnom sistemu, da bi to moglo ugroziti ambicije Rumunije da postane clan Evropske unije.
Osvrnuvsi se na ovaj slucaj i njegove posledice, poslanik opozicije u parlamentu Emil Blok izjavio je za IWPR: "To je cena koju moramo da platimo zbog odlaganja reformi u pravosudju", dodajuci da je Evropska unija, a Rumunija se nada punopravnom clanstvu 2007. godine, u vise navrata pozivala rumunsku vladu da se pozabavi ovim pitanjem.
Pantea, bivsi javni tuzilac, uhapsen je 1994. godine po osnovu tuzbe za pokusaj nanosenja telesnih povreda, ali je godinu kasnije oslobodjen jer je sud utvrdio da je njegov boravak u pritvoru "nezakonit". Potom je podneta krivicna prijava za nanosenje telesnih povreda, a sudjenje se tek ocekuje.
Nakon oslobadjanja iz pritvora, advokat je podneo tuzbu tvrdeci da je pri njegovom hapsenju doslo do vise proceduralnih nepravilnosti jer je nalog za hapsenje izdao tuzilac, a ne sudija.
Medjutim, upravo je njegovo mucno iskustvo i tretman od strane sluzbenika zatvorske uprave izazvalo snazne osude koje je uputio Evropski sud za ljudska prava. "Trojica zatvorenika su me prebijali jedne noci dok se nisam onesvestio, a nijedan od zatvorskih cuvara nije ni prstom mrdnuo", priseca se Pantea.
"Kada se jedan od njih konacno pojavio, stavio mi je lisice na ruke i ostavio me ispod kreveta, u lokvi krvi, sledecih 48 sati."
Advokat je rekao medijima da su mu na kraju dopustili pregled kod lekara, posle cega je sa dijagnozom "ozbiljno bolestan" usled fizickih povreda upucen u jednu od bolnica u rumunskoj prestonici.
Ali, umesto da ga prevezu ambulantnim vozilom, Pantea je bio primoran da putuje vozom iz zatvora Jilava u gradu na severu zemlje, Oradea. "Trebalo mi je tri dana i tri noci da stignem do Bukuresta - i citavim putem sam neprestano krvario", kaze Pantea.
"Osim sto mi je uskracena medicinska pomoc tokom puta, takodje sam bio prisiljen da stojim u vagonu u kome se nalazilo jos dve stotine drugih zatvorenika."
U odluci Evropskog suda za ljudska prava - koja je objavljena proslog meseca, osam godina nakon sto je Pantea podneo zalbu - kaze se da su vlasti prekrsile vise odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U presudi se tvrdi da vlasti nisu pruzile nikakvu zastitu Pantei jer su ga smestili u celiju sa opasnim robijasima, a potom su ga primorali na dugacak i mukotrpan put do bolnice, pri cemu nisu sproveli sveobuhvatnu istragu po osnovu njegovih zalbi.
Evropski sud za ljudska prava takodje je utvrdio da je nalog za hapsenje na osnovu koga je pritvoren Pantea trebalo da izda istrazni sudija, a ne tuzilac, potom da nije bilo neophodno drzati ga u pritvoru cetiri meseca pre izvodjenja pred sudiju, kao i da citav proces nije sproveden dovoljno brzo. Evropski sud za ljudska prava dosudi jeo obestecenje u visini 40.000 eura, kao i 6.000 eura za sudske troskove.
Nakon ove presude, nekoliko zatvorenika takodje se pozalilo da su bili uhapseni na osnovu naloga koje su potpisali tuzioci umesto sudija, te da bi ih stoga trebalo pustiti na slobodu i isplatiti im obestecenje.
U pokusaju da ogranici moguce stetne posledice, nacelnik rumunskog javnog tuzilastva sada insistira da sudija potpise svaki nalog za hapsenje koji izda tuzilac u roku od tri dana.
Medjutim, to nece biti dovoljno da bi se zadovoljili kriticari koji tvrde da se moraju sprovesti sveobuhvatne reforme ukoliko se zeli da se izbegnu nove zloupotrebe, kao i naknadna sudjenja.
Mada se predsednik vlade Adrijan Nastase javno izvinio Pantei za patnje koje je pretrpeo u pritvoru, cini se da vlasti i dalje odugovlace sa reformama. Do sada, nije bilo zvanicne najave da ce do reformi uistinu doci, i ukoliko se budu sprovodile - kada.
Evropski sud za ljudska prava trenutno razmatra vise od 170 slucajeva u vezi sa navodnim krsenjem ljudskih prava u Rumuniji, kao i povracajem imovine konfiskovane u vreme komunizma. Nekoliko medjunarodnih organizacija nedavno je kritikovalo rumunski pravosudni sistem.
U izvestaju medjunarodne organizacije za ljudska prava "Amnesty International" za 2003. godinu primecuje se da se broj slucajeva u kojima su privedena lica navodno pretucena u policijskom pritvoru uvecava, a uslovi u zatvorima se opisuju kao "neljudski i ponizavajuci".
U poslednjem izvestaju Helsinskog komiteta otkriva se da su zatvori pretrpani i skrece se paznja javnosti na "zalosno stanje" u kome se nalaze zatvorske celije i nedovoljan broj medicinskog osoblja.
Ova organizacija nedavno je upozorila da ce pravosudni sistem dovesti Rumuniju u veoma neugodnu situaciju ukoliko se nastavi krsenje evropskih propisa, a pogotovo u pogledu medjunarodne integracije zemlje. "Tesko je razumeti kako jedna institucija koja bi trebalo da sprovodi zakone oprasta i tolerise nezakonita dela", smatra Helsinski komitet.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Sub Jul 23, 2005 12:03 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda doneta je 1950. godine u Rimu kada su je potpisale tadašnjih 15 država članica Saveta Evrope.
Polazna osnova članica Saveta Evrope da kreiranje pravne norme predstavlja samo prvu fazu u ostvarivanju pravne zaštite učinila je Konvenciju različitom od ostalih sličnih dokumenata. Unutar same organizacije ustanovljen je specifičan mehanizam kontrole i zaštite garantovanih prava tako što je osnovan Evropski sud za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Strazburu. Danas, sud u Strazburu predstavlja riznicu sudske prakse u oblasti ljudskih prava i model međunarodne sudske zaštite pojedinca.
Mehanizam zaštite ljudskih prava koje su zajemčene Evropskom konvencijom prvobitno je bio poveren Evropskoj komisji koja je osnovana 1954. godine, a zatim i Evropskom sudu za ljudska prava od 1959. godine. Ovakav način kontrole je funkcionisao do 01.01.1998. kada je Protokolom 11 uspotavljen jedinstveni Evropski sud za ljudska prava. Stupanjem na snagu nove organizacije pojedincima je data mogućnost da se direktno obrate sudu. Po starom sistemu ovo je bila isključivo opcija, jer je obraćanje zavisilo od volje države čiji je stranka državljanin.

Sud je ovlašćen da razmatra zahteve protiv onih država koje su ratifikovale Evropsku konvenciju i to za događaje posle tačno određenog datuma koji variraju od države do države. Nadležnost suda obuhvata problematiku vezanu za tumačenje i primenu Konvencije i dodatnih protokola. Sud u Strazburu bi trebalo pruži zaštitu pojedincu ukoliko je ona izostala pred domaćim organima.
Sud se sastoji od 42 sudije - iz svake države članice po jedan. Sudije bira skupština Saveta Evrope sa liste od tri kandidata koje dostavlja svaka država. Za sudije mogu biti izabrani samo pravnici sa dugogodišnjim iskustvom. Izabrane sudije su nezavisne u svom odlučivanju od država koje su ih predložile. Pre stupanja na dužnost sudije daju svečanu izjavu ili polažu zakletvu da će svoju funkciju obavljati časno, nezavisno i nepristrasno, kao i da će sadržaj većanja držati u tajnosti. Sudije se biraju na period od šest godina i mogu biti ponovo birani, s tim da im mandat automatski prestaje kada napune sedamdeset godina.

Sudu se mogu obratiti sve države potpisnice Konvencije ukoliko smatraju da postoje povrede konvencije od strane druge države članice. Isotvremno sud je ovlašćen da prima zahteve i od pojedinca, grupe pojedinaca ili nevladinih organizacija. Lice koje traži zaštitu ne treba da ima državljanstvo neke od članica Saveta Evrope već može biti i stranac, izbeglica, emigrant, azilant ili apatrid.
Bitno je naglasiti da Sud nije iznad nacionalnih i da ne predstavlja najvišu sudsku instancu, kako to mnogi vide. U nadležnosti Suda ne ulaze greške u utvrđenom činjeničnom stanju ili primenjenom materijalnom pravu. Isto tako sud nije ovlašćen da utiče ili interveniše u korist stranke. Zadatak Suda je isključivo da oceni da li je neka sudska odluka prekršila ljudska prava koja su garantovana Evropskom konvencijom. Presuda je deklaratornog karaktera i nikako ne može da ukine ili derogira domaću presudu, pa čak i da je u suprotnosti sa Konvencijom. Sudska presuda bi trebalo da dovede do izmene domaćeg zakonodavstva, s obzirom da su države članice u obavezi da svakom licu koje se nalazi pod njenom jurisdikcijom obezbedi garantovana prava. Sud može dosuditi pravičnu kompenzaciju ukoliko utvrdi da je došlo do povreda, ali samo u slučaju da pravo države stranke omogućava samo delimičnu odštetu.

Inicijalno obraćanje sudu je lišeno svih formalnosti. Pojedinac se može obratiti običnim pismom u kome izlaže svoj problem. Datum prijema pošiljke od strane pošte se smatra datumom podnošenja zahteva. Po prijemu pisma otvara se privremeni spis. Sekretarijat suda se, potom, obraća podnosiocu sa daljim instrukcijama vezanim za kontak sa sudom. Ukoliko Sekretarijat oceni da je predmet osnovan podnosiocu se šalje poseban upitnik, a zatim upisuje predmet u sudski registar. Ukoliko se oceni da zahtev neprihvatljiv, to se saopštava podnositelju, koji može tražiti dalji nastavak postupka.
Predmet se potom dostavlja veću od trojice sudija koje donosi odluku o prihvatljivosti zahteva. Uoliko veće donese jednoglasnu odluku o odbacivanju zahteva, on se briše iz spiska predmeta bez prava žalbe. Ako jednoglasnost izostane predmet se dostavlja Savetu od sedam sudija od kojih je jedan obavezno iz zemlje koja je tužena strana. Odluka se donosi prostom većinom.
Ako je zahtev prihvatljiv pristupa se podnošenju daljih dokaza. Pod izuzetnim okolnostima sud može odobriti i besplatnu pravnu pomoć. Tokom samog postupka Sud može pregovarati sa strankama o mogućnosti prijateljskog sporazuma. Ukoliko se ono postigne slučaj se briše sa spiska slučajeva.
Po donošenju presude u roku od tri meseca nezadovoljna strana u posebnim slučajevima može da zahteva presipitivanje odluke pred velikim većem koje se sastoji od 17 sudija. O prihvatljivosti ovog zahteva odlučuje veće od 5 sudija. Revizija presuda je moguća, ali isključivo na osnovu novih činjenica, koje da su u vreme donošenja bile poznate sudu proizvele drugačiju odluku. Takava zahtev je moguće podneti u roku od šest meseci od saznanja za nove činjenice.

Presuda postaje pravosnažana istekom roka za žalbu - tri meseca, odnosno od trenutka kada stranke izjave da ne nameravaju da se žale. Pravosnažne presude imaju obavezujući karakter za sve učesnike. Za izvršenje presuda nadležan je komitet ministara Saveta Evrope. Do današnjeg dana nije se dogodilo da je neka država odbila da izvrši presudu.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lingva Pravnik



Pridružio: 02 Mar 2005
Poruke: 240
Lokacija: kraljevo

PorukaPoslao: Uto Jul 26, 2005 12:29 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Tužba sudu u Strazburu podnosi se u roku od šest meseci od donošenja pravosnažne presude u slučaju da su iscrpljeni svi domaći pravni lekovi ili šest meseci u odnosu na samo kršenje, ukoliko nema delotvornog pravnog leka. Zalbe na odluku o suštini stvari mogu se podneti u roku od tri meseca pred Velikom većem suda u Strazburu.

Takođe, građani Evropskom sudu za ljudska prava mogu da se žale i zbog neefikasnosti sudstva.

- Neophodno je razumno trajanje procesa pred sudom. To sud u Strazburu procenjuje od slučaja do slučaja i ima osećaja da je neophodno da komplikovaniji slučajevi traju duže. Razne stvari uzimaju se u obzir, a procenjuje se i držanje vlade, tužilaštva, kao i podnosioca predstavke, tako da je pogrešno ako građani misle da treba da odugovlače proces pred sudom, kako bi sud u Strazburu presudio u njihovu korist i naložio da im država isplati visoku nadoknadu, jer se prati i njihovo ponašanje pred domaćim sudom.

- Ako slučaj podele stana traje 25 godina, a Konvencija stupi na snagu poslednje godine, sud u Strazburu će slučaj uzeti u obzir u celosti, jer je u pitanju kontinuirano kršenje ljudskih prava na pravično suđenje i sud će presuditi u korist tužioca i odrediti naknadu koju država treba da mu isplati.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Pravno savetovalište Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu 1, 2, 3 ... 9, 10, 11  Sledeci
Strana 1 od 11

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Zamisli Srbiju topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2006 phpBB Group