Zamisli Srbiju forum Zamisli Srbiju
(Zamisli svoj grad)
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Analize, izvestaji-Prigovor savesti u Srbiji!
Idi na stranu 1, 2, 3, 4, 5  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Mladi- problemi, inicijative, angažovanje...!
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 252
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Čet Mar 10, 2005 4:20 am    Naslov: Analize, izvestaji-Prigovor savesti u Srbiji! Odgovoriti sa citatom

Prigovor savesti u Srbiji
(Izvor: Igor Seke, Predsednik Evropskog biroa za prigovor savesti, Balkan)

»Ratovi će prestati kada ljudi odbiju da se u njima bore.« – Albert Ajnštajn

Prigovor savesti na vojnu službu je pravo svakog pojedinca da odbije učešće u bilo kakvom vidu rata ili priprema za rat, što podrazumeva i pravo da odbije služenje vojnog roka, sa oružjem ili bez njega. Prigovor savesti se, naravno, ne odnosi isključivo na vojnu službu, već ima i mnoge druge aspekte: na primer, postoji snažan pokret koji se bori za zabranu eksperimenata nad životinjama. Smatrajući takve eksperimente, blago rečeno, ne-etičkim ponašanjem, članovi ovog pokreta imaju prigovor savesti na njih. Medjutim, i kad je reč o vojnoj službi, prigovor savesti ima šire značenje od definicije navedene na početku teksta. Postoje grupe koje smatraju da puka alternativna civilna služba ne predstavlja izlazak iz vojnog sistema, jer u njenoj osnovi leži konskripcija – obavezna vojna služba, tj. obavezna regrutacija. Ovakav vid prigovora savesti je posebno bio izražen u Španiji (do ukidanja konskripcije 1.1.2002.), gde su totalni prigovarači – Insumisos – zbog odbijanja da vrše civilnu službu, bili osudjivani na dvogodišnje, pa i duže zatvorske kazne. Pri tome, u zatvorima su bili smešteni sa ubicama i delinkventima najgore vrste. Prigovor savesti može da se odnosi i na vojne troškove pa se organizuju različite kampanje (recimo, odbijanje da se uplati deo poreza namenjen za vojsku), a u Švajcarskoj, na primer, postoji grupa koja radi na otkrivanju banaka koje imaju posla sa trgovinom oružja i poziva građane na bojkot tih banaka. Primera, dakako, ima još mnogo.

Da odmah odgovorimo na pitanje koje, u vezi sa ovom temom, u našoj zemlji izaziva najviše kontroverzi: prigovor savesti na vojnu službu jeste ponikao iz religije i, što je za ovdašnje "pravovernike" još veći šok, potekao je iz religijskih sekti pa se to kod nas koristi kao jedan od najčešćih argumenata protiv prigovora savesti. Pri tome se, naravno, zaboravlja da se upravo iz otpora i suprotstavljanja Katoličkoj crkvi i Papi, koji su u srednjem veku bili vrhunski autoritet, razvila moderna ideja slobode i neprihvatanja zatečenog stanja. Religija, odnosno hrišćanstvo (da budemo potpuno precizni) predstavljali su u Evropi tada okvir unutar kojeg su se stvari dešavale i rešavale – dakle, nešto kao "institucije sistema" na koje se danas mnogi pozivaju. I neke druge, danas u mnogo većoj meri prihvaćene pojave, kao na primer vegetarijanstvo, takođe su se razvile iz religijskih sekti. Kroz zahteve za religijskom slobodom provlačili su se tada i socijalni zahtevi, koji su se - da vratimo stvar na početak - jedino kroz religijske zahteve i mogli istaći. Sa krajem tog mračnog Srednjeg veka (za čiji kraj su, dakle, zaslužne u velikoj meri upravo te religijske – protestantske - sekte kojima se u Srbiji danas daje izuzetno negativan publicitet) i nastankom nacionalnih država, socijalni zahtevi dobijaju sve značajnije mesto i, ako ne baš potiskuju u drugi plan, onda makar postaju značajni baš koliko i religijski. Sekularizacijom država, prigovor savesti se sve manje tretira kao isključivo religijski čin.

Prigovarače savesti je poštovala i Katarina II, a i Napoleon. Još početkom dvadesetog veka ovo pravo se priznaje u Skandinaviji, nakon Drugog svetskog rata se - korak po korak - priznaje u zapadnoj Evropi, a nakon pada Berlinskog zida i u bivšim socijalističkim zemljama. Od bivših jugoslovenskih republika, to je prva učinila Slovenija još 1991. a zatim i Hrvatska. Makedonija je zakon o ovome usvojila 2000. a SRJ i BiH se još uvek pate sa nedorečenim zakonima i nezadovoljavajućom praksom.

U čemu se ogleda suština ovog problema kod nas?
Prvi i osnovni problem je što se kod nas još uvek ne može odbiti vojna služba. Ukoliko se pozovete na prigovor savesti (ukoliko imate sreće da – u 17. godini - uopšte znate šta je to i da ste već izgradili svoj stav i čvrsto odlučili da ne želite u vojsku) vama će biti omogućeno samo da vojnu obavezu ispunite na jedan malo drugačiji način - bićete poslati na tzv. civilno služenje vojnog roka. Već iz same ove definicije vidimo paradoks, jer po mom (možda staromodnom?) shvatanju možeš biti ili civil ili vojnik. Dakle, ili nad tobom jurisdikciju ima vojna policija i vojni sud ili je ima civilna policija i civilni sud. Moguće je, naravno, da se civil zaposli u vojsci, da potpiše ugovor sa njom i da za svoj rad dobija novac, ali u tom slučaju civil ima mehanizme za prekid ugovora. Vojnik, medjutim, nema mogućnost da "prekine ugovor" koji je "potpisao" onog dana kada je uveden u matičnu knjigu rođenih. Civilno služenje vojnog roka je zapravo vojna služba bez oružja u ne-borbenim jedinicama ili vojno dohodovnim ustanovama, tzv. vojnim ekonomijama. U zakonu se izričito navodi da vojnik na odsluženju vojnog roka bez oružja ima sva prava i obaveze kao i svaki drugi vojnik (uključujući polaganje zakletve u kojoj kaže da će, u slučaju potrebe, »dati život«). Ovakva služba ne ispunjava uslove - ni po jednom međunarodnom standardu – da bude nazvana »alternativnom civilnom službom«, koja se spominje u rezolucijama i preporukama Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropskog parlamenta, OEBS...

Po međunarodnim standardima postoje dve vrste službe, potpuno različite po svom karakteru a to su, naravno, vojna i civilna služba. I jednom i drugom građanin odužuje svoj "dug državi", kako se to kod nas popularno kaže, i bez obzira na to koji od ova dva načina "oduženja" izabere on ne trpi nikakve posledice niti može biti diskriminisan u bilo kom pogledu. Od zemlje do zemlje se razlikuju poslovi koje vrše prigovarači savesti u civilnoj službi, ali ti poslovi uvek imaju jednu zajedničku crtu – oni su opštedruštveno korisni. Tu se načešće podrazumeva rad u bolnicama, staračkim domovima, vatrogasnoj službi, organizacijama za rehabilitaciju invalida, udruženjima slepih, javnim kuhinjama, domovima za nezbrinutu decu, ustanovama za pomoć deci ometenoj u razvoju, opštim spasilačkim organizacijama, ali i u ekološkim, dobrotvornim, pa čak i u pojedinim nevladinim organizacijama, kao što je, recimo, Crveni krst.
Odugovlačenje (jer je izvesno da će se ova institucija morati pojaviti kod nas pre ili kasnije ukoliko želimo ići napred) sa uvodjenjem ovakvog vida civilne službe kod nas i dalje se pravda bezbednosnim razlozima. Izgleda da smo i dalje u "neprijateljskom" okruženju, ali isto tako izgleda da se taj "neprijatelj" nas više i ne boji – sve zemlje oko nas, osim Bosne i Hercegovine (a i tamo se sprema novi zakon o vojskama i odbrani) uvele su civilnu službu. To pravo postoji i u Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj... A što se tiče sigurnosti, samo kada je svaki pojedinac u jednoj zajednici siguran - sigurna je i sama zajednica. Sami pojmovi bezbednosti i sigurnosti su se promenili u poslednjih petnaestak godina, pa se sada sigurnost ne ogleda samo u tome da li će našu zemlju okupirati strana vojska, već i u tome, da li će svako imati šta da jede, da li će bolesni primiti medicinsku pomoć, da li će i nezbrinuta deca imati nekoga da bude sa njima kada im je to potrebno. Možemo imati najjaču vojsku i najbolje obezbeđene granice i biti sigurni da ni jedan strani vojnik ne može da uđe na našu teritoriju, ali da se istovremeno osećamo egzistencijalno nesigurni iz hiljadu drugih razloga. Tokom NATO bombardovanja, desetine, a možda i čak stotine hiljada ljudi bile su mobilisane u vojne jedinice. Za to vreme, u socijalnim službama nije bilo dovoljno ljudi da, recimo, starima pomognu da odu do skloništa. Logika je vrlo prosta - u slučaju rata, potrebe za humanitarnim radom niti se smanjuju niti prestaju. Naprotiv, one se povećavaju i to višestruko.

U Vojsci Jugoslavije stalno ponavljaju dve oprečne tvrdnje: da se vrlo malo regruta interesuje za civilnu službu - oko 0,04% - što, valjda, veliča naš ratnički duh, ali i da – u slučaju uvodjenja civilne službe - niko ne bi išao u vojsku. U vezi sa prvom činjenicom, postavlja se jednostavno pitanje - kako da se neko interesuje za civilnu službu ako ona ne postoji? Što se tiče tvrdnje da niko ne bi išao u vojsku ako se uvede civilna služba, vlastima valja postaviti druga pitanja: da li su uspele da zemlju organizuju na takav način da ona zadovoljava potrebe svih svojih stanovnika i šta to nije u redu sa zemljom koju niko neće da brani? A pre svih tih pitanja, treba postaviti ono ključno – da li građani postoje zbog njih ili oni zbog građana? Naravno da će uvek biti onih koji će želeti da služe vojsku. I dalje se većini odlazak u vojsku nameće (ili oni to sami izabiraju) kao čin prelaska u skupinu "odraslih". Prigovarači savesti ne poriču da je u Srbiji i Crnoj Gori (barem u njenim severnijim krajevima) daleko veći broj onih koji žele da idu u vojsku, ali to nije izgovor da se prava prigovarača krše.

Do donošenja novog zakona o vojsci i odbrani, a nadam se i posebnog zakona kojim bi se regulisala civilna služba, potrebno je uraditi nekoliko vrlo prostih stvari. Prvo, po važećem zakonu, Savezno ministarstvo odbrane može da potpiše ugovore sa civilnim ustanovama u kojima bi se vršila civilna služba. Tih ustanova itekako ima. Istina je da bi po istom tom zakonu prigovarači savesti formalno i dalje bili u vojnom sistemu, ali verujem da bi ovakva prva i privremena mera pokazala da dobra volja za rešavanje ovog problema postoji na svim stranama. Drugo, ukoliko ta varijanta nije moguća, trebalo bi da se obustavi pozivanje prigovarača savesti na odsluženje vojnog roka do donošenja novog zakona, kojim bi se njihova prava jasno definisala.

Odnos prema prigovaračima savesti je - kao i odnos prema drugim manjima, bile one religijske, etničke ili kakve druge - ogledalo demokratičnosti ove zemlje. Ne ruže ovu zemlju oni koji o problemima otvoreno pričaju, već oni koji zbog svoje inertnosti žele da ove probleme umanje ili gurnu pod tepih. Vreme ne radi ni za jedne ni za druge, a ponajmanje za sve nas zajedno.


Poslednji put izmenio/la Urednik dana Uto Avg 23, 2005 5:03 am, izmenio/la ukupno 4 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Urednik



Pridružio: 28 Feb 2005
Poruke: 252
Lokacija: Virtuelni svet!

PorukaPoslao: Sub Mar 12, 2005 5:44 am    Naslov: POZORISNE DASKE UMESTO ORUZJA Odgovoriti sa citatom

POZORISNE DASKE UMESTO ORUZJA
Mladici se sve cesce odlucuju za alternativno sluzenje vojnog roka, ali ne gledaju svi blagonaklono na ovakvo narusavanje srpske tradicije.
IWPR: Ivana Petrovic iz Beograda (25.februar 2005.)
Ledena sreda uvece u beogradskom Narodnom pozoristu. Na scenu izlazi Danijel Nikolic, pod jakom svetloscu reflektora.
S ofarbanom kosom, pirsingom i upadljivim 'svemirskim' naocarima, on nije neuobicajena figura medju srpskim glumcima.
Ipak, Danijel nije obican glumac. Danijel je 23-godisnjak na odsluzenju vojnog roka u civilnoj sluzbi u Narodnom pozoristu, bas kao i jos pedeset drugih momaka koji su spremali komad irskog pisca Martina Mekdone "Porucnik sa Inismora".
Premijera, kojoj je prisustvovalo nekoliko vojnih oficira, predstavlja za siru javnost dokaz da civilna sluzba u Srbiji, nakon godinu dana od uvodjenja, ipak pokazuje rezultate.
Prema poslednjim podacima koje je ministarstvo odbrane iznelo u februaru ove godine, civilnu sluzbu sluzi oko 8.500 regruta.
Dodatnih 7.500 momaka je na listi cekanja zbog nedostatka ustanova u kojima bi mogli da odsluze vojni rok u civilnoj sluzbi.
Nikoga medju njima nije obeshrabrila cinjenica da civilna sluzba traje trinaest meseci – cetiri duze nego redovno sluzenje vojnog roka.
To je, zapravo, sve cesci slucaj. U poredjenju sa decembrom prosle godine, to je 3.000 vise mladica zainteresovanih za ovaj vid sluzenja vojnog roka.
Ipak, cini se da vojne vlasti nisu zadovoljne kako se sprovodi jer su nedavno poostrili kriterijume za odlazak u civilnu sluzbu.
Pripremaju se izmene kojima ce se dodatno poostriti kriterijumi, cime ce se vecina kulturnih institucija, kao sto su Narodno pozoriste i biblioteke, ukloniti sa spiska mesta gde regruti mogu sluziti vojni rok. Nacelnik Generalstaba Vojske SCG Dragan Paskas smatra da se iza prigovora savesti cesto krije izbegavanje vojne obaveze sto za posledicu ima tek 76 procenata popunjenosti vojnog sastava.
Paskas je rekao da je rec o blizu 10.000 redovnih regruta manje u odnosu na planirani broj, sto prouzrokuje povecane napore vojnika koji su vec na redovnom odsluzenju vojnog roka.
Nezadovoljstvo mnogih oficira idejom da regruti oduze svoj dug domovini tako sto ce staviti sminku i izaci na pozornicu ne iznenadjuje.
Srbi su generacijama smatrali svoju zemlju nacijom sa snaznom vojnickom tradicijom. Pre samo dvadesetak godina, tesko bi bilo zamisliti mladica koji ne zeli pusku. Samo je 0,01 odsto 1995. godine ulozilo prigovor savesti, a 2002. godine je takvih bilo 0,06 odsto.
Medjutim, do 2004. godine ova brojka je narasla do citavih 25 odsto nakon sto je omoguceno civilno sluzenje vojnog roka. Danijel Nikolic, sin vojnog oficira, tipican je primer predstavnika nove generacije koja odbacuje tradicionalne vojne vrednosti. "Ne volim vatreno oruzje", rekao je on za IWPR.
"Od tate mi je ostao pistolj i puska koji su zardjali, ali ne zelim to da cistim".
Cak i medju studentima – obicno najliberalnijem elementu u vecini drustava – takvi pacifisticki stavovi bi jos uvek mogli naici na neodobravanje.
Kada je u aprilu 2003. godine, sest meseci pre uvodjenja civilne sluzbe, Studentska unija Srbije ispitivala stavove studenata, nesto vise od polovine ispitanika je osudilo one koji izbegavaju redovno sluzenje vojnog roka.
Oko 37 odsto je smatralo da su to slabici, 17 odsto je mislilo da se radi o kukavicama, 12 odsto ih posmatra kao homoseksualce, a oko 10 odsto ih je nazivalo izdajnicima.
Ovakvi stereotipi lako se uklapaju u tradicionalno misljenje u Srbiji koje dan odlaska u vojsku posmatra kao demonstraciju ratnistva i muskosti mladog regruta.
Ispracaji u armiju – pogotovo u unutrasnjosti zemlje – prilika su za visednevno slavlje uz hranu, pice i muziku za brojne goste koji obavezno prilazu nesto novca buducem vojniku.
Pa ipak, mada je ova tradicija jos uvek ziva i zdrava, mladi regruti su sve skloniji opredeljivanju za alternativu redovnom sluzenju vojnog roka, ali i njihovi roditelji polako napustaju ideal Srba kao ponosnih ratnika.
Ovakva situacija delom odslikava pogorsavanje finansijske situacije u kojoj se vojska nalazi, kao i uslova u kojima regruti sluze redovni vojni rok.
Milos Dosen, koji je sluzio u Kraljevu, u principu nema nista protiv redovne vojne obuke, ali je ne bi nikome preporucio.
"To su nehumani uslovi. Lose se jede i higijena je losa. Ne prilici da se u 21. veku kupas jedanput nedeljno. Oko 75 odsto staresina ne zasluzuje da bude tu," razocaran je Dosen. Takvu rezervisanost sve vise dele i siri slojevi drustva. Prema rezultatima istrazivanja "Gradjani o stanju u vojsci" Centra za civilno–vojne odnose, sprovedenog u septembru 2004. godine, 63,7 odsto ispitanika je smatralo da regruti i vojnici moraju da se nose sa neodgovarajucim uslovima. Sociolog Stjepan Gredelj misli da je masovna zainteresovanost mladih za civilno sluzenje posledica urusavanja stare militaristicke ratoborne ideologije nakon nedavnih promasenih ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Ne treba zaboraviti ni nekoliko neresenih ubistava vojnika koji su dodatno narusili poverenje javnosti u vojsku kao instituciju.
Civilna sluzba je trenutno organizovana u vise od 575 humanitarnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova od javnog interesa.
U Narodnom pozoristu je upadljiv veliki broj regruta. Sa aktuelnim brojem regruta, na svakog stalno zaposlenog dolaze po tri regruta, sto je mnogo vise od potreba ove ustanove.
S druge strane, civilni regruti su omogucili pozoristu da znacajno smanji broj honorarnih radnika.
Prema recima Milete Pantelica, operativnog direktora pozorista, regruti su u proteklih godinu dana ustedeli pozoristu 8,7 miliona dinara kroz razne vidove angazovanja, sto je vise od deset procenata godisnjeg produkcionog budzeta pozorista.
Pukovnik Petar Radojcic, nacelnik Uprave za obaveze odbrane, rekao je na nedavnoj konferenciji za stampu da su razlicite organizacije dosad imale znate materijalne koristi od rada regruta na civilnom sluzenju vojnog roka. Troskovi za prijem mladih regruta bili su zanemarljivi, rekao je on. To treba naglasiti, dodao je, imajuci u vidu aktuelne finansijske teskoce u kojima se nalazi armija.
Govoreci o poostravanju uslova za sluzenje vojnog roka u civilnoj sluzbi, Radojcic je istakao da su regruti u civilnoj sluzbi bili privilegovaniji od regularnih vojnika i da se ubuduce nece voditi racuna o strucnoj spremi prilikom rasporedjivanja u ustanove.
U novoj uredbi civilna sluzba se opisuje kao drustveno–koristan rad, a ne obavljanje strucno-specijalistickog rada, ili obuke.
U skladu sa ovim konceptom, buduci pravnik Vladimir Pavlovic civilno sluzi vojsku u Ginekolosko–akuserskoj klinici "Narodni front".
Sa jos jednim ekonomistom, pravnikom i filologom, Pavlovic broji i izdaje cistu opremu za bebe i posteljinu.
Pavlovic misli da njegov posao na klinici ne predstavlja produktivno iskoriscenje njegovih sposobnosti, ali mu, makar, osmocasovno radno vreme u civilnoj sluzbi ne ugrozava nastavak studija na Univerzitetu u Beogradu.
Neproduktivno koriscenje sposobnosti regruta samo je jedan od problema civilne sluzbe u Srbiji, objasnjava za IWPR Petar Milicevic, koordinator balkanske kancelarije u Evropskom birou za prigovor savesti.
Milicevic se slaze da pozorisne predstave kao sto je "Porucnik sa Inismora" predstavljaju dobar primer takvog angazovanja, ali dodaje da se kljucni problem u vezi sa obaveznim sluzenjem vojnog roka time ne resava.
On zeli da se nacionalna civilna sluzba stavi pod nadleznost civilnog ministarstva vlade, a ne pod ministarstvo odbrane.
"To su momci koji su rekli 'ne' vojsci", kaze Milicevic. "Oni su civili," dodaje on.
Operativni direktor u Narodnom pozoristu Mileta Pantelic je ocito ponosan na 263 mladica na odsluzenju vojnog roka u njegovom pozoristu. Ovaj pravnik i profesor fizickog vaspitanja na posao obicno dolazi u odelu, ali se za intervju sa novinarom IWPR-a pojavio u maslinastoj vojnoj jakni i cokulama.
"Namerno sam obukao ovo", sali se on, "jer ljudi misle da je ovo stvarno kao u vojsci."
Pantelic je hvalio svoje vojnike, njihovu energiju i disciplinu pri radu na predstavi. "Oni se zaista osecaju vojnicima. Ja, na primer, nisam nikakav njihov komandant, ali oni mene zovu poglavicom, bratom, rodjakom, ortakom".
Iako se to ne bi ocekivalo, regruti-umetnici ispoljavaju znake vojnickog duha, dodao je Pantelic. Druze se po klasama, organizuju sportske turnire, pa su cak od Pantelica, bivseg padobranca, zatrazili da im organizuje skokove.
"Neki od njih su u slaboj kondiciji", rekao je Pantelic, koji je poceo da radi vezbe s njima u parkovima na Adi i Kalemegdanu.
Iako su u proteklih godinu dana iz vojnih krugova pristizale prituzbe da odlazak u civilnu sluzbu ugrozava bezbednost zemlje, vojni analiticar Zoran Dragisic se ne slaze sa tim.
Prema Dragisicu, tradicionalni modeli obaveznog sluzenja vojnog roka su zastareli i u sve vecoj meri irelevantni za modernu vojsku ciji bi posao trebalo da bude borba protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Ne moze se ocekivati da se sa tim bore regruti koji prodju dva meseca obuke posto je to posao specijalnih jedinica.
"Nadam se da ce za nekoliko godina Vojska Srbije i Crne Gore postati potpuno profesionalna, te da ce civilna sluzba tada postati sasvim dobrovoljna, kao sto je to u Spaniji", kaze Dragisic.
Ma kako negativni komentari stizali na racun civilne sluzbe, cini se da bi "Porucnik sa Inismora" mogao da ublazi animozitet makar nekih oficira starog kova u armiji.
Kada je Narodno pozoriste iznelo predlog Upravi za moral Vojske SCG da vojnici-umetnici pripreme pozorisnu predstavu, najpre je bilo dosta cudjenja i zbunjenosti pre nego sto je ideja prihvacena.
Medjutim, na kraju, na premijeri je bilo nekoliko oficira Vojske SCG. Mileta Pantelic svedoci da je jedan general bio prijatno iznenadjen stavom, energijom, voljom i kompaktnoscu cete vojnika na sceni.
Kako kaze Pantelic, general je cak pohvalio visok moral koji su iskazali regruti-glumci, a koji je prilicno redak i u nekim konvencionalnim vojnim jedinicama.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Pet Sep 02, 2005 3:59 am    Naslov: Može li mi neko reći šta je to prigovor savesti? Odgovoriti sa citatom

Može li mi neko reći šta je to prigovor savesti?

Na ovo pitanje odgovor možemo najpre pronaći u svojim srcima, naime za prigovor savesti se slobodno može reći da je star koliko i sama civilizacija. Još od samih početaka primitivnih zajednica se primećuju prvi primeri prigovora savesti. Stari eskimi su imali nepisano pravilo da kada su dve strane u sukobu; bilo koji pojedinac/pojedinka sa bilo koje strane zaraćenih sela, kada ne bi želeo da učestvuje u sukobu, sve što je bilo potrebno da uradi jeste da namaže lice čađu. Tako crnim licem su mogli neometano da se kreću kroz oba sela i niko ne bi smeo da ih remeti. Mogli su slobodno da trguju i da se bave svakodnevnim poslovima i sve dok bi im lice bilo crno od čađi bili bi slobodni da rade što god im je volja (nenasilno).

To bi bio neki od najranijih primera, dok kroz istoriju se beleže niz primera koji nas upućuju na prigovor savesti, tako je crnogorski kralj Nikola poštovao da kada bilo kod od crnogorskih ratnika kada bi ostao bez supružnika, slobodno je mogao ostati kod kuće i brinuti za svoju nejač dok bi ostali crnogorci išli u rat. Napoleon je priznavao za neke svoje građane da ne idu u ratove koje je on vodio, naime to su bili uglavnom pripadnici verskih zajednica kojima religija strogo zabranjuje da participiraju na bilo koji način u bilo kakvom segmentu života koji ima veze sa nasiljem. Dok se za zvanični početak prigovora savesti u Evropi možemo reći da je to slučaj, kada su Qvekeri (versk zajednica u Britaniji) izašli na trgovima i javno kralju Džordžu rekli da ne žele da učestvuju u ratovima jer su to njegovi, a ne njihovi ratovi.

Od tada do danas u Evropi i Svetu javljaju se niz pokreta za prigovor savesti, koji su se borili za priznavanje prava, koje je od formiranja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, uvršteno u jedno od osnovnih ljudskih prava. Doduše kao kombinacija više različitih osnovnih ljudskih prava, kao što su na primer pravo na slobodan govor i izražavanje, pravo na slobodno mišljenje i tako dalje...

U Evropi spočetkom XX veka uglavnom sve zemlje počinju, prvo sa prepoznavanjem, a kasnije i sa priznavanjem prava na prigovor savesti. Tako da danas situacija je, da su sve članice EU priznale, u pravom smislu te reči, pravo na prigovor savesti. Isto tako je EU tražila od svih zemalja koje se spremaju za ulazak u uniju, da prihvate i u potpunosti priznaju pravo na prigovor savesti.

Sa nekim zamljama je to slučaj dok sa našom zemljom je to slučaj tek u poslednje vreme, kada smo imali priliku da primetimo kako naše komšije, poznanici i prijatelji odlaze u «Civilno služenje vojnog roka» (zvaničan naziv). Ovaj izraz delimično negira sam sebe, iz proste činjenice da ne postoji ništa što je u isto vreme i civilno i vojno. To bi bilo kao kada bi pokušali da u isto vreme budemo i muškarac i žena, ili obrnuto.

www.prigovor.org.yu
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Pet Sep 02, 2005 4:02 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Polazeći od činjenice da kroz prigovor savesti društvo može samo da dobije, na više različitih načina:

Uštediti na plaćanju naknada za vojsku, kroz potpunu integraciju prava na prigovor savesti u sistem (koji treba detaljno kreirati i razraditi na ministarskom nivou) gde bi pojedinci iz društva koristili benificije, koje ispunjavanje ovog prava omogućava.
Nadograditi znanje mladih ljudi, koji jedva čekaju da primene stečeno znanje u svom školovanju.
Izgraditi društvo na zdravoj osnovi civilne svesti koja pomaže svojim komšijama bez obzira na naciju veru ili razmišljanje; naime, pomoći ljudima da žive i da se razvijaju u jednoj zdravoj sredini, gde mogu da uživaju u plodovima sopstvenog rada.
I tako dalje redom, šta god jednom slobodoumnom i «normalnom/oj» jedinki može pasti, pozitivno na pamet...

Prigovor savesti kod nas evoluira iz nepoznavanja sve do 1994. god. Kada je tadašnja Vlast donela ustav, gde su samo prepoznali pravo na prigovor savesti, kao takvo. Pa sve do danas kada možemo reći da smo započeli volonterizam na kome počivaju sve moderne zemlje sveta.

1994. godine mnogi su pomislili da će moći da služe civilno, međutim retki su bili oni koji su mogli da (blago rečeno) izdrže torturu, koju su dobijali na služenju bez oružja, vojnim ustanovama (vojnim ekonomijama). S obzirom da je to bio jedini način da se uživa prigovor savesti u našoj zemlji.

Nakon promena se dešavaju promene i počinju se osećati promene. Te promene počinju da bivaju svima vidljive i jasne tek krajem prošle godine kada su 435 (od 850 koji su aplicirali) obveznika, započela služenje u civilnim ustanovama kao što su bolnice, škole, centri za odrasle osobe i sl...

Svi pričaju o profesionalizaciji vojske i to nazivaju rešavanjem problema civilne službe. Međutim retko ko od mnogih analitičara, političara je svestan činjenice da su zemlje EU počele sa profesionalizacijom vojske; odnosno ukidanjem redovne vojne, a samim tim i civilne službe, državi. Tek kada su uspostavile i razvile sistem volontarizma i slobodne su da ukinu i obavezno služenje državi bilo to vojno ili civilno. U zemljama koje nemaju nikakav sistem civilne službe postoji opasnost od gubljenja mogućnosti da se omladina jedne zemlje usmeri u pravcu sostvenih afiniteta i želja za stručni razvoj i usavršavanje. Svi mladi ljudi kada završe školovanje nemaju baš nešto puno mogućnosti da primene stečeno znanje dok se ne zaposle, a mnogi se nikada ne zaposle u svojoj struci niti rade ono što su oduvek želeli; već su primorani da se prekfalifikuju. Sve to samo zato što nisu u mogućnosti da negde primene stečeno znanje.

Kroz civilnu službu mladi ljudi se usavršavaju za njihova buduća radna mesta, sa druge strane sami pravni subjekti koji zapošljavaju bi trebale da prepoznaju njihove buduće zaposlene, koji su vredni i kadri da se suoče sa problemom koji im se nudi.

No to bi bila negde i potreba za radom i širenjem ideje prigovora savesti, što bi u nekom krajnjem cilju težilo ka demilitarizaciji svesti građana/ki i društva u celini.

www.prigovor.org.yu
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Pet Sep 02, 2005 4:07 am    Naslov: Zakon o Vojsci Jugoslavije Odgovoriti sa citatom

Zakon o Vojsci Jugoslavije

("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/2002, 37/2002 )

Odeljak koji se regulise služenje vojnog roka i prava na Prigovor savesti

3. Obaveza služenja vojnog roka

Član 296.

Služenje vojnog roka traje 9 meseci. Regrutu koji zbog verskih ili drugih razloga savesti ne želi da služi vojni rok pod oružjem ili želi da služi u civilnoj službi, vojni rok traje 13 meseci. Regrut iz stava 2. ovog člana koji u toku služenja vojnog roka odluči da primi oružje, vojni rok nastavlja da služi po programu za vojnike koji nose oružje, čije trajanje ne može biti kraće od 9 meseci. Izuzetno od odredaba st. 1. do 3. ovog člana, predsednik Republike može odlučiti da se vojnici otpuste sa služenja vojnog roka do 60 dana ranije, ako potrebe popune i borbena gotovost Vojske to omogućavaju.

Član 297.

Vojni rok u civilnoj službi služi se u jedinicama i ustanovama Vojske i Saveznog ministarstva za odbranu. Za vreme služenja vojnog roka u civilnoj službi vojnik je izjednačen u pogledu prava i obaveza sa vojnikom na služenju vojnog roka u Vojsci.

Član 298.

Regrut koji ne želi da služi vojni rok pod oružjem podnosi, u roku od 15 dana od dana prijema poziva za regrutaciju, psimeni zahtev nadležnom vojnoteritorijalnom organu, u kome navodi razloge zbog kojih ne želi da služi vojni rok pod oružjem, kao i na kojim poslovima u Vojsci ili civilnoj službi želi da služi vojni rok.

Član 299.

Nadležna regrutna komisija je dužna da odluku na zahtev iz člana 298. ovog zakona donese u roku od 60 dana. Pri rešavanju zahteva, regrutna komisija može konsultovati socijalne radnike, pedagoge, predstavnike verskih zajednica i dr.

Član 300.

Protiv odluke komisije iz člana 299. ovog zakona podnosilac zahteva može podneti prigovor u roku od 15 dana od dana prijema odluke. Po prigovoru iz stava 1. ovog člana rešava vojnoteritorijalni organ koji je drugostepeni organ vojnoteritorijalnom organu čija je komisija donela prvostepenu odluku. Odluka organa iz stava 2. ovog člana je konačna i protiv nje se ne može voditi upravni spor.

Član 301.

Na služenje vojnog roka upućuju se regruti koji su ocenjeni sposobnim ili ograničeno sposobnim za vojnu službu kad navrše 21 godinu života. Regrut koji je upisan na fakultet, odnosno drugu visoku ili višu školu upućuje se na služenje vojnog roka kad završi fakultet, odnosno drugu visoku ili višu školu, ali najdocnije do kraja novembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina života. Regrut iz stava 2. ovog člana dužan je da do kraja novembra tekuće godine nadležnom vojnoteritorijalnom organu dostavi dokaz da je upisan na fakultet, odnosno drugu visoku ili višu školu.

Član 302.

Regrut koji zahteva da bude upućen na služenje, odnosno dosluženje vojnog roka biće upućen u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, ako u toj godini navršava 18 godina života. Regrut koji se sa odobrenog privremenog boravka u inostranstvu, koji traje duže od jedne godine, vrati u zemlju i zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, upućuje se u prvom uputnom roku, ako u toj godini navršava 18 godina života.

Član 303.

Regrut može biti upućen na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina života. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, regrut za koga se utvrdi da nije izvršio obaveze propisane ovim zakonom, pa zbog toga nije bio upućen na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina života, kao i vojni obveznici iz člana 294. stav 3, člana 331. stav 1. i člana 322. stav 1. ovog zakona, upućuje se na služenje vojnog roka najdocnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 35 godina života, o čemu rešenje donosi nadležni vojnoteritorijalni organ.

Član 304.

Regrut koji ima odgovarajuću školsku spremu i ispunjava druge uslove propisane za izbor slušalaca škole za rezervne oficire, može služiti vojni rok u školi za rezervne oficire ako je ocenjen sposobnim za vojnu službu. Regrute za slušaoce škole za rezervne oficire bira komisija koju obrazuje nadležni vojnoteritorijalni organ.

Član 305.

Regrut kome je odobren stalni boravak u inostranstvu i regrut koji pored jugoslovenskog ima i strano državljanstvo, a koji stalno živi u SRJ upućuje se na služenje vojnog roka u skladu sa odredbama ovog zakona. Regrut koji, osim jugoslovenskog državljanstva ima i strano državljanstvo, a služio je vojni rok u inostranstvu, kao i regrut koji, osim jugoslovenskog državljanstva ima i strano državljanstvo, a nije služio vojni rok i stalno živi u inostranstvu, upućuje se na služenje vojnog roka ako lično zahteva, o čemu odluku donosi načelnik Generalštaba.

Član 306.

Na služenje vojnog roka ne upućuje se:

1) regrut koji je pravnosnažno osuđen na kaznu maloletničkog zatvora ili bezuslovno na kaznu zatvora zbog krivičnog dela - dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uslovni otpust;

2) regrut prema kome je primenjena vaspitna mera ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi - dok traje mera koja je primenjena;

3) regrut protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti - dok postupak ne bude pravnosnažno okončan. Regrut iz stava 1. ovog člana može se uputiti na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 35 godina života.

Član 307.

Od obaveze služenja vojnog roka oslobađa se:

1) lice ocenjeno nesposobnim za vojnu službu;

2) lice koje stekne državljanstvo SRJ prirođenjem ili na osnovu međunarodnih ugovora, ako je u zemlji čije je bilo državljanin odslužilo vojni rok, odnosno ako je navršilo 27 godina života;

3) lice koje je steklo svojstvo profesionalnog vojnika, po odredbama ovog zakona;

4) lice koje je završilo policijsku akademiju, višu ili srednju školu unutrašnjih poslova, ili školu unutrašnjih poslova u trajanju od najmanje godinu dana i koje je na dužnosti oficira policije, policajca, odnosno milicionara ili stražara u kazneno-popravnoj ustanovi, provelo najmanje četiri godine.

Član 308.

Služenje vojnog roka na zahtev regruta odlaže se:

1) regrutu koji po propisima kojima se uređuje zaštita porodice lica na obaveznoj vojnoj službi stiče svojstvo hranioca porodice ako bi upućivanjem na služenje vojnog roka njegova porodica bila dovedena u težak materijalni položaj - dok te okolnosti traju, a najdocnije do kraja novembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina života;

2) polovini, odnosno većem broju regruta ako je njihov broj neparan, koji su članovi jednog domaćinstva, ako se jedan ili više članova tog domaćinstva upućuje ili se već nalazi na služenju vojnog roka - za vreme dok taj član, odnosno druga polovina članova tog domaćinstva ne odsluži vojni rok ili ne bude iz drugih razloga otpušten iz Vojske, a najdocnije do kraja novembra kalendarske godine u kojoj navršavaju 27 godina života;

3) ako bi usled smrti ili teške bolesti u porodici ili usled elementarne nepogode porodica regruta bila dovedena u težak položaj njegovim upućivanjem na služenje vojnog roka - za vreme dok ti razlozi postoje, a najduže za godinu dana. Regrutu iz stava 1. tač. 1. i 2. ovog člana služenje vojnog roka odlaže se za narednu godinu ako uz zahtev za odlaganje služenja vojnog roka pruži potrebne dokaze u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja ili poziva za upućivanje na služenje vojnog roka. Regrut koji po odredbama ovog člana koristi pravo na odlaganje služenja vojnog roka dužan je da obavesti nadležni vojnoteritorijalni organ o nastaloj promeni zbog koje mu to pravo prestaje, u roku od osam dana od dana nastanka takve promene. Na zahtev regruta, služenje vojnog roka se, iz opravdanih porodičnih ili drugih razloga, može odložiti najduže za godinu dana. Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, regrutu - vrhunskom sportisti ili članu državne reprezentacije, regrutu - vrhunskom umetniku ili regrutu - vrhunskom naučnom istraživaču može se na zahtev nadležnog saveznog ministra odložiti služenje vojnog roka najdocnije do kraja novembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina života. Regruti iz stava 5. ovog člana služe vojni rok po posebnom programu i dinamici koje utvrdi savezni ministar za odbranu.

Član 309.

Služenje vojnog roka prekida se:

1) vojniku koji je u toku služenja vojnog roka ocenjen privremeno nesposobnim za vojnu službu;

2) vojniku koga je u toku služenja vojnog roka pravnosnažnom presudom sud osudio na kaznu maloletničkog zatvora ili na bezuslovnu kaznu zatvora - dok kaznu ne izdrži ili dok ne bude pušten na uslovni otpust;

3) vojniku protiv koga je u toku služenja vojnog roka pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog pre stupanja na služenje vojnog roka, za koje se goni po službenoj dužnosti - ako je za to delo predviđena kazna zatvora preko tri godine;

4) vojniku koji je primljen na školovanje u vojnu akademiju, vojnu školu, policijsku akademiju, višu i srednju školu unutrašnjih poslova ili školu unutrašnjih poslova u trajanju od najmanje godinu dana, danom kada je jedinica primila odluku o njegovom prijemu na školovanje. Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 2. ovog člana, služenje vojnog roka se ne prekida vojniku koji je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu maloletničkog zatvora do dve godine ili na bezuslovnu kaznu zatvora do dve godine, a kome do završetka služenja vojnog roka ne ostaje više od šest meseci.

Član 310.

Vojniku se služenje vojnog roka, na njegov zahtev, može prekinuti zbog smrti ili teške bolesti u porodici ili zbog elementarne nepogode, ako bi njegova porodica bila dovedena u težak položaj zbog njegove odsutnosti za vreme dok postoje ti razlozi, a najduže za godinu dana. Služenje vojnog roka može se prekinuti vojniku sportisti radi priprema i njegovog učešća u sastavu reprezentacije Jugoslavije na svetskom ili evropskom takmičenju ili na olimpijskim igrama, vojniku - vrhunskom umetniku - radi priprema i učešća na evropskim ili svetskim umetničkim manifestacijama, vojniku - naučnom istraživaču - radi stručnog i istraživačkog rada od izuzetnog značaja. Zahtev za prekid služenja vojnog roka iz stava 2. ovog člana podnosi nadležni savezni ministar, a taj prekid može da traje najduže godinu dana.

Član 311.

Lice kome je prekinuto služenje vojnog roka po odredbama člana 309. stav 1. tačka 1. i člana 310. st. 1. i 2. ovog zakona, uputiće se na dosluženje vojnog roka po prestanku razloga zbog kojih mu je prekinuto služenje vojnog roka, a najdocnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 35 godina života. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, lice kome je prekinuto služenje vojnog roka neće se uputiti na dosluženje vojnog roka ako mu je do kraja služenja vojnog roka ostalo manje od 60 dana. To lice se rešenjem prevodi u rezervni sastav danom kada mu je prekinuto služenje vojnog roka.

Član 312.

Vreme koje student vojne akademije i učenik srednje vojne škole provede u vojnoj školi računa se kao služenje vojnog roka. Studentu vojne akademije i učeniku srednje vojne škole kome je po bilo kom osnovu prekinuto školovanje ne računa se u služenje vojnog roka prva godina školovanja u vojnoj školi.


Član 313.

U služenje vojnog roka ne računa se vreme:

1) na izdržavanju disciplinskih mera vojničkog pritvora, odnosno na izdržavanju kazne zatvora koju nadležni vojni starešina, prema propisima o vojnoj disciplini, izriče u ukupnom trajanju preko dva dana;

2) na lečenju i bolovanju zbog onesposobljenja izazvanog u nameri da izbegne služenje vojnog roka ili da bude raspoređen na lakšu dužnost - ako je to utvrđeno pravnosnažnom presudom vojnog suda;

3) samovoljnog napuštanja Vojske koje je neprekidno trajalo najmanje 24 časa;

4) u pritvoru koji je protiv njega određen u krivičnom postupku - ako je to vreme pravnosnažnom presudom uračunato u kaznu zbog izvršenog krivičnog dela.

Član 314.

Lice koje odsluži vojni rok otpušta se iz Vojske i postaje vojnik u rezervi, a pod uslovima propisanim zakonom postaje rezervni podoficir, odnosno rezervni oficir. Vojnik koji na kraju služenja vojnog roka koristi odsustvo koje mu pripada ili odsustvo koje mu je odobreno otpušta se iz Vojske ranije za onoliko dana koliko traje odsustvo koje mu pripada, odnosno koje mu je odobreno.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Ned Sep 11, 2005 8:02 am    Naslov: CIVILNA SLUŽBA U SRBIJI I CRNOJ GORI – GODINU DANA POSLE Odgovoriti sa citatom

CIVILNA SLUŽBA U SRBIJI I CRNOJ GORI – GODINU DANA POSLE (Izvor: Centar za civilno-vojne odnose, Beograd)
Milićević Petar, Predsednik beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti

Pravo na prigovor savesti se sastoji od prava odbijanja učešća u vojnim operacijama države. Za sada je međunarodnim dokumentima priznato pravo mogućnosti izbora alternativne ili zamenske službe za sve građane koji podležu vojnoj ili drugoj obuci koja uključuje upotrebu oružja, a kojima savest to ne dozvoljava iz bilo kojih razloga. Takva služba se naziva civilnom službom u većini međunarodnih dokumenata.
Postoji i širi koncept prigovora savesti koji je sve popularniji i sastoji se u odbijanju bilo kakvog nasilja ili učestvovanja pri mogućem nasilju...U Srbiji i Crnoj Gori civilna služba je prvi put zaživela u praksi 22. decembra 2003. godine – tada je prvi prigovarač otišao u civilnu službu. Do danas, više od 16.000 regruta se prijavilo, a brojni su već i upućeni na ovakvo služenje vojnog roka. Medjutim i danas postoji dosta nedoumica oko daljeg razvoja ovog instituta, pogotovu u vezi sa usklađivanjem sa međunarodnim standardima iz ove oblasti i potrebama društva...
Već to što je jedan od dokumenata akt Ministarstva odbrane SCG i što je nemoguće upoznati se sa njegovim sadržajem (ne zna se da li ima status javnog dokumenta ili dokumenta sa ograničenim pristupom) stvara određene probleme koji proizilaze iz različitih tumačenja ili nepoštovanja prava datih ovim dokumentom.
Predviđeno je da se civilna služba odvija u spasilačkim, humanitarnim, zdravstvenim i drugim ustanovama od javnog interesa. U više od 575 ustanova na teritoriji Srbije i Crne Gore organizovana je civilna služba, a većina njih dospela je na listu u periodu između stupanja na snagu Uredbe o vršenju vojne obaveze i Uputstva ministra odbrane o primeni Uredbe. U trenutku poslednjeg proširenja liste ustanova, broj prigovarača savesti je bio 1.500 dok je danas 16.000 regruta zainteresovano za civilnu službu.
Pored porasta broja prigovarača, sve je više i ustanova i organizacija koje su zainteresovane za angažovanje prigovarača savesti, koje pritom nemaju nikakve informacije od Ministarstva odbrane ili njihovih nadležnih ministarstava. Regruti čekaju duže od šest meseci da budu upućeni u civilnu službu, a mnoge ustanove su odbijene ili duže od devet meseci čekaju bilo kakav odgovor od nadležnih institucija. Najnoviji primeri odbijanja ustanova (Kulturni centar Studentskog grada, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, univerziteti u Novom Sadu i Beogradu, itd) dokazuju da nadležne institucije i druge javne ustanove (pogotovo prosvetne i kulturne) imaju različite potrebe za razvojem civilne službe. Navedene institucije dobile su negativan odgovor od Ministarstva odbrane, sa obrazloženjem da se u ovim institucijama ne odvija društveno koristan rad.
Većina ostalih ustanova, koje su pokazale interesovanje za civilnu službu, nemaju nikakve povratne informacije od državnih organa, niti ih je iko obavestio o proceduri apliciranja i načinima odvijanja, kao i modelima razvoja civilne službe, osim građanske i neprofitne organizacije. Nije organizovana edukacija odgovornih osoba u ustanovama o: pravima i obavezama prigovarača savesti, održivim modelima civilne službe i primerima dobre prakse u Evropi, mogućnostima zloupotrebe i kršenja prava tokom civilne službe. Pokazalo se da je ona neophodna.
Poseban problem je to što je odnos prema regrutima koji su zainteresovani ili su se već odlučili za civilnu službu sve više različit od načina postupanja prema onima koji žele da odsluže vojni rok. Na primer, već od trenutka kada dobije poziv da se javi vojnom odseku, regrut se nigde ne može zvanično obavestiti o pravu na prigovor savesti i mogućnostima odvijanja civilne službe. Dodatno, prava i obaveze regruta i prigovarača savesti regulisana su dokumentima koji nisu javni (uputstvo ministra odbrane i naređenje Generalštaba da se u civilnu službu mogu uputiti samo regruti rođeni 1977. i 1976. godine, od septembra 2004) ili dokumentima koji su u koliziji sa Zakonom o univerzitetu i Zakonom o VSCG (naređenje vojnim odsecima da se obnova apsolventskog roka ne smatra razlogom za odlaganje vojne obaveze, od decembra 2004). Često se čak i iz vojnih odseka dobijaju polutačne ili veoma nejasne informacije. Zbog opšte konfuzije o pravu na informisanje u oblasti prigovora savesti i alternativnoj ili civilnoj službi, informisanje o ovim pitanjima uopšte nije zaživelo u praksi.
Obavljanje civilne službe u većini ustanova ima odlike prave alternativne ili civilne službe. Brojni su uspešni primeri dobrog društveno korisnog i humanitarnog rada uz pojačan lični angažman prigovarača u pomoći ustanovi i korisnicima usluga koje data ustanova pruža. Najbolji rezultati se vide u nekim centrima za socijalni rad, centrima za brigu o deci i omladini i drugim ustanovama, koje se bave poboljšanjem uslova života ugroženih društvenih grupa.
Medjutim, sve je više ustanova u kojima civilna služba ima karakter vrlo lošeg prinudnog rada i gde je odnos prema prigovaračima degradirajući. U nekoliko bolnica u Srbiji, prigovarači su upućivani na teške fizičke poslove, pa i na poslove kojima se ugrožava zdravlje prigovarača bez potrebne obuke i zaštite na radu. Time se direktno krše odredbe po kojima se prigovarači savesti upućuju u civilnu službu na poslove u skladu sa obrazovanjem, naklonostima i opredeljenjem i po kojima se u toku odvijanja civilne službe moraju poštovati sve odredbe zakona, podzakonskih akata i internih pravilnika o zaštiti na radu. U većini ustanova, prigovarači ne dobijaju posao u skladu sa svojim obrazovanjem. Oni su pod stalnom pretnjom da će biti upućeni u vojnu službu ako ne budu izvršavali svoja radna zaduženja iako je ova vrsta kazne predviđena za gruba kršenja radnih zaduženja ili učinjena krivična dela tokom civilne službe. Naglašavam da na rešenje o upućivanju u vojnu službu prigovarači nemaju pravo žalbe, što je protivno pravnom načelu o dvostepenosti postupka i adekvatnoj upravnoj i sudskoj zaštiti, garantovanoj i Ustavnom poveljom i međunarodnim pravnim standardima. Primer usklađivanja rada prigovarača savesti sa radnim zaduženjima u civilnoj službi bila bi Hrvatska, gde su propisane radne pozicije koje prigovarač može izvršavati.
Ove godine navršava se tri godine od ulaska u Savet Evrope, što je rok da se usvoji poseban zakon o civilnoj službi koji bi primenio sve standarde Saveta Evrope po ovom pitanju (civilna administracija altenativne službe, pravo na informisanje, jednak tretman, zabrana kažnjivog i prinudnog karaktera civilne službe, pravo žalbe, itd).
To što smo među poslednjima uveli institut civilne službe, pa postoje primeri dobre prakse iz Evrope i što već imamo i dobra i loša iskustva iz prve generacije prigovarača u Srbiji i Crnoj Gori, možemo koristiti u ubrzanom daljem razvoju i usklađivanju ovog instituta sa zahtevima društva i međunarodnim standardima.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Pon Sep 19, 2005 9:33 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Treba li skratiti civilno služenje vojnog roka?

Dragan Popović
Inicijativa mladih

Tako nešto bi svakako trebalo uraditi. Šta više, dužinu civilnog služenja vojnog roka bi trebalo izjednačiti sa trajanjem vojnog roka koji se služi pod oružjem, jer svako drugo rešenje predstavlja diskriminaciju. Pravo na prigovor savesti se trenutno u našoj zemlji ne priznaje na odgovarajući način. Međutim, iskreno se nadam da će Vojska SCG veoma brzo biti potpuno profesionalizovana, a da će obavezno služenje vojnog roka, nakon toga, i kod nas biti ukinuto.

Milorad Timotić
Centar za civilno-vojne odnose

Smatram da bi i civilno služenje vojske trebalo skratiti, ali tako da ono, ipak, ostane duže od službe sa oružjem. To znači da ako se tokom jeseni vojni rok za vojnike koji služe pod oružjem skrati na šest meseci, civilna služba bi morala da se smanji na nekih deset. Njeno zadržavanje na sadašnjih 13 meseci bi u tom slučaju bila kazna. Međutim, čini mi se da u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima piše da bi trajanje dva pomenuta oblika vojne službe u svakoj zemlji trebalo da bude jednako.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Sub Sep 24, 2005 2:59 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Od 1. oktobra civilno služenje i na Univerzitetu

Danas

U zgradi Filozofskog fakulteta juče je zvanično otvorena Kancelarije za razvoj civilne službe na Univerzitetu u Beogradu, koja će pružati informacije zainteresovanim institucijama i studentima o mogućnosti civilnog služenja vojnog roka na 36 ustanova našeg najstarijeg univerziteta. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, oko 200 akademaca od 1. septembra civilno služi vojni rok na Univerzitetu u Beogradu, a najviše studenata raspoređeno je u bibliotekama, računarskim učionicama i u administraciji studentskih službi. Rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović uputio je zahtev Ministarstvu odbrane da se na spisku ustanova u kojima je moguće civilno služiti vojsku nađu i Rektorat, računarski centar Univerziteta u Beogradu i Univerzitetska biblioteka.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Ned Sep 25, 2005 10:37 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Vojnici kao jeftina radna snaga


Nevladina organizacija Mreža mirovne politike optužila je smederevsku fabriku "Milan Blagojević" da je angažovala vojnike na civilnom služenju vojnog roka na poslovima koji joj donose profit, ali rukovodstvo te fabrike odbacuje optužbe. Vojnici na civilnom služenju vojnog roka u fabrici "Milan Blagojević" jeftina su radna snaga plaćena 375 dinara mesečno, navela je Mreža mirovne politike i zatražila da reaguju Ministarstvo odbrane i nadležne institucije. Generalni direktor fabrike "Milan Blagojević" Slobodan Perišić rekao je da je fabrici, posebno u punoj sezoni, lakše bez vojnika na civilnom služenju, te da je poslovodstvo samo udovoljilo molbi Ministarstva odbrane da primi koliko može vojnika. Prema njegovim rečima, 7. septembra došlo je u fabriku 29 civila na služenje vojnog roka, ali ih na posao "dolazi jedva 17, i to neredovno". Perišić je naveo da se jednog dana poslovođi javio samo jedan od 29 vojnika, koliko ih je zavedeno da služe vojni rok u toj fabrici.
- Nekolicina tih vojnika vrši pritisak na Vojni odsek i medije, ali mi nemamo ni banju ni bolnicu, niti mesta u kancelarijama da ih uposlimo - rekao je Perišić. On je istakao da će vojnici u zimskom periodu, kada je za fabriku mrtva sezona, moći da rade na računarima, ako su za to obučeni, a da sada, "zdravi i pravi", ne mogu da dobiju lakši posao od brisanja prašine sa šporeta i delova koji se u njih ugrađuju ili prebacivanja delova iz korpe u korpu.
- Na takvim mestima rade devojke i nema nikakve opasnosti po zdravlje radnika, a vojnici mogu da odu ako žele i ako se Ministarstvo odbrane sa tim složi - izjavio je Pešić. Generalni direktor fabrike "Milan Blagojević" objasnio je da vojnici nisu u radnom odnosu u toj fabrici i da dobijaju 375 dinara, što su vojničke mesečne prinadležnosti. On je dodao da vojnici nemaju topli obrok i plaćen prevoz zato što nisu u radnom odnosu, ali da poslovodstvo ima dobru volju da im to izdejstvuje.
- Vojnicima je odmah rečeno da neće moći, kao što su nameravali, da na posao dođu na sat ili dva i potom odu u kafić - rekao je Perišić. Mreža mirovne politike navela je da je ta fabrika na spisku organizacija i ustanova u kojima je moguće civilno služenje vojnog roka, kao preduzeće za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida. To joj, međutim, prema navodima te organizacije, ne daje pravo da civilne obveznike angažuje na delatnostima koje joj donose profit, posebno jer je reč o akcionarskom društvu, a ne instituciji od državnog značaja. Prema Uredbi o vršenju vojne obaveze, regruti koji žele da civilno služe vojsku, upućuju se u zdravstvene, opšte spasilačke organizacije, organizacije za rehabilitaciju invalida i druge organizacije i ustanove koje se bave delatnošću od opšteg interesa i koje se finansiraju iz budžeta. Njih određuje ministar odbrane, po pravilu u mestu prebivališta regruta. Ugovorom Ministarstva odbrane i organizacije, odnosno ustanove određene za civilno služenje vojnog roka, uređuju se međusobna prava i obaveze u odnosu na vojnike koji vojni rok služe u civilnoj službi u toj organizaciji, odnosno ustanovi, predviđeno je Uredbom. Prema Uredbi, organizacija ili ustanova za civilno služenje vojnog roka refundira Ministarstvu odbrane troškove primanja vojnika.

Izvor Danas
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Uto Sep 27, 2005 11:22 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Klinički centar više ne prima vojnike

KRAGUJEVAC - Kragujevački Klinički centar neće do daljeg primati mladiće koji su se zbog "prigovora savesti" opredelili za civilno služenje vojnog roka. Slično je i sa ovdašnjim Centrom za socijalni rad, Zavodom za zbrinjavanje odraslih i gradskim Crvenim krstom. Problem je iskrsao zbog obaveze da ustanove vojnicima daju platu, prevoza i topli obrok, koje im Vojska posle nije refundirala.

- Do sada smo primili oko tri stotine mladića na civilno služenje vojnog roka i spremni smo da i ubuduće to činimo. Međutim, u situaciji kada Klinički centar otpušta svoje radnike, a za "civile" isplaćuje naknade od dvadeset do trideset plata - to više ne možemo - rekao je profesor dr Miroslav Folić, pomoćnik direktora kragujevačkog Kliničkog centra.

U Kliničkom centru naglašavaju da mogu i dalje da prime mladice na civilnom sluzenju, pod uslovom da im država refundira troškove, i obezbedi ljude čija zanimanja imaju bar neku vezu sa zdravstvenom delatnošću. Druga je stvar da li sama država treba da se bar upita otkud odjednom toliko zahteva za civilno služenje vojnog roka.

Trenutno, kako saznajemo, 124 mladića čekaju na slobodno mesto u nekoj od civilnih ustanova, i po svoj prilici neizvesno je kada će biti mesta za njih. Od 19 kragujevačkih ustanova, u septembarskom roku samo njih četiri su produžile ugovor, ali još nisu tražile nijednog mladića
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Pet Sep 30, 2005 5:24 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

KAKO REŠITI PROBLEM VOJNIH OBVEZNIKA
KOJI SU IZBEGAVALI OBAVEZU SLUŽENJA VOJNOG ROKA



Dr Jovan Lj. Buturović



Vrlo veliki broj vojnih obveznika napustio je zemlju i nalazi se u rasejanju širom sveta. Razlozi odlaska su različiti, a najčešći je nemogućnost zapošljavanja u zemlji. Mnogi mladi ljudi, pretežno visokoobrazovani, napuštaju zemlju radi školovanja, stručnog usavršavanja, bavljenja naučnim i istraživačkim radom. Medju njima, nije malo onih koji planiraju da u inostranstvu i ostanu, zasnivaju porodice i stiču strana državljanstva. Štete zemlje su nemerljive. Veze sa maticom su znatno otežane, a u znatnom broju slučajeva i onemogućene.

Zakon o Vojsci Jugoslavije donet još daleke 1993. godine i formalno je još uvek na snazi, kao da je pravljen tako da što veći broj vojnih obveznika napusti zemlju i trajno ostane u inostranstvu. Rigidne odredbe o obavezi služenja vojnog roka tome posebno doprinose. To su, naročito, odredba Zakona o obavezi upućivanja na odsluženje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj vojni obveznik navršava 27 godina života, praktično bez mogućnosti da se ta obaveza prolongira duže, zatim odredbe o odobravanju za putovanja i boravak u inostranstvu i odbijanja diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu da produže važenje pasoša (bez prethodnog odobrenja načelnika Generalštaba, koje on praktično ne daje ili daje samo izuzetno) za one koji nisu upućeni na odsluženje vojnog roka do 27 godina života. Ovi vojni obveznici imaju tretman ilegalnog boravka u inostranstvu sa svim posledicama koje iz toga mogu proizići. Navedene i mnoge druge odredbe Zakona kao da su skrojene da bi se vojnim obveznicima koji žive i rade u inostranstvu zagorčao život. A ne može se od vojnih obveznika zahtevati da izgube posao u inostranstvu da bi odslužili vojni rok u zemlji, ili da prekinu započete doktorske studije, ili učešće u značajnim istraživačkim poslovima. Jer od patriotizma niko, ipak, ne može da živi (sem onih koji su ga dobro unovčili).

Za vojne obveznike koji nisu upućeni na odsluženje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 27 godina života, vojni odseci donose rešenja da su izbegavali obavezu služenja vojnog roka, pa im se ta obaveza produžava do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 35 godina života. No, to ne bi bilo tako strašno da se istovremeno ne podnose i krivične prijave nadležnom tužiocu za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne službe iz čl. 214 Osnovnog krivičnog zakona. A nadležni tužilac istražnom sudiji stavlja zahtev za sprovođenje istrage. Pošto vojni obveznik nije dostupan, istražni sudija određuje pritvor i izdaje naredbu za izdavanje poternice. Prema nekim mojim saznanjima, vojni sudovi su pokrenuli krivični postupak protiv više od 2000 vojnih obveznika sa teritorija Srbije koji borave u inostranstvu. U svim tim slučajevima određen je pritvor i naređeno izdavanje poternice. Ne znam kakvo je stanje nakon što je civilno pravosuđe preuzelo poslove vojnog pravosuđa, ali zakoni nisu promenjeni, što znači da i civilni sudovi moraju postupati na isti način.

Problem vojne obaveze vojnih obveznika nije samo pravni problem, već je prerastao u ozbiljan politički problem. Neće se valjda suditi tolikom broju ljudi? A izjave nekih visokih funkcionera da neće biti hapšenja samo unose dodatnu konfuziju u ovaj problem, jer ni jedan ministar, pa ni ministar odbrane, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike nisu ovlašćeni da odlučuju da li će neko biti uhapšen ili ne. Za to su isključivo nadležni organi pravosuđa.

Gde je izlaz iz ove konfuzne situacije? Njega nije teško naći, pod uslovom da postoji politička volja i da rešenja pripreme dovoljno kompetentni ljudi.

Kao prvo, treba doneti Zakon o amnestiji i to po hitnom postupku, kojim bi bili amnestirani svi vojni obveznici za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne službe iz čl. 214 Osnovnog krivičnog zakona, na osnovu kojeg bi sudovi obustavili sve krivične postupke. To je jedini pravno regularan način da se ovaj problem, ali samo privremeno reši. Poslednji Zakon o amnestiji donela je Savezna Republika Jugoslavija 2001. godine kojim su amnestirani vojni obveznici koji se nisu odazvali pozivu za mobilizaciju 1999. godine kao i vojnici koji su pobegli iz jedinice. Donošenjem Ustavne povelje, amnestija nije u nadležnosti državne zajednice, već njenih članica. Crna Gora je 2004. godine donela Zakon o amnestiji vojnih obveznika sa teritorije Crne Gore. I Narodna skupština Srbije treba to da uradi što pre.

Amnestijom se, međutim, ne rešava problem vojne obaveze, a i pitanje krivične odgovornosti za neodazivanje pozivu i izbegavanja vojne službe rešava se samo jednokratno, odnosno, privremeno. Pitanje vojne obaveze treba regulisati posebnim zakonom. Za kompletno regulisanje vojne obaveze, odnosno donošenje zakona o tome, ipak je potrebno nešto duže vreme, jer je u pitanju kompleksna materija koja iziskuje ozbiljna proučavanja i pripreme. Do donošenja tog zakona bilo bi nužno i celishodno hitno izvršiti izmenu postojećeg zakona u delu koji se odnosi na obavezu služenja vojnog roka vojnih obveznika koji žive i rade u inostranstvu tako da se njihova obaveza prolongira do donošenja kompletnog zakona o vojnoj obavezi. Naravno, to ne bi trebalo da sprečava one vojne obveznike koji žele da odsluže vojni rok do tada.

Mislim da bi rešenja bila racionalna i prihvatljiva i za vojne obveznike koji žive i rade u inostranstvu, a i za našu zemlju. A novim zakonom o vojnoj obavezi trebalo bi detaljno propisati sva pitanja u vezi sa vojnom obavezom u skladu sa evropskim standardima i standardima u demokratski uređenim zemljama.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Sre Okt 05, 2005 10:25 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pravo na prigovor savesti je jedno od osnovnih ljudskih prava. Ono proističe iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Primera radi, u preporuci R(87) 8 Saveta Evrope kaže se: “Svaka osoba koja podleže vojnoj obavezi, a koja, zbog razloga savesti, odbija da bude uključena u upotrebu oružja, mora da ima pravo da bude oslobođena takve dužnosti... Takva lica mogu biti pozvana da služe alternativnu civilnu službu”.
Veliki broj državnih, ali i drugih institucija od opšteg interesa ima potrebu za mladima, koji bi kroz civilnu službu mogli dati veliki doprinos ekonomskom i ukupnom društvenom razvoju. Pored toga, i mnoge humanitarne institucije trenutno nisu u mogućnosti da plaćaju zaposlene. Veliki broj mladih upisuje fakultet samo da bi izbegao služenje vojnog roka.
Argumenti koji stižu iz vojnih krugova kod nas opravdavaju duže trajanje civilne službe ili službe u kasarni bez oružja u odnosu na služenje vojnog roka time što se mladići u kasarni koji prolaze vojnu obuku više “naprežu”. Ipak, vladajuće mišljenje među mladima pokazuje da je, po završetku obuke, vojnicima najveći problem dosada, usled viška slobodnog vremena.
Kada se to uporedi sa konstantnim radom u toku osmočasovnog radnog vremena prigovarača savesti u toku celog trajanja civilne službe, zar to onda nije argument u prilog izjednačavanja njihovog trajanja, kao što je to urađeno u Italiji ili Danskoj.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Ned Okt 09, 2005 7:35 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Prigovor savesti

Čovek dolazi u sukob sa svojom savešću ako mu pravo nameće obavezu da izvrši nešto što se protivi njegovim ubeđenjima. Ima li on pravo da tada odbije da izvrši takvu obavezu?

Ovo se pitanje najčešće postavlja u vezi s obaveznim slu­ženjem u oružanim snagama države čiji je čovek državljanin. Uvek su postojali ljudi kojima su verska i filozofska ubeđenja zabranjivala da nose oružje ili da oduzimaju tuđi život bilo pod kojim uslovima. U mnogim zemljama, pa i doskora u Jugoslaviji, odbijanje izvršenja vojne obaveze, makar i iz ovih razloga, bilo je krivično delo. Izdržana kazna nije oslobađala obveznika vojne obaveze, pa su mnogi mladi ljudi ponovno kažnjavani i trošili najbolje godine u uzastopnim boravcima u zatvoru.

Posle Drugog svetskog rata, u mnogim se zemljama uvidelo da je prigovor savesti kod izvesnog broja ljudi, koji nisu samo verski motivisani, toliko jak da se ne može iskoreniti represijom. Rešenje se počelo tražiti u tome što se počelo omogućavati onima koji se protive nošenju oružja da se, umesto službe pod oružjem, svojoj domovini oduže na neki drugi način. Isprva je to bila vojna služba bez oružja, ali se uvidelo da je korisnije mlade ljude upu­ćivati na neke neprivlačne a korisne poslove, kao što su oni u vezi s bolestima i prirodnim katastrofama. Međutim, sve vreme je po­stojao strah da će se tako lažnim tvrdnjama izbegavati vojna obaveza pa se na razne načine ispitivala iskrenost verskih i drugih ubeđenja. Ovo nije bilo nimalo lako jer čovek stalno ima pravo da promeni svoja ubeđenja, pa nijedna promena stoga ne sme da se tumači kao simulacija. Rešenje je nađeno u tome da služba u slu­čaju prigovora savesti traje duže (najčešće dva puta) od službe pod oružjem i tako izgubi privlačnost za one koji samo žele da izbegnu vojnu obavezu. Sudovi nekih zemalja, na primer Ustavni sud Italije, stali su na stanovište da je duže trajanje civilne službe diskriminatorno.

U međunarodnim instumentima se pravo na prigovor savesti ne pominje (što je razumljivo s obzirom na vreme kada su nastali), ali PGP pokazuje da ga je svestan, jer u čl. 8. utvrđuje da civilna služba, umesto vojnog roka, ne može da se smatra prinudnim radom. Tumačeći čl. 18. PGP, Komitet za ljudska prava otišao je dalje i utvrdio da se prigovor savesti može izvesti iz čl. 18 PGP.

Prilikom odlučivanja o prigovoru savesti ne smeju se praviti razlike između ljudi raznih uverenja. Na primer, u praksi se često verska uverenja poštuju više od drugih, pa se odbijaju kandidati koji tvrde da neće da nose oružje jer se iz sekularnih razloga protive ratu uopšte ili konkretnom ratu. Neke države favorizuju samo neke verske sekte, kao što su npr. Jehovini svedoci, jer su njihovi sledbenici pokazali veliku upornost i spremnost za odricanja i u drugim oblastima. Lice koje je iskoristilo prigovor savesti, ne sme kasnije da bude diskriminisano u odnosu na one koji su služili vojsku i ne sme mu se prebacivati nedostatak patriotizma.

Prigovor savesti može se istaći i u odnosu na neke profesionalne obaveze. Neki lekari, na primer, odbijaju da izvrše pobačaj jer se to protivi njihovom shvatanju prava na život. Noviji zakoni o prekidu trudnoće imaju u vidu ovakve situacije i pod izvesnim uslovima dozvoljavaju medicinskom osoblju da odbije da učestvuje u takvim zahvatima.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Pon Okt 10, 2005 8:22 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Medicinske sestre ili prigovarači savesti


Sve veći broj ustanova u Kragujevcu u poslednje vreme ne želi više da angažuje regrute koji su se opredelili za civilno služenje vojnog roka. Od 19 ovdašnjih ustanova, naime, koje su do sada angažovale regrute, u septembru su svega njih četiri produžile ugovor sa Vojskom SCG vezan za civilno služenje vojnog roka.
Među ovdašnjim ustanovama koje su prekinule saradnju sa Vojskom SCG je i Klinički centar. U toj zdravstvenoj ustanovi kažu da je problem nastao zbog nove uredbe o civilnom služenju vojnog roka kojom su troškovi za isplatu vojničkih plata i nadoknade za topli obrok i prevoz, koje je do sada plaćala Vojska SCG, prebačeni na teret ustanova u kojima su vojnici služili vojni rok.
- Ti izdaci u našem slučaju iznose oko 400.000 dinara mesečno, što je za naše prilike ogromna suma novca. Mi smo uglavnom zadovoljni radom vojnika koji služe vojni rok kod nas, ali je problem i što njih ne možemo da angažujemo popodne, noću ili vikendom, dok bi sa novcem potrebnim za njihovo angažovanje mogli da zaposlimo 20 medicinskih sestara koje bi bile potpuno radno angažovane, kaže direktor Kliničkog centra u Kragujevcu dr Radomir Pavlović.

Pored zdravstvenih i druge ovdašnje ustanove, zbog uvećanih troškova nastalih primenom nove Uredbe o civilnom služenju vojnog roka, ne žele da produže ugovore sa Vojskom SCG. U Kragujevcu, inače, na slobodno mesto za civilno služenje vojnog roka, prema (ne)zvaničnim informacijama, trenutno čeka oko 125 regruta
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Moderatori



Pridružio: 02 Sep 2005
Poruke: 313

PorukaPoslao: Uto Okt 11, 2005 2:36 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Vojnici civili nisu svuda dobrodošli

Vojnici na redovnom odsluženju i vojnici prigovarači savesti moraju se finansirati na isti način i iz istog budžeta, upozorava Petar Milićević iz Evropskog biroa za prigovor savesti.Beograd - Kritike i osporavanja civilnog služenja vojnog roka, umesto svoje prvobitne moralno-ideološke naravi, sve više poprimaju čisto finansijski smisao. U Kragujevcu su, na primer, tokom septembra samo četiri civilne ustanove odlučile da produže ugovore sa Ministarstvom odbrane SCG, dok je ranije čak 19 institucija redovno primalo vojnike civile.

Kragujevac je samo jedno od mesta u Srbiji gde je, uglavnom iz finansijskih razloga, organizaciona strana civilne službe ozbiljno dovedena u pitanje. Tokom jučerašnjeg dana u Upravi za obaveze odbrane resornog ministarstva nismo uspeli da dobijemo podatak o tome koliko je civilnih ustanova u zemlji pred septembarski pozivni rok odlučilo da vojnicima-prigovaračima savesti "zatvori vrata", uz objašnjenje da takvim podacima raspolažu isključivo opštinski vojni odseci.
Petar Milićević iz Evropskog biroa za prigovor savesti kaže za Danas da je svako ugrožavanje mogućnosti regruta i vojnika da civilno služe vojsku u mestima svog prebivališta, direktno u suprotnosti sa međunarodnim dokumentima i preporukama. On tvrdi da je za našu državu nedopustivo da stvara finansijske i socijalne razlike između vojnika na redovnom odsluženju i vojnika-prigovarača savesti, dodavši da se obe grupe vojnika moraju finansirati na isti način i iz istog budžeta.

- Važećom Uredbom o civilnom služenju vojske predviđeno je da troškove vojničkih plata i prevoza snose civilne ustanove u kojima vojnici služe vojni rok, što je jedan apsolutno neodgovoran odnos iza kog se možda čak krije i zlonamera pojedinih. Problem je nastao zbog toga što civilne ustanove koje primaju vojnike mogu da potroše samo onoliko novca koliko imaju u budžetu, a sva ta sredstva one opet dobijaju od Republike. Na žalost, koordinacija između Ministarstva odbrane SCG i Ministarstva finansija Srbije je tokom poslednjih meseci po tom pitanju bila izuzetno loša - objašnjava Milićević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji trenutno ima više od 20 hiljada vojnika koji civilno služe vojni rok, dok ih je samo u Beogradu više od 6.000. Odgovarajući na naše pitanje o tome koliko civilne ustanove koštaju vojnici civili, Milićević kaže da se taj iznos kreće oko 200 dolara (14.000 dinara) godišnje po pojedincu, dok troškovi obuke, ishrane i brige o vojniku pod oružjem državu u proseku košta po 6.000 dolara.
Uredba o civilnom služenju vojske u SCG stupila je na snagu 15. oktobra 2003. Ta uredba je 5. februara ove godine pretrpela određene izmene i dopune i upravo tada je predviđeno da deo finansijskih obaveza prema vojnicima-prigovaračima savesti ubuduće moraju da snose i same ustanove koje ih budu primale. Pod takvim finansijskim obavezama se, pre svega, podrazumeva dužnost civilnih ustanova da pokrivaju troškove vojničkih plata (trenutno 350 dinara mesečno) i prevoza za vojnike na civilnoj službi koje prime u svoje redove. Isplata vojničkih plata vojnicima-prigovaračima savesti u proseku kasni šest meseci. Troškovi njihovog zdravstvenog osiguranja ostali su u nadležnosti Ministarstva odbrane, dok se troškovi njihove ishrane nigde ne pominju, budući da je predviđeno da se hrane i spavaju kod svoje kuće.
_________________
"Thinking is more interesting than knowing, but less interesting than looking."
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora MSN Messenger
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Zamisli Srbiju forum -> Mladi- problemi, inicijative, angažovanje...! Sva vremena su GMT + 2 sata
Idi na stranu 1, 2, 3, 4, 5  Sledeci
Strana 1 od 5

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Zamisli Srbiju topic RSS feed 


Powered by phpBB © 2001, 2006 phpBB Group