Boris Tadić

Prečice
Kratke izjave
Kažiprst B92, 31. maj 2004.
Završni miting Borisa Tadća u Kragujevcu
RTV B92 emisija javna tajna
Vlada da objasni negativnu ocenu saradnje sa Hagom
Potrebna vlada svih demokratskih snaga
Intervju Borisa Tadica ageniciji Fonet
INTERVJU BORISA TADICA „VINER CAJTUNGU”
NEZAVISNOST KOSOVA NECU POTPISATI
Zašto sam odbio Zakon o radiodifuziji
Mandat, ovlašćenja i komentari

Kratke izjave

Kazivanja 11.11.2000.
Voleo bih da se sto pre okrenemo normalnom zivotu. Mislim da sada imamo uslova za to. U narodu postoji dobro raspolozenje da uzme sudbinu u svoje ruke. Srbija je ponovo na dobrom glasu u celom svetu i sada treba sto pre uhvatiti korak sa susedima, sa Evropom. Treba se vratiti tamo gde smo oduvek bili. Da budemo vlasnici autonomne civilizacije, vlasnici izuzetne kulturne bastine, i korisnici svega sto ima civilizovan svet. Voleo bih da smo zavrsili sa ratovima na ovom prostorima i da ubuduce zivimo kao dobri susedi koji se mozda i ne moraju voleti, ali se moraju postovati i uzajamno pomagati kada treba.

Jagodina 23. maj 2004.
Moja poruka je: hajde da se dogovorimo na normalan nacin o tome šta je ciniti u Srbiji, o tome šta možemo zajedno da uradimo za ove ljude. Tu poruku ja, iznad svega, upucujem mojim konkurentima iz demokratskog bloka. Pa, nisu oni moji neprijatelji, ne mislim ja njima zlo, cak i kada me vredaju na najgori moguci nacin i kada govore totalne neistine. Znaju oni šta govore. Nemojte misliti da oni misle da govore istinu

Sombor, 27. maj 2004.
Kandidovao sam se na ovim izborima, jer ne želim da se Srbija vrati u 90-te godine prošlog veka. Oni koji misle da su to bile godine našeg nacionalnog ponosa, u stvari ne znaju da je to bio naš poraz. Ja želim državu koja ima jak ekonomski plan, snažnu spoljnu politiku i reformisan odbrambeni sistem, politicare koji imaju konkurenciju. Ako ne poštujemo pravila Evrope, nemamo nikavih šansi.

Požarevac , 29. maj 2004.
Svih ovih godina u politici nisam se okoristio, i sve sto sam imao pre nego što sam stupio na ministarske funkcije od materijalnih stvari imam i sada, ali sada sam u odnosu na 2000. godinu bogatiji covek, jer imam još jednu cerku. Politicar koji je odgovoran mora u svoju viziju da ugradi buducnost svoje dece, kao i interese njihove dece.

Blic, 30. jun 2004.
Ne postoji nijedan albanski politicar s kojim ne bih razgovarao. Kosmet je sastavni deo SCG i želim da odem tamo i razgovaram sa zvanicnicima Unmika i Kfora. Tražicu da se ta poseta omoguci. Kako vidite buducnost državne zajednice?

5. novembar 2004.
Zakon ove zemlje kaže da svi koji su optuženi pred Haškim tribunalom moraju da budu uhapšeni i izruceni Haškom tribunalu. Vlada koja ne poštuje zakone zemlje u problemu je sa samom tom zemljom i tu nema nikakve dileme. Sa Haškim tribunalom se mora saradjivati i tu je tacka.

Politika, 5. decembar 2004.
Stvari se rešavaju tako što se napadaju problemi, a ne ljudi, a kod nas je ustoliceno pravilo da se napadaju ljudi. Moj licni doprinos stabilnosti Srbije zato jeste da ne odgovaram na uvrede. Zamislite da sada ja kao predsednik DS pocnem da podsticem stranku da šalje uvredljiva saopštenja. To bi samo pogoršalo i ovako lošu politicku situaciji u našoj zemlji.

* * *

Kažiprst B92, 31. maj 2004.
Doprinos stabilnosti jeste da svako radi ono što je iz njegovih ustavnih nadležnosti. Obaveza predsednika jeste da kontroliše zakonitost i rad parlamenta, i posredno, zakonitost i rad, ustavnost Vlade.
Politicki stil stalnog namicanja svoje volje, a koji nema nikakvog efekta, tipican je za Srbiju. Mene uopšte ne zanima manifestacija. Mene zanima cilj i ostvarenje cilja. Moja politicka filozofija – imaš problem, napadni problem. Ako imaš rešenje, reci kako to treba da izgleda, a nemoj opstruisati, jer nas to ne dovodi do rešenja.

Ja nemam nijednog razloga da budem u politici, ukoliko ce ona liciti na vucju jazbinu. Ja hocu da se borim za normalnu komunikaciju. Opet se borimo za normalne vrednosti, kao 5. oktobra. To je petooktobarska Srbija, Srbija normalnih vrednosti. Ne Srbija destrukcije, neprekidnog obmanjivanja i laži. Ja znam da je Srbija umorna od borbe, ali moja poruka je upucena i mladim ljudima. Znate kako da se borimo? Hajde da izademo na izbore i da se borimo na taj nacin."

Dakle, ja svim svojim bicem i svojom politickom energijom namecem ovom društvu drugaciju politicku kulturu i nacin sporazumevanja i necu da odustanem od toga. To je prva stvar. Ako hocete da napravite privredni oporavak ovog društva, morate da napravite ambijent koji je pogodan za strane investicije. Niko u društvo u kome je politicka nestabilnost nece da investira. To je potpuno jasno.

* * *

Jun 2004, SVI ZA EVROPSKU SRBIJU
Završni miting Borisa Tadića u Kragujevcu

Politicari su "kvarljiva roba". Vrlo je važno kontrolisati ljude, koji dodu - ne na vlast, vec na dužnost. Da se ne opuste. Da se ne opustim ni ja. Da me posmatrate, da vidite kako radim, da ne date da skrajnem. Vodite racuna o tome. I ja cu da vodim racuna o tome - naglasio je Tadic.

 - Moramo da razumemo ljudsku muku. Ljuska muka u ovoj zemlji je teška. Ali imamo nadu, imamo šansu, imamo snagu. Ne verujte onima, koji kažu da sve mora da bude kao u poslednjoj deceniji prošloga veka. Ne mora. Mi moramo da stvorimo novo vreme, za ovaj narod, za ovu decu, za njihovu decu. To samo mi možemo da uradimo.

- Moj predlog je veoma jednostavan . Hajde da napravimo fantasticnu zemlju. Da napravimo sjajnu zemlju. Kada odemo u svet, da se zna da smo iz Srbije. Da nas prepoznaju po odlicnim proizvodima, da veruju u naše vrline, talente, rad, ideje. Kao što prepoznaju naše sportiste, kojima sam zahvalan, kao clanovima plavog, olimpijskog, veslackog cetverca, koji su ovde sa nama.

- Mi, gradani Srbije, imamo ogroman potencijal. Samo je na nama da odredimo - kojom cemo brzinom u Evropsku uniju. Ja hocu da budem predsedik zemlje, koja ide prema Evropskoj uniji, a ne stoji u mestu. Da rešava svoje probleme i vodi racuna o životu svojih ljudi - porucio je Tadic, uz burno odobravanje.

Prioriteti : "Mene ne zanima nijedan kompromis koji bi gurao stvari pod tepih. Zanima me racionalno razrešenje sporova koje je usmereno na izvlacenje zemlje iz krize, pokretanje privrede i poboljšanje životnog standarda." (...)

Manjine : "Poštujte razlicitosti, to posebno govorim u medunacionalno mešovitim sredinama. Poštujte manjinu, poštujte razlicitosti medu ljudima, jer mi svi nismo isti. Zamislite život da su svi ljudi isti, ne bih živeo u takvoj zemlji."

Spoljna politika Srbije : "Balans izmedu SAD, EU-a i Rusije, to su tri tacke u svetu gde Beograd mora tražiti saveznike." (...) "Moja platforma je oštar korak u Evropu. To je bolno, ali ako se to ne ucini sada, nova šansa se nece skoro pojaviti."

Kaže da bi ispunio svoj politicki san kada bismo za vreme njegovog mandata ušli u EU.
"Tada bih rekao da mogu da se povucem u ribare."

Kada su politicari na dužnosti, oni su resurs jednog društva, kao izvor tople vode. Ako sam ja politicar koji ide u svet i razgovara sa stranim državnicima, ima priliku da se sretne sa stranim privrednicima, ja treba da vodim sa sobom naše privrednike, da zastupam interese naše privrede. Ja treba da olakšam njima nastup na stranim tržištima i da ubedujem one sa kojima razgovaram sa druge strane da treba da investiraju u našu privredu, da je to i njihov interes, jer investicijom u našu privredu obezbeduju nova radna mesta, bolji život, stabilnije politicke okolnosti u jugoistocnoj Evropi, u Srbiji, koja je deo jugoistocne Evrope i to je opšte dobro. To je racionalan i funkcionalan sistem. Na taj nacin politicari treba da se ponašaju. Ja cak mislim da nismo dovoljno koristili iskustvo ljudi koji se bave privredom. Ja smatram da ja moram da imam, kao predsednik Srbije, redovne sastanke sa privrednicima. Sa krupnim privrednicima, jer oni obezbeduju radna mesta. Onaj koji obezbeduje radno mesto, on doprinosi stabilnosti zemlje. On je nacionalno dobro.

* * *

RTV B92 emisija javna tajna
Srbija mora napred. Samo napred! Ne smemo da dozvolimo da Srbija stane ili jos gore krene u nazad. Ne smemo da dozvolimo da zaostanemo iza svojih suseda deceniju i više. Evropa nije zbog Evrope vec zbog Srbije i njenog napretka, zbog naših gradjana i naše dece, zbog boljeg života za sve. Svaki gradjanin Srbije treba da ima jednake šanse da ostvari bolji život za sebe i svoju porodicu! Znam to jer sam obican covek koji nikada nije uprljao obraz, koji se nikada nije koristio bilo cimešto je proizilazilo iz njegove funkcije. Verujem u to jer u našoj Srbiji svaki castan covek mora da živi pristojnim životom. Verujem u dogovor i znam da je Srbiji najvažnija sloga oko svih bitnih pitanja koja se ticu našeg nacionalnog interesa i boljeg života gradana. Verujem u Srbiju u kojoj svi mogu da žive jedni sa drugima. Sretenjskim ustavom 1835. Srbija je postala država koja je prva na Balkanu proklamovala potpunu jednakost svih gradana pred zakonom. Uvek cu se boriti da svi koji su manjina imaju ista prava kao i oni koji su vecina. To je zavet onih koji su stvorili našu državu.

***

Vlada da objasni negativnu ocenu saradnje sa Hagom,   Vesti, 16. decembar 2005.

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je danas Vladu Srbije da jasno građanima odgovori zašto je u izveštaju Savetu bezbednosti UN glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte negativno ocenila saradnju Srbije s tim sudom.

Prilikom obilaska beogradske opštine Rakovica, on je novinarima rekao da apsolutno nema nikakve dileme da je za saradnju s tribunalom odgovorna vlada i da ona mora i javnosti i SB UN reći "šta je to urađeno u saradnji s Hagom i zbog čega je izveštaj tako negativan".

Prema njegovim rečima, svaki ministar u vladi, kao i građani i opozicija, svesni su da od uspešne saradnje s Hagom direktno zavisi uključenje zemlje u međunarodne integracije, dolazak stranih investicije i poboljšanje životnog standarda.

Tadić je najavio da će u ponedeljak prilikom posete Francuskoj u razgovorima s predsednikom Žakom Širakom "prva tema biti saradnja sa tribunalom".

"Zadužen sam da promenim imidž zemlje u svetu i poboljšam njen status i kredibilitet. Kad god je prva tema razgovora saradnja s Hagom, startujemo od minus deset, ne startujemo čak ni od nule", upozorio je predsednik Srbije.

Govoreći o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, on je rekao da su u toku pripremne radnje da se to desi posle Nove godine, tokom januara.

"To je dokaz da nije trebalo žuriti ni u čemu oko pregovora, već pažljivo pripremiti pregovaračku platformu i odrediti kojom tehnologijom i na koji način će raditi pregovarački tim. Mislim da je za sada u tom smislu sve dobro, težak je tok pregovora i tema pregovora", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije dodao je da je potrebno definisati i sadržaj pregovaračkog plana i naglasio da je on to pokušao idejom o postojanju dva entiteta u pokrajini.

Ponovio je da će se srpska strana u pregovorima boriti za teritoririjalni integritet i suverenitet Srbije, protiv nezavisnosti pokrajine, njenog mesta u UN i stvaranja kosovske vojske.

Prilikom posete opštini Rakovica razgovarao je sa lokalnim rukovodstvom i privrednicima.

Posle razgovora sa predstavnicima rakovičkih preduzeća "DMB holding", IMP, "Kamenoloma Kijevo", "Mešer tehnogas", i Opšteg udruženja privatnih poslodavaca Rakovice, Tadić je zajedno sa gradonačelnikom Beograda Nenadom Bogdanovićem posetio naselje "Planum" na Rakovičkom putu, namenjeno za trajan smeštaj izbeglih, raseljenih i socijalno ugroženih osoba. Gradonačelnik Bogdanović je obećao stanovnicima naselja “Planum” da će grad finansirati uvođenje grejanja na lož ulje.

Opština, Komesarijat za izbeglice, UNHCR i Švajcarska direkcija za razvoj izgradili su 2003. godine naselje sa 53 stana, koji su samo dodeljeni na korišćenje stanarima, od kojih neki žele i da ih otkupe kada steknu državljanstvo SCG.

Kao prvi predsednik koji je posetio Rakovicu od 1948. godine, Tadić je u zgradi Skupštine opštine obišao savremeni uslužni centar, otvoren uz pomoć USAID sa namerom da se pojednostavi procedura šalterskog izdavanja ličnih i drugih dokumenata građanima.

Posle razgovora sa službenicima centra, on je rekao da je impresioniran brzinom skeniranja dokumenata i sistemom u kom kamera snima razgovor službenika i građanina, čime se podstiče ažurniji odnos opštinskih službi.

"Rakovica je dobar dokaz kako opština može biti servis građana. Nadam se da će ovo biti standard za sve javne amdinistracije u Srbiji", ocenio je predsednik Srbije.

Izrazivši zadovoljstvo ovom posetom, predsednik opštine Bojan Milić rekao je da je uslužni centar primer novog odnosa prema građanima, u kome stranke sve svoje poslove obavljaju na jednom šalteru bez ranijih birokratskih zavrzlama i šetnji na više šaltera.

***

Potrebna vlada svih demokratskih snaga
Vesti, 27. decembar 2005.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras da je Srbiji potrebna nova vlada, koju će činiti sve demokratske snage, i koja će moći da "izdrži" pregovore o Kosovu, referendum u Crnoj Gori i pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.

“Izuzetno je važno da se cementiraju demokratski, proevropski, reformski i evroatlantski procesi”, rekao je Tadić.

Tadić je rekao da želi što skorije održavanje parlamentarnih izbora u Srbiji, jer izbori neće imati "nikakvog smisla" u aprilu ili maju sledeće godine, zbog pregovora o Kosovu i referenduma u Crnoj Gori, koji bi mogao da bude održan u aprilu sledeće godine.

Predsednik Srbije je naveo i da Vlada Srbije "pati od nedostatka" političkog legitimiteta a da bi novu vladu trebalo bi da čine one stranke koje su potvrdile da dele evropske i demokratske vrednosti.

Tadić je kazao da "poruke saradnje" upućuje G17 plus, Socijaldemokratskoj partiji, Demokratskoj stranci Srbije i Srpskom pokretu obnove i da sa liderima tih stranaka diskutuje o strateškim pitanjima.

On je naglasio da evropsku perspektivu ne vidi sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije, ali je dodao da i te stranke mogu da koriguju politiku.

Tadić je naveo da je "entitetsko rešenje" na KiM kompromis kojim bi Beograd bio zadovoljan, jer bi omogućio očuvanje Kosova kao celine i teritorijalni integritet i suverentitet Srbije. "Ako dođe do nametanja, bićemo u izuzetno teškoj poziciji... Ne želim da prejudiciram, ali mi razrađujemo sve modalitete", rekao je Tadić.

„Beograd ne može da se osloni samo na međunarodno pravo, već mora i da objašnjava ključnim članicama Saveta bezbednosti UN koji je njihov politički i ekonomski interes da se spreči nezavisnost Kosova“, dodao je Tadić.

"Međunarodno pravo je zavisno od politike i političkih interesa. Uvek se politička odluka donosi iz političke ravni. Kada kažem da je to realnost, onda to ne znači da mi napuštamo poziciju međnarodnog prava. Međunarodno pravo je nužan, ali ne i dovoljan uslov", rekao je Tadić.

Povodom referenduma o državnom statusu Crne Gore, Tadić je rekao da "ne zna kakva će biti odluka građana Crne Gore", i istakao da je državna zajednica bolje rešenje.

"Smatram da je legitimna odluka 50 odsto plus jedan birač, a vidim da u Crnoj Gori vladajuća koalicija smatra da je dovoljno i 26 odsto takvih građana koji bi glasali za nezavisnost. Smatram da je to izuzetno važna odluka da bi samo 26 odsto birača glasalo za takvu odluku", rekao je Tadić.

"Slučaj Mladić je najteži problem i rešenje tog slučaja je pretpostavka da rešimo ostale“ rekao je Tadić i dodao da u izveštajima obaveštajnih službi koje dobija "ne postoji ništa" što ga bi ga navelo na zaključak da je "blizu rešenje" problema Ratka Mladića.

"Nudim pomoć u tom procesu i mogu da pomognem, ali moramo da objedinimo aktivnosti svih službi, a taj problem ne možemo da rešimo bez saradnje sa međunarodnim bezbednosnim obaveštajnim institucijama. To je formiranje takozvane međunarodne obaveštajne zajednice koje je i Hrvatsku vodilo u rešenje tog slučaja", rekao je Tadić.

Povodom ocena da je njegov zahtev da vlada obrazloži zašto je Srbija dobila negativnu ocenu u izveštaju Karle Del Ponte Savetu bezbednosti bio napad na vladu, Tadić je rekao da "onaj ko je odgovoran" treba da "obrazloži šta ima da kaže".

***

Intervju Borisa Tadića ageniciji Fonet
30. decembar 2005.

Predsednik Srbije Boris Tadić u novogodišnjem intervjuu Novinskoj agenciji FoNet ocenio je da Srbiju u nastupajućoj godini očekuju teški poslovi. On je rekao da je "apsolutno spreman da preuzme svoj deo odgovornosti", i poručio da "mi imamo šansu", uprkos teškoćama.

Prema rečima Tadića, Srbija najpre mora da kristalizuje svoj predlog za budući status Kosova i Metohije, koji će biti utvrđen do kraja 2006.godine, i što jasnije i ambicioznije nastupa u pregovorima, jer će samo tako smanjiti potencijalnu verovatnoću za nametanje rešenja.

"Nametanje rešenja je nešto što je neprihvatljivo za Srbiju. Neprihvatljivo je i za međunarodni pravni poredak, ali ne možemo ni tu opciju isključiti iz naših razmatranja i analiza", ukazao je Tadić.

Da se to ne bi desilo, treba predlagati rešenja za Kosovo i Metohiju i "zato sam izašao sa predlogom entiteta i zato mi danas nemamo velike sporove u pregovaračkom timu, već imamo jednu aktivnu diskusiju koja bi trebalo da iznedri najbolje moguće predloge".

Poruka koja iz Srbije ide u svet mora da bude razumljiva i saglasna sa međunarodnim vrednostima, istakao je Tadić i objasnio da je to način da se odbrane legitimni demokratski i nacionalni interesi.

"Da bih pobedio, ja moram da verujem u pobedu i moram da se pripremam za pobedu, da se pripremam za pregovore koji bi trebalo da dovedu do povoljnog rešenja. Naš manevarski prostor je veoma mali. Ali, ako smo dobro organizovani, ako krajnje realno prihvatamo postojeću situaciju, ukoliko potražimo i nađemo saveznike, ukoliko se dogovorimo oko jedinstvene politike koja je uspešna, možemo da uspemo", predvideo je Tadić.

Tadić je pomenuo i nedavni kratki susret u Londonu sa premijerom Kosova Bajramom Kosumijem, napominjući da su obojica bili saglasni da bi trebalo započeti razgovore. Međutim, dok je Tadić, kako kaže, bio spreman i da se nešto učini, a ne samo razgovara, Kosumi je ostao pri tome da je spreman da razgovara o decentralizaciji.

Ukazujući da je problem Srbije "što u ovom trenutku nema saveznike", Tadić je istakao da za njih mora da se bori, "jer Srbija bez saveznika ne može da postoji i kao izolovana zemlja nema nikakvu budućnost".

Uz napomenu da je to razlog što je putovao u skoro 40 zemalja sveta i razgovarao sa gotovo svim svetskim liderima, Tadić je rekao da je potrebno da Srbija iz budžeta izdvoji sredstva za lobističke aktivnosti u međunarodnim centrima odlučivanja.

Poruku da bi Srbija brže postala članica Evropske unije ukoliko bi zaboravila na Kosovo i Metohiju, Tadić je ocenio kao neprihvatljivu za bilo kojeg političara u Srbiji, bio on predsednik ili premijer.

"Ne možete jednu demokratiju koja je legitimna uslovljavati ili politički ucenjivati budućim statusom u EU. To je potpuno pogrešno postavljena šargarepa pred Srbiju", poručio je predsednik Srbije.

Tadić je, u nastavku, problem Ratka Mladića iznačio kao operativno-tehničko, ali i prvorazredno političko pitanje, koje moraju da rešavaju sve nadležne službe i u vojsci i u policiji.

"Bez rešavanja slučaja Ratka Mladića, Srbiji će biti zatvoren put u EU, biće otežana odbrana naših interesa u pregovorima o budućem statusu Kosova, i mi ćemo, kao zemlja, biti u velikom spoljno-političkom problemu", upozorio je Tadić.

"Spreman sam da ponesem i odgovornost da bi se taj problem rešio", rekao je Tadić, "ličnim i institucionalnim učešćem u novim službama i institucijama koje bi možda mogle da se formiraju, kao što je Nacionalni savet za bezbednost".

Prema Tadićevim rečima, odlazak Mladića u Hag je ulaznica za članstvo u EU i evroatlanstkim strukturama, bez koje se ne mogu rešavati ni unutrašnji problemi, dobiti pogodnosti u ekonomskoj saradnji, niti rešiti ostali problemi od životnog interesa za državu Srbiju i njene građane.

U ovakvoj situaciji, Tadić smatra da je za interese zemlje i građana "važno da danas imamo vanredne parlamentarne izbore i da uspostavimo stabilnu i demokratsku vladu koja će sa punim legitimitetom uspeti da izvede pregovore o Kosovu i Metohiji, ali i sa EU, sprovede bolne reforme i izdrži referendum u Crnoj Gori, kakav god rezultat da bude.

Ukoliko ne bude izbora i ne dođe do formiranja čvrste vlade, već ostane manjinska vlada kojoj otvorenu podršku daju socijalisti i prikrivenu podršku radikali, Srbija će, prema rečima Tadića, biti u ozbiljnoj krizi posle pregovora o Kosovu, jer će biti povećana verovatnoća upotrebe populističkih, nacionalističkih i sličnih poruka koje Srbiju ne vode u evropskom pravcu.

Skupština Srbije više nema legtimitet, ocenio je Tadić i napomenuo da bi bilo korisno da postoji većinski izborni sistem, kako bi se poslanici borili za poverenje svojih birača, a ne za platu i milionske putne troškove.
Osvrćući se na probleme državne zajednice, Tadić je naglasio da bi bilo vrlo opasno kada bi se Srbija uključila u predreferendumsku kampanju u Crnoj Gori, jer svaki put kada se Srbija mešala u politička zbivanja u drugoj republici - posledice su bile suprotne interesima građana i države.

"Kada bi se 50 odsto upisanih birača Crne Gore plus jedan izjasnili za jedno ili drugo rešenje, takvoj odluci niko ne bi mogao da kaže ni jednu reč primedbe. Za mene je bitno da ne budemo ponovo u situaciji da se za nekoliko godina opet organizuje referendum u Crnoj Gori", objasnio je Tadić i rekao da se nada da će državna zajednica opstati.

"Šta god da bude legitimna volja grđana Crne Gore, Srbija mora da ima dobre odnose sa Crnom Gorom, zato što je interes Srbije da ima dobre odnose sa svim republikama ili državama, gde ima svoje sunarodnike i koje su u njenom najbližem okruženju", obrazložio je Tadić.

Ističući na kraju da, uprkos problemima, ne želi da pošalje poruku opterećenu crnim slutnjama, ali ni da daje laka obećanja, Tadić je građanima Srbije poželeo srećnu Novu godinu i izrazio uverenje da, uz njihovu podršku, mogu da se nađu rešenja i izlaz iz teške situacije.

***

INTERVJU BORISA TADIĆA „VINER CAJTUNGU” 
05. januar 2006.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za bečki dnevnik „Viner cajtung” da nezavisnost Kosova ne sme biti ni uslov ni kompenzacija za prijem Srbije u Evropsku uniju. „Srbija je deo Evrope. Gubitak jednog dela državne teritorije ne može biti uslov za prijem jedne demokratske države u EU. To bi bio čudan i bolestan uslov”, rekao je Tadić.

On je kazao da će Srbija nastaviti reforme i da će u svakom slučaju postati članica EU i dodao da su uslovi za njen prijem „možda čak i bolji nego kod drugih zemalja Balkana”. „Međutim, prijem u EU Srbiji ne može biti kompenzacija za gubitak Kosova”, rekao je predsednik Srbije.

On je podsetio da Beograd ne namerava da vlada pokrajinom i da poštuje legitimno pravo Albanaca na autonomiju, ali ujedno i pravo Srba na Kosovu na život u zajednici sa Srbijom. „Radi se, pre svega, o nadležnostima u bezbednosti, pravosuđu, zdravstvu i obrazovanju. Institucionalna veza između Beograda i srpskog entiteta na Kosovu uslov je za preživljavanje Srba u Pokrajini. To je srpski predlog”, rekao je Tadić. On je ponovo naglasio da je zahtev Albanaca, koji žele samo nezavisno Kosovo, za Beograd neprihvatljiv. „Strahujem da bi takva nezavisnost bila veliki izuzetak, koji bi mogao da destabilizuje ne samo Srbiju i Crnu Goru, već čitav region. Ja sam protiv destabilizacije drugih država”, kazao je Tadić.

Govoreći o haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, on je primetio da nakon hapšenja hrvatskog generala Ante Gotovine Srbija važi za jedinu zemlju koja ne sarađuje s Haškim tribunalom. „To je veliki problem za Srbiju i želimo da ga rešimo. To je uslov za dostizanje naših ciljeva, ali nam je u tome potrebna i pomoć”, objasnio je Tadić.

On je rekao da bi bila katastrofa ako Karadžić i Mladić ne bi bili uhapšeni i dodao da je njihov odlazak u Hag vitalan interes Srbije. „Pozivam Karadžića i Mladića još jednom da se predaju. Oni bi time dali doprinos budućnosti države i naciji”, rekao je predsednik Srbije.

Kada je reč o referendumu o nezavisnosti Crne Gore, on je izneo očekivanja da se građani Crne Gore izjasne o zajednici sa Srbijom. „Međutim, odluka se mora oslanjati na apsolutnoj većini. Ako se većina stanovništva izjasni za jedno ili drugo rešenje, ja ću prvi ili priznati nezavisnost Crne Gore ili očuvanje državne zajednice. Iz praktičnih razloga ja sam za očuvanje državne zajednice, ali odluku o tome moraju doneti samo Crnogorci”, poručio je Tadić.

Analizirajući blisku prošlost, on je ocenio da su devedesete godine prošlog veka bez sumnje bile poraz za Srbiju. „Doživeli smo vojni i ekonomski poraz. Moj narod je napustio teritorije na kojima je vekovima živeo. Iz Hrvatske je pobeglo 300.000 Srba, dve trećine Srba je napustilo Bosnu i Kosovo, i pola miliona dobro obrazovanih mladih je, u međuvremenu, emigriralo na zapad. To je veliki poraz”, objasnio je Tadić.

Podsetio je da se u prošlom veku Srbija borila u mnogim ratovima, da je u oba svetska rata bila saveznik zapadnih zemalja i da je pretrpela velike gubitke. „Na kraju veka smo se borili protiv naših bivših saveznika. To je protivprirodno. Sve dok sam ja predsednik neću dozvoliti da se tako nešto ponovi. Uveren sam da i moj naslednik to neće dozvoliti. Mi želimo ponovo da budemo saveznik zapadnih zemalja”, zaključio je predsednik Srbije u intervjuu „Viner cajtungu”.

***

NEZAVISNOST KOSOVA NEĆU POTPISATI
"Glas javnosti",  06. januar 2006.

Poželeo bih da u 2006. godini Srbija reši svoje nagomilane probleme koje je tište godinama unazad, kako bi najzad punom snagom mogla da radi na poboljšanju kvaliteta života i standarda građana. Krajnje je vreme da počnemo da se bavimo, umesto velikim državnim pitanjima, onima koji život znače. Kupovinom i opremanjem stana, kupovinom automobila, da nam deca idu na zimovanje i letovanje, da imaju kvalitetno školovanje, to su stvari o kojima se brinu obični ljudi u jednoj evropskoj zemlji, poručio je juče za Božić građanima Srbije predsednik Boris Tadić u intervjuu za Glas javnosti.

Koji je najteži posao u ovoj godini?
- Nažalost, ima ih više. Čekaju nas teški pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, završetak saradnje sa Haškim tribunalom, pregovori o asocijaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, status državne zajednice i najavljeni referendum u Crnoj Gori... Međutim mislim da je od svega ovoga najteži zadatak da u procesu rešavanja svih navedenih pitanja očuvamo kapacitet društva za reformu sistema koja je pred nama. Jedino kada završimo taj posao moći ćemo da suštinski poboljšamo kvalitet života, podignemo životni standard i ostvarimo cilj da postanemo ravnopravni partner u Evropskoj uniji.

Mislite li da su rušenje vlade i novi izbori važniji od dobrog rešenja za Kosovo, izručenja preostalih optuženih Hagu i Crne Gore?
- Nikada se nisam zalagao ni za kakvo rušenje. Nije mi u karakteru sklonost ka rušenju, imam sklonosti ka građenju. Rušenje Srbiji nikada dobra nije donelo. Ono za šta se zalažem i iza čega čvrsto stojim jeste da je Srbiji neophodna demokratska vlada punog legitimiteta koja ima podršku većine građana i koja ne zavisi od podrške Miloševićeve stranke. Samo takva vlada može Srbiju da izvede na čvrsto tle i reši upravo sva ova pitanja koja navodite. Izbori su esencijalna demokratska tekovina, izbori nisu rušenje.

Ako smatrate da Vlada više nema većinu u skupštini, zašto dozvoljavate takvu situaciju?
- Jedno je pitanje šta ja smatram a drugo šta sud koji se bavi pitanjem oduzimanja mandata poslanika ima da kaže. Poštovaću svaku odluku suda, Demokratska stranka takođe, ali bi bilo dobro da sudsku odluku napokon i dobijemo.

Šta će, zapravo Demokratskoj stranci izbori u ovom trenutku, kada su pred državom veoma teški zadaci i kada je potrebno donositi i nepopularne odluke?
- Nije presudno da li su Demokratskoj stranci potrebni izbori, bitno je da su oni potrebni Srbiji. Demokratska stranka je državotvorna institucija koja svoje interese uvek mora da podredi interesima zemlje. U pravu ste, mi smo zemlja u tranziciji i kao takvoj predstoje nam i nepopularne odluke. Zato nam je potrebna puna podrška građana, zato su nam potrebni izbori. A jedino brzim i odlučnim prolaskom kroz nepopularne odluke koje nisu donesene kad im je bilo vreme, kada su to činile druge tranzicione zemlje, stajemo na zelenu granu. Pogledajte zemlje našeg okruženja! Oni kojima smo još pre petnaestak godina bili pojam dobrog života danas su za nas bogati zapad. Srbija to nije zaslužila i dokazaće i svoje potencijale i vrednost, ali samo uz uslov da dobije snažnu demokratsku i proreformsku vladu evropske orijentacije.

Pomenuli ste mogućnost da Koštunica raspusti Vladu i formira novu, sastavljenu samo od demokratskih snaga, dokle se stiglo s tim i da li je reč i o pritisku spolja?

- Nikakav pritisak spolja ne bi trebalo da utiče na našu unutrašnju situaciju. Srbija je danas demokratska zemlja. Istina, naša demokratija je mlada i ponekad se čini fragilna, no ne smemo odustati od puta koji su građani izabrali 5. oktobra 2000. Tada je postojao dogovor svih demokratskih snaga društva, takav dogovor bio bi blagotvoran za Srbiju i danas.

Ukoliko dođe do pada vlada i krene se u izborni proces, mislite li da ste u stanju da sami vodite pregovore o Kosovu?
- Od svoje odgovornosti nikad neću da pobegnem. Na izborima građani upravo biraju one za koje veruju da mogu da ponesu teret odgovornosti. Ako princip odgovornosti važi za mene važi i za sve druge institucije društva i zato se nadam da će svako svoj posao raditi na najbolji mogući način, a sve drugo bila bi čista spekulacija.

Ako epilog pregovora ipak bude, kao što se strahuje, nametnuto rešenje, hoćete li potpisati odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije i kako bi u tom slučaju reagovali?
Svakako da postoje različiti scenariji po kojima bi pregovori mogli da se razvijaju. Pregovarački tim to ima u vidu i u svom radu mora da predvidi svaku mogućnost. Ono što je sasvim sigurno je da odbrana državnih interesa Srbije, principi međunarodnog prava koji su na našoj strani i kompromis koji nudimo moraju biti tačke za koje ćemo se svi zajedno zalagati. I za odbranu kojih ćemo upotrebiti sva politička i diplomatska sredstva. Što se mene tiče, odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije potpisati neću.

Mislite da bi bilo zanimljivo, a i poželjno raspisati referendum i ovde, da konačno i Srbe neko pita s kim žele da žive?
Smatram da bi to samo dodatno zakomplikovalo i ovako složenu situaciju, da bi unelo nepotrebne tenzije u politički život i da bi to bila dodatna tema za polemike i razmirice. Od toga građani ne bi imali nikakve vajde. Zato nisam pristalica takve mogućnosti.

Koja je, po Vama, dovoljna većina za izglasavanje validne odluke na referendumu u Crnoj Gori?
Mogu samo da ponovim zaključak Venecijanske komisije po kome je potrebno pedeset posto upisanih građana plus jedan, i ono što je jednostavna činjenica: po ispunjenju jednog takvog uslova niko ne bi mogao da kaže reč prigovora na bilo kakvu odluku građana Crne Gore.

Šta Vam je, od onoga što je za javnost, rekao Putin dok ste razgovarali u četiri oka, a što bi bilo zanimljivo za građane? Takođe, da li ste bolje poruke dobili od Širaka ili ruskog predsednika?
Ono što je najbitnije u vezi sastanaka sa predsednicima Putinom i Širakom jeste njihov visok stepen iskazanog razumevanja za sve probleme sa kojima se Srbija danas suočava. To nam daje za pravo da verujemo da će i Rusija i Francuska kao značajne članice Kontakt grupe imati principijelan pristup rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Uz svo uvažavanje legitimnih interesa i Rusije i Francuske očekujem njihov konstruktivan stav.

Koja Vam je najbolja i najgora odluka prošle godine?
Najkontroverznija moja odluka u prošloj godini bila je ona da pozovem Srbe da učestvuju na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji. Vreme je pokazalo da sam bio u pravu i da bi to bilo korisnije za naše interese. Zbog te odluke morao sam da se konfrontiram sa mnogim institucijama naše zemlje koje nažalost nisu shvatile njenu političku svrsishodnost. Nije laka pozicija u kojoj ste „sami protiv svih“, i onaj koji bi želeo da kalkuliše i misli isključivo na svoju popularnost takvu odluku svakako ne bi doneo.

Da li ste umorni od posla i kajete li se sada što ste se uopšte kandidovali?
Mislim da sam, u momentu stupanja na ovu dužnost bio potpuno svestan svih teških poslova koji nam predstoje. Ali u jedno sam ubeđen: da je ovo lagodniji i prijatniji posao ne bi meni ni dopao.

Peđu Stojakovića niste uspeli da dovedete i doživeli smo katastrofu u košarci. Hoćete li uspeti da dovedete Mladića?
Ako ovim, makar i šaljivim pitanjem želite da sugerišete da ima moje krivice u neuspehu košarkaša, prihvatiću, mada sam skloniji da predložim da ponovo napravimo takvu atmosferu u društvu i u našem sportu da sportistima bude čast da obuku nacionalni dres umesto što od njega beže. Neka svako radi svoj posao, predsednik svoj, selektor svoj, a igrači svoj, pa da se svi zajedno radujemo našim sportskim uspesima! Kada je general Mladić u pitanju, jedna je stvar ko je nadležan za njegov odlazak u Hag, i to je svakako odgovornost vlade, međutim za Srbiju je od životnog interesa da se on pred Tribunalom napokon i nađe i da se na taj način otvore evropske perspektive Srbije. Potpuno sam spreman da predsedavam i budućem Savetu za nacionalnu bezbednost i time podelim odgovornost za rešenje ovog izuzetno važnog državnog pitanja.

***

Zašto sam odbio Zakon o radiodifuziji
BLIC, 28. jul 2006.

Srbija se cesto nalazi na meti kritika jer, kako se smatra, stalno propušta prilike koje bi je vodile bržoj demokratizaciji i evropskoj buducnosti. Razlog tome leži delimicno i u cinjenici da oni koji danas vode Srbiju, ponekad i sama javnost, ne prepoznaju ono što jesu temeljne demokratske vrednosti na cijoj odbrani se mora istrajati. Danas sloboda medija predstavlja jedno od temeljnih merila demokraticnosti svakog društva. Zato smatram da je odbrana slobode medija moja obaveza i kao predsednika Srbije, jer time branim ustavna prava gradana na informisanje i slobodu izražavanja, ali i kao demokrate, jer se borim za ocuvanje jedne demokratske i evropske tekovine.

Odlucivši se da ne potpišem ukaz o proglašenju zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji i vratim ga Skupštini na ponovno glasanje, stvara se mogucnost da poslanici, s obzirom na to da javne rasprave o ovom zakonu nije bilo, saslušaju mišljenja relevantnih strukovnih udruženja i medunarodnih organizacija i još jednom preispitaju svoju odluku o suštinski važnom zakonu.

Inicijalni Zakon o radiodifuziji donet je sa namerom da se posle decenijskog haosa uvede red u medijski prostor. Osnovna ideja ovog zakona, koji sam inicirao sam posle petooktobarskih promena, bila je da se smanji brutalni uticaj vlasti na medije, tako što ce se regulisanjem ove oblasti baviti jedno nezavisno regulatorno telo. Dosadašnja praksa i poslednje izmene zakona pokazuju upravo suprotnu intenciju - da se po svojoj definiciji jedno nezavisno regulatorno telo stavi pod kontrolu izvršne vlasti. Poslednje izmene zakona predvidaju da se odluke vezane za finansiranje Saveta Republicke radiodifuzne agencije oduzimaju Skupštini, a predaju Vladi. Ako se zna da nacin finansiranja suštinski definiše nezavisnost jedne institucije, onda je jasno da se na ovaj nacin sama ideja nezavisnosti poništava, a Savet stavlja u poziciju instrumenta u rukama izvršne vlasti.

Još jedan od temelja nezavisnosti Radiodifuzne agencije pocivao je u cinjenici da clanove Saveta bira i razrešava Skupština. Medutim, ovaj zakon otvara jedno široko diskreciono pravo clanovima Saveta RRA da samostalno, preglasavanjem, suspenduju pojedine clanove i tako menjaju sastav Saveta, a da je pri tom Skupština koja ih je izabrala u potpunosti iskljucena iz ovog procesa. Time se narušava princip da onaj koji bira, u ovom slucaju Narodna skupština, jedini može da razrešava.

Najzad, ono što je uznemirilo citavu javnost jeste mogucnost da Savet Radiodifuzne agencije, odmah po donošenju odluke, može obustaviti i prekinuti rad nekog medija. Ovakvo rešenje otvara mogucnost da se bitno ogranici sloboda medija i da dode do njihovog neosnovanog gašenja na osnovu diskrecione odluke Saveta. Ukoliko odluke Saveta ne potvrduje drugostepena instanca, ukoliko prigovor ne odlaže izvršenje, lako se može desiti da bez valjanog pravnog razloga, shodno trenutnom politickom interesu vlasti, neki mediji budu ugašeni, a da tek onda, naknadno, u sudskom postupku dokazuju neosnovanost odluka Saveta. Da li ce u strahu od takve prekomerne moci Saveta drugi mediji biti u stanju da objektivno informišu, posebno o pitanjima vezanim za rad samog Saveta.

Nikada, osim u vreme zloglasnog miloševicevsko-radikalsko-julovskog Zakona o informisanju, mediji nisu bili na takav nacin gašeni. Kao predsednik Srbije, ne mogu da dozvolim da se naša zemlja vrati u to vreme i da se pogaze tekovine demokratije za koju smo se izborili 5. oktobra 2000. godine.

Jasno je da ce naknadu štete zbog nezakonitih odluka Saveta morati da placa država, odnosno svi gradani. Ovakvom odlukom štitim same gradane, ali i državu ciji sam predsednik, od nemerljive štete koja bi nastala gušenjem slobode medija, pluralizma mišljenja, demokratije.

Donošenje ovog zakona uprkos suštinskim primedbama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS, Ministarstva kulture Republike Srbije, strukovnih udruženja, narušilo bi ozbiljno kredibilitet naše zemlje.

Rukovodim se jednostavnim nacelima:

- država koja pretenduje na clanstvo u Evropskoj uniji mora donositi zakone koji su u skladu sa evropskim standardima;

- Radiodifuzna agencija mora da bude nezavisna i mora polagati racune Narodnoj skupštini Republike Srbije;

- politicke stranke i njihovi lideri ne smeju biti vlasnici medija;

- mediji pred zakonom moraju biti jednaki i ravnopravni i u svom radu moraju štititi osnovne civilizacijske i demokratske vrednosti našeg društva.

Zbog svega toga, odlucio sam da zakon vratim na ponovnu skupštinsku proceduru u nameri da Srbija dobije zakon koji je demokratski, koji nece ugrožavati slobodu medija i nezavisnost Radiodifuzne agencije.

Naglašavam da ne mogu i necu da odustanem od demokratskih principa za koje se godinama borim. Zato što je to u interesu gradana Srbije. Zato što je to u interesu evropske Srbije.

***

Portret savremenika – Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke:
Mandat, ovlašćenja i komentari
VREME, oktobar 2006.

Tadić je uspeo da uglanca lik svoje stranke u javnosti, i da je pomeri ka umerenom delu političkog spektra
Boris Tadić je slab predsednik iz dva razloga. Prvo, njegov položaj je nestabilan zbog promene ustava. Kontrolni paket za ustavnu promenu, i u Skupštini i na referendumu, je kod radikala. Njihov zahtev da se i predsednik države i predsednici opština biraju u republičkom parlamentu, odnosno skupštinama opština, samo je polovično ispunjen. Koštunica je na poslednjem sastanku sa Nikolićem pristao da se predsednici opština ubuduće biraju u parlamentu, ali je zamenik predsednika SRS-a morao da odustane od insistiranja na biranju predsednika u parlamentu, što je bio uslov DS-a, tvrde izvori bliski pregovaračima iz stranaka koje dogovaraju Nacrt novog ustava. Ako radikali i pristanu da se odreknu izbora predsednika u Skupštini, posle Ustava čekaju nas novi republički i predsednički izbori, a to odgovara i Demokratskoj stranci Srbije. Tako, izvesnost novih predsedničkih izbora, sa Nikolićem i Koštunicom kao mogućim suparnicima, položaj Tadića kao predsednika Srbije čini privremenim.
Tadić je slab predsednik i zato jer nema političku moć, u Skupštini nema većinu, što znači da je njegova uloga kao predsednika samo protokolarna i savetodavna. Može da ima kabinet u Novom dvoru, da Skupštini jedanput vrati zakon na ponovno glasanje, a potom mora da ga potpiše. Mada je Tadić u suštini zapravo protokolarni predsednik, on svojim istupima i apelima još od prvog dana svog mandata daje takav ton i značaj kao da je u Srbiji na snazi predsednički sistem američkog tipa.

KOHABITACIJA: Tadić je postao predsednik Srbije pobedom nad Tomislavom Nikolićem, a tu pobedu, u drugom krugu, Tadiću je doneo dogovor sa Koštunicom. Kao posledica tog dogovora uspostavljena je "kohabitacija" između predsednika i premijera. U zamenu za podršku pred drugi krug Tadić se obavezao da on i njegova stranka neće rušiti vladu do donošenja novog ustava. Za DS je kohabitacija značila lagodnu poziciju partije u opoziciji u periodu tranzicije. Kao praktičar i onaj ko ima političku moć, Koštunica plaća ceh reformi, a Tadić i njegova stranka jačaju kao "vizionari" i načelni reformatori. Tako je na čelo reformske opozicije došao Boris Tadić, političar evroreformskog opredeljenja, kome ni najveći kritičari nisu mogli da prebace nepoštenje i umešanost u korupcionaške afere.
To je bio milje u čijim okvirima je u marketinškim agencijama oko Borisa Tadića nastao portret Tadića po kome je "On" isti kao i konkurencija samo malo bolji. "Osamdeset odsto uspeha predsedničkog kandidata zavisi od tajnog sastojka koji poseduje. Kao što koka-kola ima tajni sastojak za koji se ne zna, ne zna se ni šta je to što je privuklo birače Borisu Tadiću. On je čovek koji privlači pažnju javnosti na jedan specifičan način. I dok je bio ministar odbrane, osećala se njegova snaga kao nosioca te funkcije, neki liderski kvalitet. Osim toga, imali smo dobru kampanju u kojoj nije bilo demagogije i koja je bila fokusirana na tri jednostavne poruke: Evropa, saradnja, stabilnost, kaže Srđan Šaper, direktor marketinške agencije Meken-Erikson i jedan od kreatora predsedničke kampanje Borisa Tadića.
Sama kampanja Borisa Tadića uslovno rečeno bila je vedra i optimistična sa sloganom "Samo napred", usmerena na mlade ("igrao" je basket sa Divcem, dobio podršku glumaca i estradnih likova).
Branko Radun je u časopisu "Nova srpska politička misao" opisao Tadića kao političara novog tipa, kao političku Barbiku, "prvi veštački i medijski stvoren lik". "On u pravom smislu i nema političku biografiju, nema svoje borbe i bitke, ‘junačke rane’ kojima su se hvalili Šešelj, Đinđić i Drašković. On nikada nije ništa rizikovao u politici i ni zašta se odlučno nije borio. Njega su jednostavno marketinški kreirali kao i svaki drugi ‘proizvod za tržište’. Politički maneken bez jasnih stavova i principa, bez ideala i programa. Ovo ne govorimo kao neku njegovu manjkavost, već kao osnovnu karakteristiku."
Tadić je u jednom intervjuu odgovorio na ovakve primedbe tvrdnjom da on nosi "drugačiju vrstu energije. Neko je rekao, povodom jedne ankete koja je govorila o meni kao najpopularnijem političaru, da sam ja došao iznenada i niotkuda. Možda je to istina, a možda i nije jer se ja politikom bavim 23 godine."

ODRASTANJE: Boris Tadić rođen je 15. januara 1958. u Sarajevu, po nacionalnosti Srbin, a po verskoj opredeljenosti pravoslavac, slavi Svetog Jovana Krstitelja. Njegova majka Nevenka je doktor nauka, neuropsihijatar, a otac Ljubomir akademik, poznati disident u Titovom režimu. Odrastao je u Beogradu, na Dorćolu. Završio je osnovnu školu "Pero Popović Aga", zatim Prvu beogradsku gimnaziju. Kao dečak tukao se na ulicama Dorćola. "Pošto sam odrastao na Dorćolu, morao sam da završim i tu školu. Bio sam uvek lošiji u boksu nego na parteru. Dobijao sam i davao batine. Imao sam sjajnu tehniku obaranja i uvek sam se uzdao u nju. Sve dok nisam oborio čoveka od recimo 100 kilograma a ja sam imao oko 60, i posle toga se loše proveo. Od tada se više nisam uzdao u tehniku. Dobro je da prođete školu ulice. Određena doza mangupluka čini vas celovitim." Na pitanje da li ima ožiljke iz tog vremena odgovara da ima "tri ozbiljna ožiljka, ali su dobro sakriveni".
Na fakultetu, kada mu je ostao samo još jedan ispit napustio je studije i roditeljsku kuću i prodavao "Polet", "Student", "Vidike", "Mladinu", "Omladinske novine"... U to vreme je ušao u prvi brak. Oko šest godina u porodičnoj manufakturi proizvodio je dečje igračke, bavio se njihovim dizajnom, pisao teoretske radove o igračkama, bavio se marketingom i prodajom, kao i tehnologijom proizvodnje igračaka. Želeo je da upiše Likovnu akademiju, ali je ubrzo, kaže, shvatio da to što je voleo da se igra olovkom po papiru nije dovoljno da bi bio umetnik. U mladosti je i "uspešno bežao sa časova violine" i neuspešno svirao gitaru, punih 11 godina trenirao je i vaterpolo u Zvezdi i Partizanu.
Diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na temu "Seksualnost i politika". Radio je kao profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Od 1997. do 2002. osnivač je i prvi direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Pre izbora za predsednika Republike radio je na projektu uspostavljanja regionalnog sistema političke edukacije u zemljama jugoistočne Evrope. Od 2003. bio je profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Vojni rok je služio 1984/85. u Čapljini i Sarajevu.
U drugom braku sa Tatjanom, građevinskim inženjerom, ima Mašu i Vanju.
Govori engleski i francuski jezik.
Politikom se bavi od studentskih dana, učestvovao je u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta i u nizu opozicionih aktivnosti, bio hapšen osamdesetih godina. "Ja sam pogledao svoj stari dosije, a novi iz devedesetih još nisam stigao, ali nameravam. Kao student i vojnik bio sam tretiran kao unutrašnji neprijatelj, kako je napisano na koricama dosijea." Iako je Boris Tadić odrastao u porodici u kojoj je otac bio disident levičar, Boris za sebe kaže: "Ja to izvesno nisam. Na mene je veliki uticaj izvršila knjiga Stranački pluralizam ili monizam Koštunice i Čavoškog. Napustivši porodično levičarsko okruženje, pod velikim uticajem ideja koje su njih dvojica prezentirali, formirao sam se kao liberal u ideološkom smislu. Po svom stilu i načinu rada bliski su mi Vili Brant i Ulof Palme."

DEMOKRATA: Član je Demokratske stranke od njenog osnivanja 1990. godine. Sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora DS-a postao je 1992. godine, ali je do 1996. dao samo jedan intervju. Bavio se tihim, organizacionim poslom, da bi u februaru 2000. godine bio izabran za potpredsednika DS-a. Ponovo je izabran za potpredsednika 5. oktobra 2001. godine.
Na izborima 24. septembra 2000. godine izabran je za saveznog poslanika u Veću građana savezne skupštine, gde je bio i v.d. šefa poslaničke grupe DOS-a.
Bio je poslanik u Skupštini Srbije i član njenog Veća za nauku i tehnologiju. Sedeo je i u dve ministarske fotelje: najpre na funkciji saveznog ministra telekomunikacija u Vladi SRJ, a u martu 2003. godine postao je ministar odbrane SCG, i šef poslaničkog kluba DS-a u Skupštini Srbije.
Tadić je posle petooktobarskih promena bio nakratko savezni ministar telekomunikacija. Tu je ostao sve dok ta funkcija nije bila ukinuta rekonstrukcijom savezne vlade. Ostao je u saveznim kabinetima kao potpredsednik Veća građana saveznog parlamenta, neposredno pred izbor za vojnog ministra bio je nakratko predsednik jedne od komisija tog parlamenta za kontrolu obaveštajnih službi.
Dužnost ministra odbrane Tadić je preuzeo u trenutku kada je vojska zbog vanrednog stanja u Srbiji dobila posebna ovlašćenja. Odmah pošto je seo u ministarsku stolicu, Tadić je upozorio da u okolnostima vanrednog stanja i vojna policija može biti upotrebljena u traganju za kriminalcima i ubicama Zorana Đinđića.
Prvog ministra odbrane nove državne zajednice mnogi su doživljavali kao reformatorskog ministra koji Vojsku SCG treba da uvede u program NATO-a Partnerstvo za mir.
Bio je nosilac liste DS-a na decembarskim parlamentarnim izborima 2003, kada je DS osvojio 481.249 glasova.
U prvom krugu izbora za šefa države, u junu 2004. osvojio je 27,37 odsto, odnosno 853.584 glasa, a izabran je u drugom sa osvojenih 1.681.528 odnosno 53,24 odsto glasova. Na tim izborima dobio je podršku dva najznačajnija protivkandidata iz prvog kruga: vladajuće koalicije (Dragan Maršićanin – DSS, G17 plus, SPO i Nova Srbija) i Bogoljuba Karića. Za tu podršku Tadić kaže: "Vrlina je okupljanje većine, a ne sabijanje manjine. Zato sam srećan što sam oko sebe okupio sve demokratske snage, i to za samo dva dana. Ne želim podršku onih političkih stranaka koje imaju demokratski predznak, a plaše se promena, a promene su ono što je Srbiji potrebno."
Tadićev konkurent na tim izborima bio je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić koji je izgubio i pored toga što je u drugom krugu dobio još pola miliona glasova i osvojio 1.434.068 ili 45,40 odsto glasova.
Posle izbora tvrdio je da će biti "terenski predsednik". "Ja nisam kancelarijski predsednik. Ja bih bio, da tako kažem, terenski predsednik. Ali, hoću da formiram kancelariju za građane. U toj kancelariji ukupno stotinak ljudi radiće svakog dana na problemima građana ove zemlje. Smatram da bi i za mene i za Srbiju bilo besmisleno da budem predsednik koji će tek primati i davati odlikovanja, priređivati balove i odlaziti na njih ili ići u kurtoazne posete..."
Kaže da bi ispunio svoj politički san kada bismo za vreme njegovog mandata ušli u EU. "Tada bih rekao da mogu da se povučem u ribare."
Tadić važi za omiljenog političara medu ženama. Gaji imidž urbanog mladog čoveka, intelektualca. Kaže da mu u politici najviše smetaju arogancija, primitivizam, nametanje volje, gordost, glupost, nepromišljenost i neodgovornost.
Pod Tadićevim vođstvom DS je doživeo drugu metamorfozu. Prva je bila sredinom devedesetih, kada se DS od debatnog kluba intelektualaca preobrazio u preduzeće za osvajanje vlasti.
Sada pod Tadićevim vođstvom stranka se od "žutog preduzeća" preobražava u marketinšku agenciju koja lepo pakuje robu kako bi se bolje prodala.
Tadić je upravo simbol tog lepog pakovanja, iza kog stoji jedan dosta neodređen kvalitet, koji može da zadovolji sve, ali zato svakog i prevari. Toj dubokoj metamorfozi, naravno, protive se lideri i članovi stranke koji su u njenom ranijem vidu imali uspeha (primeri su Čeda Jovanović i Zoran Živković). Za Čedomira Jovanovića, odnosno za njegov program na Skupštini DS-a, prema zvaničnim rezultatima, glasala je gotovo polovina delegata. Zbog toga je Tadić bio primoran da što pre očisti centre otpora u stranci i oslobodi se funkcionera iz predhodnog perioda. Što je i učinjeno na poslednjoj skupštini stranke. Zato je počeo važan posao reformisanja DS-a. Boris Tadić je uspeo da uglanca lik svoje stranke u javnosti, i da je pomeri ka umerenom delu političkog spektra. Iz igre su isključeni ekstremisti koji bi da se konfrontiraju sa vladajućom strankom. Demokrate su očigledno, prema nalazima istraživača javnog mnjenja, uspele da personalnim promenama i novim imidžom ubede svoje građane da su oni "nešto zaista drugačije" od ovih na vlasti.

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

***