 |
 |
||||||||
 |
Regionalni centar građanske akcije LINGVA |
 |
|||||||
 |
 |
 |
 |
      |
|||||
|
|||||||||
 |
|||
 |
|||
Zamisli Srbiju.org |
|||
|
|||
| Govori i izjave srpskih političara od 1987. do 2008. | |||
|
|||
Prečice: "Za sebe licno mogu da vam kažem da ne vidim da bi moj život imao smisla kada bi Srbija izgubila Kosovo." " Ako Tadic misli da pobedi, onda treba zaboraviti na rec DS." “Voleo bih da me na filmu igraju Dragan Nikolic ili Robert Redford, ako je rec o fizickoj slicnosti.” "Taman sam bio rešio da idem peške u London, ali sam shvatio da moram da predem Lamanš i da ne mogu peške preko vode." Vuk Draškovic, ministar spoljnih poslova SCG "Radikali su dokazali da su za saradnju s Tribunalom, jer su šefa stranke, ispratili u Hag sa trubacima." "Može se reci da sam politicar iz nužde." "Ovo još nije ono, ali ovo pokazuje velike ambicije da postane ono! Mi nismo ni ovo ni ono!" “Bilo da slonovi vode ljubav ili se tuku, travi je svejedno – ona biva povaljana. Mi želimo da izbegnemo poziciju da se išta lomi preko nas, bilo da se grli ili da se tuce.” Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković ocenio je da je u Beogradu na ispraćaju Slobodana Miloševića održan miting za sahranu naroda. "Nije to, kako rekoše, bila narodna sahrana, nego miting za sahranu naroda. Svi beogradski platoi i trgovi bili bi pretesni da prime žrtve Miloševića i njegove vladavine ubijene, obogaljene, raskućene, po svetu rasejane", rekao je Drašković. * * * Na pocetku razgovora za "Vreme" Vuk Draškovic objašnjava šta je suština programa Srpskog pokreta obnove obelodanjenog u Kragujevcu: "Nazvali smo ga programom državnog i nacionalnog spasa. Srpski pokret obnove zalaže se za postizanje politickog sporazuna o hitnom formiranju prelazne reformsko-demokratske vlade Republike Srbije i iste takve prelazne vlade strucnjaka Savezne Republike Jugoslavije. Zadatak tih vlada bio bi da pomire državu sa medjunarodnom zajednicom, da ukinu sankcije i da zapocnu posao preporoda zemlje. Drugi njihov zadatak je da preokrenu sadašnju sramnu situaciju etnickog cišcenja srpskog naroda sa Kosova i Metohije koje se, direktno ili indirektno, odvija pod kišobranom medunarodnih mirovnih snaga. Treci zadatak je da pripreme uslove za održavanje izbora na svim nivoima na osnovu demokratskih standarda OEBS-a." "VREME": Po kom kriterijumu bi trebalo da budu sastavljene te prelazne vlade? Ko bi trebalo da ude u njih? DRAŠKOVIC: Strucni i ugledni ljudi koje bi prihvatili i Srbija i svet. Kada je rec o saveznoj vladi, njen mandatar trebalo bi da bude onaj koga nominuje vladajuca partija u Crnoj Gori, a to je Demokratska partija socijalista gospodina Mila Đukanovica. Na taj nacin bi se, uz sve ostale prednosti, normalizovali i harmonizovali odnosi izmedu Srbije i Crne Gore. Ljudi koji udu u ove prelazno-reformske vlade trebalo bi da imaju odrešene ruke i punu podršku vodecih politickih partija koja bi bila obezbedena politickim sporazumom tih partija o uspostavljanju šestomesecnog ili jednogodišnjeg pakta unutrašnjopoliticke stabilnosti ili gradanskog mira. Ti ljudi bi istovremeno trebalo da preuzmu obavezu da se niko od njih ne kandiduje na predstojecim izborima u Srbiji. To bi bila dodatna garancija da bi ta vlada zaista delovala svedomacinski i nadstranacki za to kratko vreme svog mandata. Nešto poput nedavno razradene ideje potekle od Srpske pravoslavne crkve o Paktu za stabilnost Srbije, koji bi podrazumevao povlacenje režima na celu sa Slobodanom Miloševicem sa svih funkcija, odricanje opozicije od aspiracija na vlast u prelaznom periodu od godinu dana, kao i onemogucavanje clanova prelazne vlade da ucestvuju na izborima? U mnogo cemu je ta ideja bliska onome što sam objavio u Kragujevcu i onome što je Srpski pokret obnove (SPO) obznanio još pre više od mesec dana na Glavnom odboru SPO odmah po okoncanju agresije NATO-pakta. Kada je rec o ostavci Slobodana Miloševica, najbolje bi bilo da on odmah podnese ostavku i da sastavni deo politickog sporazuma bude i nova licnost na celu savezne države. Ocigledno je, medutim, da on to nece da ucini. Ocigledno je i to da bi same prelazne reformsko-demokratske vlade, koje bi obavile ovaj posao pod uslovima koje sam naveo, znacile najlegitimniji nacin za brzi odlazak Slobodana Miloševica i njegovog režima s vlasti pod uslovom da demokratska opozicija dobije demokratske izbore koje bi pripremile prelazne vlade. Da li je uopšte moguca nekakva reformska vlada sa Slobodanom Miloševicem na celu savezne države? Ako kažem da je nemoguca, to bi moglo da zvuci atraktivno, ali mislim da se mi nalazimo u situaciji u kojoj moramo da vucemo poteze koji su moguci. Rekli ste da Vam je g. Đukanovic potvrdio spremnost DPS-a da preuzme mesto saveznog premijera. S druge strane, ljudi iz Saveza za promene tvrde da imaju garanciju da DPS nece dati mandatara savezne vlade dok je Miloševic na celu SRJ. Šta mislite o tome? Ja ne verujem da je gospodin Đukanovic ikome dao takve garancije i ne želim to da komentarišem. Znam da je javno obelodanjeno da DPS jeste spreman da prihvati mandat saveznog premijera, naravno pod uslovom da i crnogorska delegacija zauzme svoja mesta u Vecu republika. Ne treba da razmišljamo uspaljeno vec u granicama moguceg. Uz pretpostavku da dode do politickog sporazuma ove vrste, onda bi prakticno sam Miloševic, mada i dalje na funkciji predsednika, bio daleko odmaknut od vlasti. Po našem saveznom ustavu, sva vlast na saveznom nivou je u rukama kancelara, to jest predsednika vlade, a šef države je ceremonijalni predsednik. U ovom našem slucaju veoma izolovan predsednik na medunarodnom planu i veoma sputan predsednik na unutrašnjem planu s obzirom na to da postoje ogromna prostranstva države ciji je predsednik, a koja ne može da poseti. Šta ako se Socijalisticka partija Srbije i DPS dogovore bez obzira na mišljenje demokratske opozicije, sami, kao 1992. godine? Ne bih podizao temperaturu u vezi sa sprecavanjem sporazuma izmedu SPS-a kao vodece partije u Srbiji i DPS-a kao vodece partije u Crnoj Gori. Sprecavanje tog sporazuma moglo bi da dovede do razbijanja državne zajednice Srbije i Crne Gore. To razbijanje neminovno bi dovelo do gradanskog rata u Crnoj Gori, koji ce NATO možda uspeti brzo da uguši, ali i do gradanskog rata u Srbiji koji bi mogao da bude strašan. Tvrdim da svi oni koji se, pod ovim ili onim izgovorom, sada plaše dogovora DPS-a i SPS-a zapravo prizivaju ovakav razvoj dogadaja. Crnogorska platforma uglavnom insistira na demokratskom uredenju savezne države i veoma je bliska programu SPO-a. Zašto bih bio protiv te platforme i zašto bih bio protiv sporazuma SPS-DPS? Ukoliko ne bude bio postignut sporazum sa Miloševicevim socijalistima, s kim ce onda pri sadašnjem odnosu snaga u saveznom parlamentu da bude postignut? Govorimo odgovorno. To onda znaci status quo do daljeg, odnosno do sledecih redovnih izbora? To znaci da bismo dobili prelaznu vladu koja bi raspisala prevremene izbore na svim nivoima. Licno mislim da bi ti izbori mogli da budu raspisani u roku od šest meseci od formiranja prelaznih vlada, ili u roku od nekoliko meseci preko toga. Vratimo se na trenutak na sastav prelazne vlade. Vece za demokratske promene u Srbiji anketiralo je oko trista najuglednijih ljudi u zemlji i, na osnovu njihovog mišljenja, navodno došlo do tridesetak imena ljudi koji bi ušli u saveznu vladu eksperata. Da li Vam je to poznato i šta mislite o tome? Nisam cuo za to, ali je dobro da se traga za ekspertima. Mislim da bi tu vladu eksperata trebalo sastaviti tako što bi vodece politicke partije reformsko-demokratske orijentacije Srbije i Crne Gore, dakle one koje prihvate taj politicki pakt, predložile kandidate, eksperte, ali bi na kraju u vladu ušli oni oko cijih bi se imena, sposobnosti i ugleda postigao konsenzus. Mislim da to ne bi bilo nimalo teško. Dobro je da to vece sastavlja neki svoj tim, dobro je da to radi i neko drugi. Spiskove svih tih timova trebalo bi staviti na sto i izabrati najbolje. Da li bi trebalo da se ukljuce i ljudi na visokim državnim ili stranackim funkcijama? Naše mišljenje je da u tim prelaznim vladama strucnjaka ne bi trebalo da se nadu ljudi iz vrhova politickih partija, bez obzira na njihovu strucnost. Izuzetak bi bila mesta saveznog i republickog premijera. Licno smatram da bi republicki premijer trebalo da bude ugledni strucnjak kojeg bi nominovala vodeca demokratska politicka partija u Srbiji. Šta ako vladajuca koalicija odbaci ideju o prelaznim vladama? Teško je zamisliti da bi vladajuca partija mogla da odbije politicki sporazum i 'okrugli sto' o formiranju ovakvih vlada. Prethodno bi, ipak, morala da zavlada odgovornost i disciplina u redovima srpske demokratske opozicije. Neodgovorne, krupne reci, parole i uspaljene strasti trebalo bi da uzmaknu pred odgovornošcu za sudbinu ovog nesrecnog naroda i nesrecne države u najtežim nevoljama u koje smo zapali. Ja dobro osluškujem razmišljanje u vrhu vlasti. Oni sa velikom radošcu primaju vesti da neki lideri opozicije na trgovima, gde su strasti obicno za oktavu više, prete odmazdom, osvetom, masovnim hapšenjima celnika režima i onih koji su sve ove godine podržavali režim cim dode do velikoga preokreta. To smatram nedemokratskim i opasnim, jer nijedan covek koji se razocarao u režim u Srbiji nece sutra na izborima glasati za demokratsku opoziciju ako postoji ijedan promil straha da bi mogao da bude kažnjen zbog jucerašnjeg zla. Razocarani na taj nacin bivaju prisiljeni da ponovo glasaju za režim. Lepo je možda za trenutak procitati na naslovnim stranama kako je Vuk Draškovic u Nišu, Kragujevcu ili Leskovcu pripretio time ili time, ali ja mislim da je Srbija umorna od pretnji i od mržnje, da je Srbija željna mira, željna spokojnoga života i da u tom pogledu treba nastupati veoma pažljivo, delikatno i odgovorno Do sada je režim uspešno opstruirao sve "okrugle stolove", još nisu rešena pitanja izbornog zakona, kontrole izbora, birackih spiskova... Na osnovu cega verujete da ce se prema ovom "okruglom stolu" odnositi drugacije? Nije vino ko što prede bješe. Veoma objektivna istraživanja koju su sprovele neke agencije, kao i interna istraživanja naše stranke, kazuju da je u ovom trenutku u Srbiji SPO barabar sa SPS-om, a možda i jaci. Sigurno je i da druge opozicione grupacije vuku odredeni broj pristalica, pa po prvi put režim u svojim analitickim kabinetima pred sobom ima neumoljivu matematiku da nikako ne može da dode do vecine. Godine 1990, i 92,. i 93, i 96. oni su unapred znali približni procenat glasova koje ce uzeti SPS, koliko ce uzeti radikali, pa su sabiranjem dolazili do vecine. Sada ni sabiranje glasova za SPS, JUL i SRS ne garantuje vecinu. Kako kao legalista tumacite oduzimanje poslanickih mandata Novoj demokratiji? To je parlamentarno, zakonsko i moralno nasilje. Ocekujete li da ce režim da pribegne takvom nasilju i kada je rec o prelaznim vladama? Svestan sam da treba preci preko minskog polja, ali znam da to minsko polje moramo da predemo, inace cemo celu naciju da pretvorimo u minsko polje i mine ce uskoro poceti da pucaju. Moglo bi da nas zadesi jedino zlo koje nam se nije desilo, a vece je od svih zala - da udarimo jedni na druge. To bi, posle svega, bilo strašno. Bratske rane najljuce bole i najsporije zarastaju. Mi smo 1941. godine imali gradanski rat. Još nisu zacelile ni te rane. Dakle, promena sistema - da. Radikalne, brze, hrabre reforme - da. Ali moramo da izbegnemo najvece zlo - gradanski rat u Srbiji. A uveren sam da ga mnogi i režiraju i priželjkuju. Demokratska stranka pozdravila je Vaš nastup u Kragujevcu i pozvala je odbornike SPO-a da, u znak dobre volje, zajedno sa DS-om u skupštini Beograda izglasaju zahtev da Slobodan Miloševic podnese ostavku. Kako cete da odgovorite na ovaj apel? Pozdrav ne glasi baš tako. On sadrži poruku da bi SPO trebalo da na odredeni nacin odstupi od vlasti u Beogradu. Teško mogu da razumem da jedna opoziciona partija od druge opozicione partije stalno traži da napusti vlast u prestonici i da je preda JUL-u i Srpskoj radikalnoj stranci. Ako to žele, moram da kažem da im se želja nece ispuniti. SPO uporno traži od Demokratske stranke da njihovi ljudi zauzmu mesta koja ih cekaju u gradskoj vladi Beograda i u svim organima sa kojih su se oni povukli svojom voljom, a ne našom odlukom. Oni to nece jer priželjkuju da mi predamo vlast JUL-u i radikalima. Zašto, ne znam, pitajte njih. Znam da je to van pameti, ali to je izgleda njihova pamet. Žalosno je da u užasnoj situaciji kada svi želimo da obezbedimo kakvu-takvu pomoc ovom napacenom narodu i kada se ukazuje prilika da znatan deo pomoci stigne gradovima u kojima je na vlasti koalicija "Zajedno" neki mrzitelji mešetare po Evropi tražeci da se ni dinar humanitarne pomoci ne dodeli Beogradu. U Novom Sadu i Nišu usvojen je taj zahtev glasovima gradskih odbornika koalicije "Zajedno", ukljucujuci i odbornike SPO-a. Zašto se to nije desilo i u Beogradu? Zato što su u Beogradu pred odbornike istovremeno iznete dve inicijative. Prva je bila inicijativa DS-a da Skupština grada Beograda izglasa ostavku Slobodana Miloševica. Socijalisti su pokrenuli inicijativu da gradski parlament izglasa ostavku Zorana Đindica sa funkcije predsednika DS-a i da mu istovremeno oduzme odbornicki mandat. Našavši se u cudu pred inicijativama za koje uopšte kao Skupština grada nismo nadležni, i jedne i druge smo uputili da to rešavaju van ove skupštine i da je ne pretvaraju u pozorište ili u cirkus. Svojevremno ste izjavili da ste u saveznu vladu ušli posle razgovora sa Slobodanom Miloševicem. O cemu ste tada pricali? O mnogo cemu, da ne kažem baš i o svemu. Insistirao sam na nekim stvarima koje su bile uslov za naš ulazak u saveznu vladu. Kada sam dobio garancije da ce uslovi biti ispunjeni, prihvatio sam da na celu SPO-a udem u saveznu vladu, bez obzira na to što sam bio veoma sumnjicav prema onome što je obecano. Osecao sam, medutim, miris smrti, rata i užasa, pa sam smatrao najvišom obavezom da se u tim najdramaticnijim trenucima SPO nade u vladi i pokuša da, koliko god može, spreci neke opasne dogadaje. Insistirao sam na uslovu da se najkasnije za dva meseca od ulaska SPO-a u saveznu vladu izvrši njena temeljna rekonstrukcija, tako što bi premijer postao covek koga nominuje DPS i tako što bi zvanicni delegati Crne Gore zauzeli svoja mesta u Vecu republika. Tražio sam da ni po koju cenu ne smemo da udemo u sukob sa NATO-om i da Kosovo branimo mudrim unutrašnjim potezima, ukidanjem republickog Zakona o univerzitetu i Zakona o informisanju, kako bismo donošenjem novog zakona o informisanju stvorili uslove da sve svoje sukobe sa Evropom i Amerikom što pre izgladimo i da krenemo stazom pomirenja. Poceli smo da radimo na zakonu o informisanju, i on je bio završen nekoliko dana uoci agresije NATO-a. Uložio sam maksimalan napor da privolim Miloševica i državni vrh da prihvate politicki sporazum iz Rambujea, ali nije vredelo. Javno sam rekao da bismo prihvatanjem snaga Ujedinjenih nacija obezbedili mnogo bolji tekst politickog sporazuma. Kažete da su svi Vaši uslovi bili prihvaceni... Nisam mnogo verovao da ce biti ispunjeni, ali sam sigurno znao da ce nas gurnuti pod bombe NATO-a, pa sam racunao da cu sa pozicije potpredsednika savezne vlade zaduženog za spoljne poslove biti u prilici da sprecim nesrecu, ili bar u boljoj prilici da sprecim nesrecu sa te pozicije nego iz kancelarije predsednika stranke. To me je motivisalo, a ne vlast ili funkcija. Naprotiv, to mi je bio veliki licni teret. Da nije došlo do agresije, sve bi se isto tako munjevito razrešilo što se tice naše pozicije u saveznoj vladi, jer bi, po dogovoru izmedu Miloševica i mene, republicki zakon o informisanju morao da padne onog trenutka kada skupština usvoji savezni zakon. U suprotnom, to bi bio kraj mog boravka u vladi. Dva meseca je bio i rok za funkciju mosta preko koga ce da dode premijer iz DPS-a i, da nije bilo agresije, lupio bih šakom o sto i rekao Miloševicu: " Ili sutra premijer iz DPS-a, ili ja ovde više necu da sedim". Puklo je u toku rata, kada je po mene bilo najopasnije da pukne. Nisam hteo da se odreknem nijednog principa po cenu da bude šta bude. Kako sa ove distance ocenjujete ucešce SPO-a u radu Narodne skupštine koja je odbila mirovni sporazum iz Rambujea i u saveznoj vladi? SPO je u Narodnoj skupštini Srbije dan uoci agresije tražio da se usvoji deklaracija od dva clana. Clan jedan: prihvatamo politicki sporazum iz Rambujea uz izbacivanje odredbi koje Kosovu daju status trece republike ili nezavisne države. Clan dva: prihvatamo medunarodne mirovne snage za primenu tog politickog sporazuma, ali pod uslovom da dodu na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno da to budu snage UN-a. Svesni da nemamo vecinu, jasno smo kazali da ce, ukoliko vladajuca koalicija toga dana zatvori vrata kompromisu i gurne Srbiju pod bombe NATO-a, SPO apsolutno svom snagom braniti otadžbinu, ali cemo jednog dana, kad sve prode, ispostaviti racun onima koji su izmedu dve mogucnosti izabrali goru. Necu da ulazim u detalje, o svemu postoje zapisnici, ali hocu da kažem da je sreca udesila da u tim užasnim danima agresije NATO-a SPO bude u saveznoj vladi. Sprecili smo mnoge naopake nakane, pocevši od promene krivicnog zakonika i uvodenja smrtne kazne, prekih sudova i streljanja po kratkom postupku. Sve je to bilo usmereno ka likvidaciji politickih suparnika, bez obzira na to da dolaze li iz redova politickih stranaka ili su u pitanju novinari, intelektualci... Beogradom je vladala grobna tišina, užasan strah od koga se ledila krv u momentu kada je ubijen Slavko Curuvija. Secate se da niko nije smeo ni da objavi vest o ubistvu, kamoli da protestuje sve dok ja nisam istupio na Studiju B i najoštrije žigosao taj zlocin. A šta sam sutradan rekao na sednici savezne vlade, kakva je bila moja pretnja u slucaju da padne još jedna glava, o tome ce se jednog dana saznati iz dokumenata. Srecom, pokojni Curuvija bio je prva i poslednja žrtva. Cinio sam to iz osecanja dužnosti prema mom narodu, bez obzira na to što sam znao da ce se, kada sve prode, mnogi od onih za ciju sam sigurnost i živote založio svoju glavu i glavu svoje stranke prvi baciti kamenom na Vuka i na SPO. Vracamo se na velika vrata . 7. oktobar 2001. „Glas javnosti“ Plakati sa uperenim prstom i konstatacijom "Mnogo ste isti" oblepljeni po celom gradu nalaze se i pred sedištem Srpskog pokreta obnove. Da li se Vuk Draškovic, lider nekada najvece opozicione stranke, posle godinu dana nove vlasti slaže sa mišljenjem Otpora? Gradani žive sve gore, nesnošljivo rastu cene i nameti. Država i nacija pretvoreni su u licne i partijske posede lidera koji gradane doživljavaju kao lovinu. Stanje u medijima gore je nego pre godinu dana, a o moralnom i duhovnom poniranju nacije da i ne govorim. Kragujevacka "Svetlost" je pre neki dan na naslovnoj strani objavila: "Godina koju su pojeli DOS-ovci". U tom naslovu je sve i nije mu potreban komentar. Ima li, ipak, iceg pozitivnog u dosadašnjem delovanju vlasti? Cesto se žalite na odnos sadašnjeg režima prema SPO-u. Da li ste se pokajali što niste ostali u koaliciji? Da li to znaci da u dogledno vreme SPO nece stupati u savez ni sa jednom strankom? Kada ocekujete nove republicke izbore? Šta ce SPO uciniti da do narednih izbora povrati rejting koji je nekad imao? Komantar Draškovica na pogibiju dvojice gardista u Topcideru : Vreme 725 , 26. novembar 2004. "Jedna neverovatna i lažna verzija sada je još neverovatnije i bahatije preformulisana. Kada to procita, ne preostaje coveku ništa drugo nego ili da prihvati laž i postane saucesnik zlocina nad ubijenom decom, koja su proglašena za ubice, ili da cuti i place od muke i, trece, da se buni i vice do neba. Ja se bunim i galamicu do neba dok se ne otkrije istina. Ti gardisti nisu bili ubice nego ubijeni. Razgovarao sam ovde i sa ocem vojnika Dragana Kostica. Izgubio je sina jedinca a da mu vojska nije uputila ni telegram saucešca. Rekli su mu, i to tek dva meseca posle zlocina, da mu se sin ubio u vojnickoj spavaoni, a on je, kaže, i navodi svedoke, kada ga je video u kovcegu, zatekao zemlju u ustima sina. Otkud zemlja u spavaoni? Ubio se, kaže, tako što je dva puta pucao – prvo u centar grudi, iz puške, pa je onda premestio pušku i pucao još dva puta u srce. Braneci toga vojnika, braneci ove vojnike, branim vojsku, branim istinu, branim boga, a rušim ovaj poredak, bezdušni, kojem od 1990. godine nijedan život u Srbiji nije znacio ništa. I 1991, kad je poceo rat, uz sve rizike da budem i ubijen, obratio sam se javno, deci Srbije, sa apelom: Ne idite u Miloševiceve ratove, ne idite u ratove protiv komšija, protiv brace, protiv suseda i siguran sam da sam spasio desetine hiljada srpske dece." " VREME ": Šta ste želeli da postignete pozivajuci regrute da se ne odazovu vojnom pozivu , dok se ne utvrdi istina o pogibiji vojnika ? VUK DRAŠKOVIC : Utvrdivanje istine, jer od utvrdivanja istine o tome ko je ubio vojnike u Topcideru i kako je izgubio život vojnik Dragan Kostic u Leskovcu nema nicega preceg. Roditelji koji su ostali bez sinova Srbiji su dali sve. I njima Srbija duguje sve. Istina, to je najmanje što im možemo i moramo dati. Da li biste mogli nekako da pomognete regrutima koji bi dospeli na vojni sud ukoliko bi poslušali poziv SPO - a ? Gde je odgovornost za takav poziv ? Vec sam obrazložio taj poziv. Meta poziva su vrhovi vojske koji su je doveli do ovoga, koji su decu koja služe vojsku doveli do pogibija. Cilj je da ubuduce vojnici odlaze u vojsku bez straha da u njoj mogu biti ubijeni i da posle može da stigne objašnjenje da oni nisu ubijeni, nego da su ubice. To je nešto najstrašnije što se dogada i pred cime se ne sme cutati. Vaša supruga tvrdi da su ubice telohranitelji haških optuženika Pavkovica i Lazarevica . Ima li dokaza za tu tvrdnju ? Ona je novinar, istraživac. Novinari imaju svakojake izvore i naravno da ih ne mogu otkrivati. Još nikada nijedan od tih izvora nije omanuo. Kada je, primera radi, izvršen atentat na mene u Budvi i kada je vlast istupila sa tezom da sam to uradio sam sebi, Danica je cetiri dana kasnije kazala – atentatori su iz Službe državne bezbednosti i posle atentata su prebaceni u Beograd vojnim helikopterom. Razapeta je na krst, ali sada se do u dlaku pokazalo da je sve tako. Vojnici su ubijeni, obaveza je istrage da otkrije šta je bilo, a kad pominjete Pavkovicevo i Lazarevicevo obezbedenje – i oni, i Legija, i Radomir Markovic i Mladic i svi koji su optuženi za zlocine imaju najvece obezbedenje u svetu. Pa zar nije vecina nacije stala u njihovu odbranu? Ovde se zlocin velica kao vrlina, zato što smo se mentalno vratili u Miloševicevo vreme. Osim oštrih reakcija na topcidersku aferu , iz vaše stranke u poslednje vreme stigle su i jednako oštre reakcije na vladinu politiku i tvrdnje da koalicioni partneri ne poštuju postignuti dogovor . Danica Draškovic izjavila je nedavno da su poslanici SPO - a 1 . novembra potpisali zahtev za ispunjenje koalicionog dogovora , da je taj zahtev upucen Koštunici i da , ukoliko taj odgovor ne bude poštovan , poslanici SPO - a nece podržati budžet , ali su to ipak ucinili . Neki od njih su samo dan nakon poslednje sednice Glavnog odbora stranke , u medijima iznosili tvrdnje koje nisu bile u saglasnosti sa vašim govorom . Jesu li u pravu oni koji govore da je vreme da pravite frakciju u okviru stranke , pa cak da je moguc izbor novog lidera stranke ? Sve je bez osnova. Glavni odbor uputio je zahtev i poslanicima SPO-a i clanovima vlade iz SPO-a da ne cute, da ne budu mašina za cuvanje kvoruma, nego da moraju javno i najenergicnije da se bore za strateške programske ciljeve SPO-a. Poruceno im je da ne smeju da se odricu svega onoga što je SPO. Kad je bilo mnogo teže, od 1990. do 2000. godine, bio, i da SPO to mora ponovo da bude. U prvi plan su, iz odredenih atraktivnih razloga, izbaceni zahtevi sa dna kolone, insistiranja na tome da se ispuni koalicioni sporazum do poslednjeg mesta i da SPO dobije ono što mu po tom sporazumu pripada, ukljucujuci i mesto direktora Instituta za bezbednost na Banjici. Da li slucajno, ono što je bila matrica zahteva i kritike Glavnog odbora, naprasno je zaboravljeno u javnosti, a to je odlucno zalaganje svih funkcionera SPO-a da se spreci pretvaranje Srbije u crnu rupu Balkana, da se zaustavi dramatican i po naciju katastrofalan povratak u Miloševicevo vreme i da se odlucno krene ka ispunjavanju obaveza prema Tribunalu u Hagu i ubrzanom prikljucenju zemlje EU-u i NATO-u. To je Glavni odbor zatražio, naloživši poslanicima i clanovima vlade da moraju da slede politiku predsednika stranke, jer predsednik apsolutno sledi program stranke i – tako je ocenjeno – maksimalno brani državne i nacionalne interese Srbije. Šta ce biti ukoliko poslanici i clanovi vlade prekrše odluke Glavnog odbora, odlucice Glavni odbor na novoj sednici. Time bih želeo da stavim tacku na sve te i druge spekulacije i kombinacije, koje su potpuno legitimne, jer svi novinari imaju pravo da kombinuju, pretpostavljaju, imaju pravo na neistine. To je sastavni deo demokratije. Nakon što ste pokrenuli pitanje mesta direktora Instituta za bezbednost , vaši koalicioni partneri prvo su tvrdili da nije bilo takvog dogovora , da bi onda ministar Jocic rekao da je rešenje o postavljenju na to mesto vec bilo uruceno jednom clanu SPO - a , ali je on prešao na drugo mesto u SID - u . Šta se tu zapravo dešava i odakle ta prica tek osam meseci posle formiranja vlade ? Dogovor je bio da SPO-u pripadne mesto direktora Instituta za bezbednost nakon što su propala sva naša nastojanja da dobijemo funkciju direktora BIA ili mesto šefa policije, što je apsolutno trebalo da pripadne SPO-u, jer niko nije kvalifikovaniji za obracun sa Miloševicevim bandama i nasledem u tim strukturama nego SPO. Kada smo odredili kandidata za mesto direktora Instituta, uruceno mu je rešenje kojim je odredeno da bude savetnik direktora BIA i objašnjenje da ne može biti direktor Instituta nego samo nacelnik, direktno pod kontrolom direktora BIA. Naš kandidat, Radomir Živkovic, advokat, to je odbio i o tome je pisano u medijima, pa s vremena na vreme nije loše vratiti se i procitati šta je javno bilo objavljeno pre samo nekoliko meseci, kako bi se lako ustanovilo ko govori istinu, a ko ne. Zašto smo posle nekoliko meseci aktuelizovali tu pricu? E, tu se vracamo na one kljucne odluke Glavnog odbora – država se i politicki i duhovno i zaista tragicno stvarno vraca u vreme Miloševica. Haški optuženici proglašavaju se za nacionalne heroje i svaki od njih, ukljucujuci i serijske ubice ovde u zemlji, ima nekoliko prstenova obezbedenja – politicko, propagandno, vojno, policijsko, fizicko obezbedenje, ima finansijska obezbedenja i zaista je nerazumno, opasno, celu naciju pretvarati ne samo u taoce optuženih za ratne zlocine, nego i u nekoga ko ih sa oduševljenjem brani, što se cini. Po sudnicama današnje Srbije procesi optuženima za zlocin na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolica, ubistvo Zorana Đindica, pretvaraju se otvoreno u sudenja porodicama ubijenih i samim ubijenim. To je bila centralna tema Glavnog odbora. Zatražili smo sada to mesto direktora Instituta, jer ne zaboravimo da se sama BIA fizicki nalazi u Institutu, da bismo, naprosto, ušli unutra i rasvetlili, koliko možemo, uz pomoc javnosti, taj epicentar iz koga se i dan-danas organizuju svakojaka zla. Postoji li rok za ispunjenje tog zahteva ? Rokovi bi bili proglašeni u javnosti za ultimatum. I bez preciziranja, oni su veoma jasni. Imamo obavezu da zvonimo na uzbunu, što i cinimo, da pokušamo otvoriti vrata, a ako ne bude rezultata, onda cemo o daljim koracima odluciti na novom glavnom odboru. Ministar Jocic tvrdi da postoji udar na sve institucije i da mu se cini da taj udar nije slucajan . Vidite li vi sinhronizovani udar i , s druge strane , da li možda mislite da je ta izjava adresirana i na vas kao izrazitog kriticara postojeceg stanja ? Neke od institucija moraju biti korenito promenjene. Iz temelja moramo zidati nove institucije službe nacionalne bezbednosti, profesionalne policije, profesionalne vojske. Uslov za to je da se sadašnja služba državne bezbednosti potpuno demontira i da se sadašnji sistem odbrane radikalno reformiše, a vojni vrh ocisti od svih Miloševicevih generala i Miloševiceve pameti i strategija i razmišljanja iz prošlosti. Posle junskih predsednickih izbora , predsednik Tadic je najavljivao kohabitaciju dugu godinu dana . Sada , medutim , traži da se ustav usvoji odmah posle Nove godine , kako bi odmah potom mogli biti raspisani izbori . Kada bi trebalo da ocekujemo parlamentarne izbore ? Takozvani legalisticki nacin promene Miloševicevog ustava je nemoguc, jer je nemoguce izvesti 50 odsto od ukupnog broja biraca od kojih svi moraju da glasaju za promenu ustava. Pokušavao sam da na sastancima koalicije, u razgovorima sa predsednikom Srbije, premijerom i sa predsednikom Skupštine, ukažem na svu besmislenost insistiranja na poštovanju Miloševiceve procedure za promenu Miloševicevog ustava. Insistiranje na toj proceduri isto je kao kada bi neko predložio da se donese zakon po kojem bi Srbi morali da skacu osam metara uvis i to bez motke. To je nemoguca pravna norma i ona se ne sme poštovati. Jedini nacin za promenu ustava jeste da se nade, ako se naci može, parlamentarna vecina od 126 poslanika koja ce usvojiti novi ustav Srbije i pozvati gradane Srbije da ga potvrde po principu – koliko izade da izade na referendum, vecina da se od izašlih opredeli za potvrdu tog ustava i stvar je završena, brzo i jednostavno. Imate li razloga da ocekujete da ce tako biti ? Ne ocekujem da ce tako biti. Ocekujem, zbog toga, da idemo u susret raznoraznim iskušenjima, lomovima i da cemo, hteli to neki ili ne, doci u situaciju da se politicki svrstamo u dve kolone – na jednoj obali reke bice oni koji su za vadenje države i nacije iz živoga blata i koji su za brzo ukljucenje u EU, uz poštovanje svega onoga što je uslov za to ukljucenje, a na drugoj strani su svi ostali. Pa neka narod Srbije odluci. Mislim da nismo daleko od vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Kad god da budu održani, morace imati karakter referenduma, jer ce znaciti poslednju priliku za Srbiju da se trgne i da potrci mnogo brže ka Briselu, nego što ka Briselu ide voz koji nam je vec pobegao. Moramo ga stici da bismo uskocili u njega. Po Ustavnoj povelji izbori za Skupštinu državne zajednice trebalo bi da se održe u februaru . Sada se pojavljuje Labusova ideja , koju je Đukanovic vec podržao , o produženju mandata na još godinu dana . Hoce li tih izbora biti i kada ? Svi clanovi vlade, pa i ministri iz SPO-a, bili su jednoglasni u stavu da se Skupštini Srbije predloži zakon o neposrednim izborima za Skupštinu državne zajednice, zato što su takvi neposredni izbori propisani Ustavnom poveljom. Ne razumem onda cemu takvi solisticki predlozi koji odudaraju od zajednickog stava. Naravno, dolazimo u delikatnu situaciju – hocemo li mi u Srbiji održavati neposredne izbore za Skupštinu SCG, ukoliko se zvanicna Crna Gora odluci da ne poštuje Ustavnu povelju i odbije iste takve izbore u Crnoj Gori. Ali, Crna Gora se još nije zvanicno i tvrdo izjasnila da je protiv neposrednih izbora. Na osnovu nagoveštaja se ne donose odluke. Može li se desiti da izostane pritisak EU - a da se poštuje Ustavna povelja u delu koji se odnosi na neposredne izbore ? Opredeljenje i Brisela i Vašingtona i Moskve je nepodeljeno da Srbija i Crna Gora kao jedna država ude u EU. Nedavne odluke ministarskog saveta EU-a o dva puta sa zajednickim krovom bile su upravo u funkciji otklanjanja prepreka zajednickom ukljucenju zemlje u EU. Tako su ekonomski odnosi, carine, trgovina, prihvaceni kao poslovi u nadležnosti država clanica, a spoljna politika, funkcionisanje državne zajednice, odbrana, ljudska i manjinska prava, kao i sama studija o izvodljivosti, da budu jedinstvene i za Srbiju i za Crnu Goru. Medutim, neispunjavanje naših najvažnijih obaveza prema Tribnalu u Hagu, a to je izrucivanje optuženih Tribunalu, dalo je znacajne argumente zvanicnoj Crnoj Gori za tvrdnju da ta država ne može da bude talac necinjenja same Srbije. Kako god okrenemo, i kad je rec o ocuvanju zajednicke države, i kad je rec o pristupanju Partnerstvu za mir i EU-u, i napokon kada je rec o ocuvanju Kosova, uvek se vracate na uslov svih uslova – bezuslovna saradnja sa Hagom. Zbog zaostatka u toj saradnji kritikujete vladu u kojoj je i SPO . Ko tacno koci tu saradnju i zašto , s obzirom na to da se kao razlog navodi potreba za ocuvanjem bezbednosti zemlje , a vec se pokazalo da bezbednost zemlje nije bila ugrožena prilikom ranijih izrucenja ? Savet ministara državne zajednice, predsednik SCG, predsednik Srbije, predsedik Crne Gore i Vlada Crne Gore su za bezuslovno ispunjenje obaveza prema Hagu. Jedino Vlada Srbije, u kojoj su i ministri iz SPO-a, ima drugojaciji stav, a svi optuženi su, prema tvrdnji Tribunala u Hagu, iz Srbije ili su u Srbiji. Po domacem zakonu o saradnju sa Hagom, nadležnost za njihovo isporucivanje ili neisporucivanje je u rukama Vlade Srbije. Mi se sada suocavamo sa jednom novom pravnom teorijom, koja je, uzgred receno, besmislena, da ce Srbija poštovati medunarodne optužnice pod uslovom da te optužnice poštuju i optuženi. Ne. Sud, zakon i optužnice za ratne zlocine se moraju poštovati, bez obzira na to da li je u pitanju domaca optužnica, domaci sud, ili medunarodna optužnica. Rekoh vec, ovde je stvorena takva atmosfera u narodu da je obezbedenje zlocina i zlocinaca takvo da im se maltene oko glava još crtaju oreoli svetaca i mucenika. Odnos prema Hagu nije jedini problem sa kojim se u poslu srecete . Imate ambasadore koji se direktno zalažu za nezavinost Crne Gore ... Na primer? Lukovac , Burzan ... I ne samo što Srbija i Crna Gora nemaju zajednicku politiku , nego ni sama Srbija nema jedinstvenu politiku . Imam najbolje iskustvo sa crnogorskim ambasadorima. Svi oni momentom preuzimanja funkcija ambasadora najsavesnije zastupaju politiku Saveta ministara SCG i politiku koju vodi ministar spoljnih poslova. Gospodin Lukovac ce, koliko cujem, sada biti na celu odbora za referendum o nezavisnosti Crne Gore. To je njegovo pravo. Ali, moram da kažem da me je obavestio o toj mogucnosti i da ce se u slucaju da zauzme tu funkciju povuci sa mesta ambasadora SCG. Ministarstvo spoljnih poslova me sledi u politici koju vodim. Kosovo je jedna od tema oko koje ne postoji jedinstvena politika . Vi ste , uz predsednika Tadica , bili zagovornik izlaska Srba na izbore , pa su , posle njihovog mizernog odziva , zagovornici bojkota dobili priliku za likovanje . U julu ove godine, kao šef stranke, istupio sam javno sa stavom da je neophodno da Srbi ucestvuju na izborima za Skupštinu Kosova i da nema preceg zadatka od najvece nacionalne mobilizacije da izadu svi na te izbore – i oni koji su na Kosovu još ostali, i oni koji su posle 10. juna 1999. sa Kosova proterani. Objasnio sam da racunica pokazuje da cemo u slucaju takve nacionalne mobilizacije osvojiti najmanje 35, a možda i celih 40 poslanickih mesta u Skupštini Kosova i da cemo sa trecinom poslanickih mandata u Skupštini Kosova, jer parlament ima 120 sedišta, dobiti dodatne argumente da zatražimo od Brisela, Njujorka i Vašingtona i Moskve da se stanje na terenu izjednaci sa stanjem u parlamentu i da se poslanicima vrati narod koji ih je i izabrao. Da je tako bilo, ne bismo danas imali Haradinaja kao kandidata za predsednika vlade. Trideset svojih mandata Srbi su poklonili Haradinaju, Taciju i sada se hvatamo za glavu i vicemo "šta je ovo". Pa to je, izmedu ostalog, posledica jedne naopake nacionalne politike. Šta sad ? Mislim da ce medunarodna zajednica spreciti izbor Haradinaja za premijera. Ako se to ne desi, onoga trenutka kada i zvanicno bude optužen od strane Tribunala u Hagu, on ce morati da ide sa te funkcije. Da li ce time problemi srpskog naroda na Kosovu biti rešeni? Nece. Mi moramo da stanemo iza jedne državne i nacionalne strategije odbrane Srba na Kosovu i Metohiji i opstanka Kosova u državnim granicama Srbije. Ima li šanse da se dode do te jedinstvene politike, da ne bude opet ko u klin ko u plocu kao pred izbore ? Na osnovu Rezolucije 1244, Povelje UN-a, Plana Vlade Srbije i svih drugih zvanicnih državnih dokumenata, formulisao sam strategiju odbrane Kosova i promovisao je sa velikim uspehom i ogromnim šansama da bude prihvacena od medunarodne zajednice. Ona je kratka i zove se Plan 3E. Prvo E je evropski nivo zaštite manjina u pokrajini – Srba i drugih naroda. Drugo E – evropski model decentralizacije vlasti u Pokrajini sa najvecim stepenom lokalne samouprave opština i gradova, uz garancije po prinicipu pozitivne diskriminacije da ce i Srbi u svojim enklavama na Kosovu i Metohiji moci da formiraju svoju lokalnu samoupravu. Trece E – evropski kvalitet sadašnje državne granice SCG sa Albanijom. Ta granica se ne može ni menjati ni preimenovati u neku drugu granicu, ali ona, kao i unutrašnje granice Kosova sa SCG, mora biti evropskoga kvaliteta – postoji na mapama i dokumentima, nema je u stvarnosti. Trece E znaci Kosovo kao evropska regija u okviru evropske SCG, dok državna zajednica postoji, a samo Srbije ako dode do razvoda u državnoj zajednici. Znaci, Kosovo jednako otvoreno na sve cetiri strane – i prema Srbiji, i prema Crnoj Gori i prema Makedoniji i prema Albaniji. Neka se preko tih državnih granica, svi Albanci, ako to žele i ekonomski i politicki i kulturno, povežu sa Tiranom. Za sve Srbe na Kosovu, živeli oni u enklavama, na severu, u grupama, pojedinacno, postojale bi maksimalne garancije direktnog povezivanja sa Srbijom. Mislim da su šanse više nego realne da medunarodna zajednica prihvati plan 3E. A kako vidite šanse da se evropski standardi primene na celu Srbiju ? Srbija nece biti evropska zemlja dok ne ispuni obaveze prema Tribunalu u Hagu. To nije moja volja, to je volja velikog sveta. Recimo da smo ovog trenutka optužene isporucili Tribunalu u Hagu. Najduže mesec dana posle toga SCG je u Partnerstvu za mir. Veoma brzo, po skracenoj putanji, vec iduce godine, mi smo u NATO-u. Nema nijedne bivše komunisticke države koja nije prethodno ušla u NATO a tek iza toga u EU. S obzirom na ekonomske i demokratske velike potencijale SCG, kao clanica NATO-a, za par godina iza toga je punopravna clanica EU-a. Svi rokovi bi bili nezamislivo skraceni. Price da nam trebaju godine i godine da harmonizujemo svoje zakone sa zakonima EU-a pricaju neupuceni i oni koji traže izgovore da ne udemo u EU. Potrebno je samo tehnicki se organizovati i, uglavnom, biti korektan prepisivac necega što je vec obavila Slovenija, jer smo 70 godina živeli u istoj državi i istom sistemu i jer su Slovenci, zapravo, sa Evropom uskladili ovaj naš sistem. * * * BEOGRAD - Vuk Draškovic, ministar spoljnih poslova SCG, ovih dana je na meti napada kolega iz srpske vlade zbog potpisivanja Sporazuma sa NATO paktom o prolazu stranih vojnika preko Srbije. I dok iz Koštunicinog kabineta optužuju Draškovica da je svojevoljno bez konsultacija potpisao dogovor sa Alijansom, Draškovic tvrdi da su se svi nadležni ministri saglasili sa tekstom Sporazuma. - Naravno da su nadležna ministarstva i u Srbiji i u Crnoj Gori konsultovana i naravno da su dobijene nacelne saglasnosti za potpisivanje tog sporazuma. U pitanju je sporazum koji je jedan od preduslova našeg ulaska u Partnerstvo za mir i koji se u potpunosti oslanja na strategiju državne odbrane SCG. Zašto ministri onda tvrde da nisu konsultovani? Kažete da ovakvo ponašanje državnih organa šteti interesima zemlje. A da li sve to ugrožava i vladajucu koaliciju? Jeste li Vi, posle svega, ljuti na Koštunicu? Mislite da bi na vlast došli radikali ako bi pala ova Vlada? Nije li tom "zaboravljanju grehova" ponajviše doprinela bivša, ali i ova, sadašnja vlast? - SRS je bio najekstremniji i najborbeniji predvodnik snaga koje su bile protiv prihvatanja plana "Z-4". A tim planom RSK je dobijala svoj parlament, svoju vladu, predsednika, policiju, sudstvo, monetu, zastupljenost u mnogim medunarodnim organizacijama i dobijala je pravo da, povrh svega ovoga, imenuje svoje predstavnike direktno u centralnu vladu u Zagrebu i u hrvatski Sabor. Odbijanjem plana "Z-4" širom su otvorena vrata "Bljesku" i "Oluji". Dobro, ali šta da radimo sa cinjenicom da skoro 40 odsto Srba danas hoce da glasa za radikale? Znaci, Vi mislite da u ovom trenutku nije dobro ici na izbore? - Politicka stabilnost je sada najpotrebnija Srbiji. Politicke stabilnosti nema bez Partnerstva za mir, bez saradnje sa NATO paktom. A bez politicke stabilnosti nema ni koncesija, ni stranih investicija, pa, prema tome, nema ni rasta zaposlenosti, ni rasta zarada... Sve je to jedno s drugim direktno povezano. Mislim da vecina gradana još ne uocava uzrocno-posledicne odnose izmedu, recimo, kvaliteta obroka i kvaliteta života, na jednoj, i evroatlantskih integracija, na drugoj strani. Zašto naši gradani ne znaju, a ja sam to stotinu puta ponovio, da je, recimo, nivo stranih investicija u Bugarskoj, Rumuniji, Madarskoj, Slovackoj, Poljskoj, nakon što su pristupile Partnerstvu za mir, a posebno nakon što su postale clanice NATO pakta, porastao za više od deset puta! Znate li šta bi tako nešto znacilo za Srbiju? Mi smo centralna zemlja tržišta Jugoistocne Evrope, koja ima 60 miliona ljudi, ne racunajuci Tursku. Prvi put u istoriji ova izvanredna pozicija države može da nam donese pare i napredak. - Ranije su se osvajacke vojske kretale preko Srbije i mi smo uglavnom stradali. Sada od svega toga možemo da profitiramo, a mi oklevamo. Mi necemo. A šta hocemo? Da imamo Evropu, NATO i Ameriku za neprijatelje? Da postanemo neka velika crna rupa? Da nas zaobidu i gasovodi, i naftovodi, i magistrale? Da budemo otpisani? Hajdemo na ona "tri najveca problema" koja su pred nama? Prvo, Haški sud. Kako to da rešimo? Gde da nademo Mladica? Imate li Vi nekih informacija o njemu? Mislite li da neko zna gde je Mladic? Ko? Rade Bulatovic? Na osnovu svega, šta Vi znate, šta cenite, da li ce taj problem biti rešen do Nove godine? Da li postoji neki rok? A šta cemo sa Kosovom? Hoce li nam uzeti Kosovo? Mislite da SAD nece jednostrano priznati nezavisnost Kosova? Da li je to Republika Kosovo u sastavu Državne zajednice? Da li u novom ustavu Srbije treba da stoji odrednica da niko u Srbiji nema prava da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da Srbija zauvek polaže pravo na tu teritoriju? I imamo li mi kao nacija uopšte još snage i potencijala da sacuvamo Kosmet? Šta sa SCG i referendumom za nezavisnost Crne Gore? Kolike su šanse da ostanemo zajedno? Vi ste optimista? * * * DA JE MLADIC DIPLOMATA ZNAO BIH GDE JE Nova demokratska vlast o sporazumu za prelazak NATO trupa preko naše teritorije pregovara prakticno od oktobra 2000. godine, sva nadležna i nenadležna ministarstva bila su blagovremeno upoznata i zato necu da gubim vreme na neke price o proceduri koja je maksimalno ispoštovana, izjavio je u u intervjuu FoNetu ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Draškovic. “Takve sporazume imaju sve države oko nas, a suštinsko pitanje ovde je hocemo li mi u Evropu i NATO ili protiv njih. Možemo i jedno i drugo, ali tvrdim da je u najvišem državnom interesu da od najjace vojne sile na svetu i od Evropske unije pravimo saveznike, a ne neprijatelje”, dodao je Draškovic, precizirajuci da je pomenuti Sporazum u stvari tipski sporazum, malo nacelniji i razblaženiji od Dejtonskog ili Kumanovskog, a odnosi se na transport NATO trupa preko teritorije SCG radi zaštite mira na Balkanu, svuda gde je taj mir ustanovljen od strane UN. To znaci, kad je o nama rec, on se odnosi samo na Kosovo i Metohiju, a kada je malo šire o regionu zapadnog Balkana rec, znaci da možemo da odobrimo i transport NATO trupa ako albanski ekstreminsti krenu da ruše mir u Makedoniji, objasnio je Draškovic. “U Srbiji se tacno zna ko je placen da zna gde je i gde nije Ratko Mladic”, prokomentarisao je Draškovic vrlo ceste izjave domacih zvanicnika da ne znaju gde je Mladic, a da pritom tvrde da ce sigurno biti u Hagu. “Nikad ne bih davao tako neodgovorne izjave, a da je Mladic diplomata tacno bih znao gde je”, tvrdi Draškovic. Od specijalnog izaslanika generalnog sekretara Kai Ejdea Draškovic ocekuje objektivan izveštaj o "katastrofalnom" stanju standarda na Kosovu, najpre jer “Jedino što ne smemo dozvoliti, to je da se pojavi rešenje o konacnom statusu kao uslovu za standarde, što se ponovo stavlja u opticaj u nekim krugovima u svetu”, dodao je Draškovic. Draškovic je ocenio da je loš rejting vladajuce koalicije "normalna sudbina" vlada u tranziciji, pri cemu je posebno pomenuo ulogu medija koji vode izrazitu antivladinu kampanju. “Moja osnovna zamerka medijima nije što kritikuju rad Vlade, ali zaboravili su da podsecaju narod na užas koji nam se dogadao od devedesete do 2.000.”, rekao je on. Ono što je, medutim, Draškovic posebno naglasio je da bi sve naše šanse pale u vodu kada bi se na scenu vratile snage od pre 5. oktobra, zbog cega je važno podsecati na to kakva je katastrofa, zahvaljujuci prethodnom režimu, ovde preživljavana. Presuda za zlocin na Ibarskoj magistrali za Draškovica je primer koliko je Okružni sud u Beogradu sposoban da pogazi i zakon, i istinu i logiku, a kao poseban apsurd naveo je slucaj Nenada Ilica, koji je za vožnju kamiona ubice na Ibarskoj dobio 15 godina, koliko i za to što je cuvao stražu prilikom atentata u Budvi. “Ta je kazna za ucešce u atentatu u Budvi odmerena po zakonu, ali je ova za Ibarsku sramna i nadam, se da ce Vrhovni sud to ispraviti”, dodao je Draškovic. Na pitanje koliko je puta na njega pokušan atentat on je odgovorio da je to, kako je sudski utvrdeno, bilo tri puta, a da su nalogodavci I ižvršioci uvek bili isti - od Slobodana Miloševica, preko Radeta Markovica i Milana Radonjica, do Legije i Jedinice za specijalne operacije. Na konstataciju da je u diplomatiju uveo jedan sasvim nov jezik, nekonvencionalan i neposredan, Draškovic je odgovorio da je to u svetu normalan nacin komuniciranja diplomata, ali da je za našu previše tradicionalnu sredinu, naviklu na nerazumljiv recnik u kojem se puno prica a ništa ne kaže, to za sada verovatno neobicno, mada se i to menja cinjenicom da se poslednjih godina kao diplomate u svet šalju ljudi koji se bave nekim drugim poslovima u kojima su stekli veliki ugled. * * * Plan za Kosovo nije usaglašen Moramo najhitnije da precizno i pravno i politicki definišemo postojecu formulu „više od autonomije, manje od nezavisnosti“. U najkracem, to su dve stvari: zaštita srpske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji i našeg nacionalnog, religijskog i kulturnog nasleda i zaštita sadašnjeg državnog imena naše granice sa Albanijom i Makedonijom. Mislim da to što je izašlo u javnost nije u skladu sa ovim, ali državna strategija nije ni usaglašena - kaže za „Blic“ šef diplomatije SCG Vuk Draškovic nakon povratka iz SAD i uspešnog nastupa na zasedanju Generalne skupštine UN. Hocete da kažete da se plan koji vi zastupate pred medunarodnim zvanicnicima, a koji se bazira na nekadašnjem planu Z4, i pojašnjenje koje je dala Sanda Raškovic-Ivic, šef Koordinacionog centra za Kosmet, razlikuju? - Mnogo se razlikuju. Podsecam da su se svi usaglasili da sve što je planom Z4 bilo zagarantovano srpskoj vecini u tadašnjoj Krajini Srbija ce sada da garantuje albanskoj vecini na Kosovu. Srpskoj vecini je tada ponudeno da ima vladu Krajine, premijera, parlament, predsednika, policiju, vlastitu monetu, sopstveni budžet, dato je pravo Krajini da bude zastupljena u hrvatskom Saboru i vladi bez prava Hrvatske da njeni predstavnici sede u parlamentu Krajine ili vladi. Konacno, RSK bi tim planom dobila i pravo zastupljenosti u svim medunarodnim organizacijama osim u onima koje simbolizuju državni suverenitet. Obaveza srpske vecine bila bi da maksimalno poštuje prava hrvatske manjine, ukljucujuci i pravo Hrvata na hrvatsko državljanstvo i na specijalne veze sa Hrvatskom i obaveza Krajine je bila da poštuje hrvatske spoljne granice. Ocekujete li da upravo to bude sastavni deo srpske strategije za Kosovo? - Kosovo i Krajina nisu identicni, ali ovo je formula koja bi trebalo da bude osnov u traganju za rešenjem prilikom dijaloga sa Albancima. Osim toga, ima i drugih modela koji ce se ovim povodom naci za pregovarackim stolom, poput Južnog Tirola, Olandskih ostrva ili nacina na koji su svoje sukobe uredili Flamanci i Valonci u Belgiji. Predsednik Tadic kritikuje nepostojanje koordinacije izmedu Vlade, predsednika i MIP. Kakva je vaša saradnja sa predsednikom? - Normalna. Zašto onda tvrdi da komunikacija ne postoji, kao i da svako o strategiji za Kosovo prica svoju pricu? - To pitajte njega. Kada ce strategija biti precizirana pošto ce razgovori o statusu poceti najverovatnije u decembru? - Vec kasnimo. Razgovori o statusu samo što nisu poceli, a mi sebi dozvoljavamo nešto što ozbiljna država ne sme da dozvoli: da se po medijima razvlaci statusno pitanje Kosova i da svako kako mu padne na um istupa sa svojim tumacenjima i formulacijama. Ali Sanda Raškovic-Ivic je šef Koordinacionog centra za Kosovo. - O suštini onoga što je više od autonomije, a manje od nezavisnosti dogovarali smo se na nekoliko sastanaka državnog vrha. I Tadic je prisustvovao? - Da, bili su tu i Tadic, Marovic, Koštunica, Covic i ja. Nedavno je u Ministarstvu spoljnih poslova napisan dokument koji predstavlja razradu te formule i ja sam ga poslao i predsednicima Marovicu, Tadicu i Vujanovicu, kao i premijerima Koštunici i Đukanovicu. Ali o detaljima ne želim da govorim, dok se ne sastanemo i oko svega sasvim ne usaglasimo. No, i tada to nece biti za naslovne strane medija. Javnost mora da razume da svaka pregovaracka strategija ima nekoliko spratova. Polazi se od onoga što je maksimalno željeno, a ne ide se ispod onoga što se oznaci kao minimum državnog i nacionalnog interesa. Ko bi trebalo po vašem mišljenju da bude u pregovarackom timu Srbije? - U timu Kosova su i premijer i predsednik Kosova. Bilo bi normalno da tako bude i kod nas jer je status Kosova državno i nacionalno pitanje prvog reda. Koliko je štetno za državu to što Svetozar Marovic nije predvodio našu delegaciju u Njujorku? - Bilo bi bolje da je bio, ali je svakako imao opravdane razloge. Rekao mi je da je sprecen i da je, i pored i najbolje volje, u poslednjem trenutku prinuden da odustane i Savet ministara me je odredio za šefa državne delegacije i mislim da sam predsednika Marovica uspešno zamenjivao. Šta mislite o Marovicevoj najavi da ce povuci crnogorske kadrove iz Beograda? - Pratio sam iz Njujorka koliko sam mogao ovu aferu. Sigurno je da se prizemnom kampanjom protiv šefa države ne cini ništa dobro opstanku državne zajednice. Na takav nacin ne brani se državna zajednica, niti se na takav nacin ona sme rušiti. Mislite li da Dinkic blokira državnu zajednicu? - Država se, dok postoji, mora poštovati i njene institucije moraju da rade. Ne sme se dozvoliti da stihija, afere, skandali razbiju zajednicu Srbije i Crne Gore jer ce posledice biti teške. Ako mora da dode do razlaza, neka dode na normalan nacin, bez strasti i proizvodnje mržnje. Koliko je afera „pancir“ ugrozila ugled državne zajednice? - Šlemove meni niko nije pominjao u Njujorku, ali je Havijer Solana bio i zacuden i ogorcen zbog našeg talenta da sami sebi proizvedemo nevolje. Rekao je da ce u opasnosti biti i pregovori SCG o stabilizaciji i pridruživanju EU ukoliko se stanje ne normalizuje i ne deblokiraju u celini organi države. Pominjete Mladica kao prvi problem Srbije. Ocekujete li da ce uskoro biti izrucen Hagu? - Mladica pominje ceo svet. U Njujorku sam se susreo sa preko 40 šefova diplomatija, premijera i šefova država. Svi odreda pocinjali su susrete pitanjima o Mladicu i upozorenjem da je on uslov svih uslova i za EU i za „Partnerstvo za mir“ i NATO, pa i za poziciju oko Kosova. Evropski komesar za proširenje Oli Ren dolazi u Beograd 10. oktobra. Ako nešto sami ne iskomplikujemo, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju ce poceti uz uslov da u odredenom roku, a on je vrlo kratak, Mladic bude u Hagu. Šta cete reci Karli del Ponte prilikom sutrašnjeg susreta u Beogradu? - Zna ona moje stavove i zna da nisam ni ministar vojni, ni ministar policije, ni šef pravosuda, ni predsednik Vlade. Kada pregovori sa EU pocnu, šta ce biti vaš prvi korak kao šefa pregovarackog tima SCG? - Pregovaracka strategija državne zajednice bice objavljena ovih dana. U nadležnosti šefa pregovarackog tima državne zajednice je spoljna politika i tu nema šta da se menja jer je maksimalno pozitivna u ocima cele Evrope. U nadležnosti je i Ministarstvo odbrane, reforma Vojske, ali to je nešto što mora da se završi tokom procesa pregovora. Trece krupno pitanje jeste pitanje viza, azilanata i integrisanog upravljanja granicom. Koliko cemo brzo stici na belu šengensku listu, zavisi od clanica državne zajednice. Kad je rec o preuzimanju granicnih prelaza od strane policije, Crna Gora je ispred Srbije i crnogorsko iskustvo nam je dragoceno. Kada je rec o takozvanom tvrdom pasošu, modernom u kojemu ce biti i DNK podaci, Srbija je tu medu vodecim u Evropi. Srbija vodeca? Kako to? - Sve je spremno osim korica. Samo se ceka razvoj dogadaja sa Crnom Gorom da znamo ime države koje ce stajati na koricama pasoša. Svi granicni prelazi treba da budu modernizovani, kompjuterizovani i povezani sa sistemom EU. Tu kasnimo, a EU je odvojila znacajna sredstva i ceka se bolja organizacija. Moja uloga je da maksimalno uticem da se bolje organizuju nadležni organi Srbije i Crne Gore.
*** Izbori što pre Novi izbori su neizbežni i to što pre. Srbija je postala nezavisna država, iako to mnogi ovde odbijaju da prihvate, Srbija zaslužuje svoj ustav, a to vodi ka izborima, kaže na pocetku razgovora za „Blic“ Vuk Draškovic, lider SPO. Nikola M. Jovanovic *** Bicu ministar ili SPO ode iz Vlade „Zatražicu da se na prvoj narednoj sednici parlament Srbije izjasni o spoljnoj politici države koju vodim. Ako ne dobijem poverenje, onda SPO izlazi iz Vlade, pošto je moja evropska politika i politika moje stranke“, kaže za „Blic“ Vuk Draškovic, šef diplomatije i lider SPO. Draškovic tvrdi da za izbor na mestu ministra spoljnih poslova Srbije nece tražiti podršku DS, niti ce se izvinjavati SPS ili SRS, niti bilo kome zbog toga što je još živ i što ga Miloševic nije uspeo ubiti. Da li vam je premijer obecao da ce obezbediti vecinu u parlamentu? Ja to nisam tražio. Jasno je da sam kao ministar spoljnih poslova Srbiji svuda širom otvarao vrata. A to što se zbog grešaka unutrašnje politike cesto kroz ta vrata nije prolazilo ili se prolazilo na pogrešan nacin - ne može biti kriv ministar spoljnih poslova. Kako su protekli pregovori u Becu na najvišem nivou? Nezadovoljan sam ishodom beckih pregovora na najvišem nivou. Teško je reci i da su to bili pregovori. Albanska strana od pocetka nije obracala pažnju na argumente srpske strane. A na kraju pregovora procitano je saopštenje Kontakt grupe da je nezavisnost Kosova neizbežni rezultat pregovora, iako to nije receno baš direktno. U saopštenju Kontakt grupe, koje je jednoglasno usvojeno, kaže se da mora sve biti ucinjeno kako bi konacni status Kosova bio odreden u ovoj godini i da taj status bude prihvatljiv za narod Kosova. To znaci nezavisnost, jer je 90 odsto Albanaca na Kosovu i od njih najmanje 90 odsto traži nezavisnost. Kako je na to saopštenje reagovala srpska strana? Vremena i mogucnosti za našu reakciju nije bilo, jer je ono procitano na kraju sastanka. Kompromisa još nema? Šansa za kompromise i dogovor Beograda i Prištine, a dogovorno rešenje bilo bi jedino održivo rešenje, još postoji. Mi se pozivamo na princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a Albanci na princip prava na samoopredeljenje. Uz delotvorni pritisak SAD i drugih zemalja Kontakt grupe i EU na albansku stranu, mogla bi se naci formula koja bi pomirila ova oba principa. Takode mislim da kompromis o decentralizaciji, zašticenim zonama oko crkava i manastira i drugim nestatusnim pitanjima nije daleko. Albanci ce biti pritiskani na dodatne ustupke, a mi da kosovski Srbi udu u kosovske institucije. Da li je srpska strana nastupala jedinstveno? Na sastanku jeste, ali su se u srpskoj sali, posle sastanka, sudarila dva stava. Prvi je, da širimo optimizam, da je sastanak bio veoma važan, jer su, konacno, Srbi i Albanci jedni drugima u lice kazali pregovaracke pozicije, uz naglasak, za domacu upotrebu, da je Kontakt grupa u saopštenju spomenula i Rezoluciju 1244 SB UN i kompromis. Drugi stav je bio da Srbiji saopštimo ogoljenu istinu. Da našoj javnosti kažemo da naše argumente niko ne osporava, jer se ne mogu osporiti, ali da je, nažalost, kako stvari sada stoje, pravo sile iznad sile prava. Na kraju je preovladalo gledište da bi defetizam bio poguban, da se borba nastavlja i da ništa još nije konacno odluceno. Hocete da kažete da državni vrh krije informacije o tome šta nas ceka? Smatram da bezrezervni optimizam budi i velike nade, pa bi razocarenje srpskog naroda, a pre svega kosovskih Srba, moglo biti vece i bolnije ako padnemo sa visina velikih ocekivanja. Ono što moramo jeste da uporno tumacimo naše argumente, uz jasnu poruku svima da Srbija nece priznati bilo koju drugu medunarodno suverenu državu na svojoj državnoj teritoriji, a da ce sve posledice za taj eventualni akt nasilja nad Srbijom i Poveljom UN snositi oni koji se odluce za takvo nama nametnuto rešenje. Ivana Cvetkovic *** I shall be a minister or SPO shall leave the Government Q: Has the Prime Minister promised to you to provide majority in the Parliament? 'I have not requested anything of the kind. It is clear that doors are open to me as Serbia Foreign Minister everywhere'. Q: How do you see negotiations at the highest level in Vienna ? 'I am not satisfied about the outcome of Vienna negotiations. It can hardly be said that those were negotiations. Albanian side paid no attention to Serbian side's arguments from the very beginning. At the end of negotiations a statement by the Contact Group was read. Although not said explicitly, that statement mentions Kosovo independence as an inevitable outcome. It also says that everything has to be done that negotiations over the status are finalized until the end of the year and that the status has to be acceptable for the citizens of Kosovo. That means independence since 90 per cent of Albanians request independence'. Q: How did Serbian side react to that statement? 'There was no time for our reaction since the statement was read at the end of the meeting'. Q: So there is still no compromise? 'There is still chance for compromise. We refer to the principle of territorial integrity and sovereignty and Albanians to the principle of the right to self-determination. With effective pressure on Albanian side by USA , EU and Contact Group, a formula reconciling these two principles could be found'. Q: Has Serbian side acted as really one team? 'That was the case at the meeting, but in the hall, after the meeting two stances collided. The first was that we are to spread optimism, that the meeting was very important, that the Contact Group has mentioned UN SC Resolution 1244 and compromise in its statement. The second stance was to present Serbia the naked truth: nobody is disputing our arguments because they cannot be disputed, but judging by the present situation, the right of force is beyond the right of law. At the end it was concluded that feeling of defeat would be very damaging and that it should be said that the struggle continues and that nothing has been finally decided yet'. Q: Do you want to say that our top officials are hiding from us what is waiting for us? 'I think that optimism without reserve awakes great hopes. Consequently disappointment of the Serb nation, in the first place Kosovo Serbs, might be far deeper and painful. We have to insist on our arguments and on our clear message that Serbia shall not accept any other sovereign state set up in its own territory. We also have to repeat that all consequences for such eventual act of violence over Serbia and UN Charter shall be borne by those who decide to implement such, to us enforced solution'.
***
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
