Bogoljub Karić

Prečice:
BOGOLJUB, STRUKTURA I LEGITIMITET
Kratke izjave
Do poslednjeg daha protiv straha
GLASOVA KO SALATE
"LJUBIČEVO", to je riznica para!
Kad ja budem premijer...
BIĆU PREMIJER!
NISAM SEKTAŠ!
Ja, Bogoljub Karic, dežurni krivac

BOGOLJUB, STRUKTURA I LEGITIMITET
Centar za Monitoring i Evaluaciju

UVOD

Analiza koja želi da otkrije politicki aspekt fenomena «Bogoljuba Karica», mora poci od dva parametra, tj. strukture onoga što je u funkciji Bogoljuba Karica i modela legitimizacija Bogoljuba Karica kao politickog aktera.

Što se tice (društvene) struktrure, prica o fenomenu Bogoljuba Karica je prica o istoriji politickog kapitalizma u Srbiji, odnosno to je prica o dominaciji politike nad ekonomijom, tako da profit nastaje, uvecava se i legalizuje u sferi politickog. Nije na odmet podvuci razliku izmedu kapitalizma u cijoj osnovi se nalazi racionalno i inovativno preduzetništvo i kapital kao ciljna vrednost i politickog kapitalizma (po nemackom sociologu Maksu Veberu, vrsta kapitalizma nastala u doba Rimskog Carstva), gde se pretvaranjem politicke moci kroz «poslovanje» sa državom putem privilegija i zloupotreba stvara kapital. U ovakvom kapitalizmu politicka moc je u funkciji profita, a sticanje kapitala je neodvojivo od posedovanja politicke moci.

U teoriji i praksi preduzetništva postoje tri preduslova za preduzetnicku ekonomiju: slobodna tržišna utakmica, inovatinost i rizik. Karic nikada nije poslovao na tržištu, jer ga u vreme SFRJ i Miloševica nije bilo. Tamo gde je postoji, kao što je u Kanadi, tamo Bogoljub nije uspeo i pored napora da uspostavi dobre odnose sa Liberalnom partijom Kanade (www.nacionalpost.com od 19.12.2001. godine, tekst autorke Elisabet Vincent). Što se tice inovativnosti, osim što je prvi pitao Miloševica za mobilnu telefoniju, nijedan drugi oblik inovativnosti Bogoljub nije pokazao, vec je sve velike poslove dobijao kao prijatelj vladajuce porodice.

Sve veliko što je Karic stvorio, stvorio je kao politicki kapitalista poslujuci sa imovinom države u monopolskim i korumpiranim uslovima za svoj racun, kao i vladajuce klike. Analiza ekonomskog uspona Karica je neodvojiva od njegovog društveno-politickog rada. Put od male fabrike poljoprivrednih alata u Peci i kredita za razvoj nerazvijenih podrucja, preko Zajma za preporod Srbije, Aeroinžinjeringa, Belpadžeta, Karic Banke, EUNETa i Mobtela, Bogoljub Karic je prešao uz pomoc politicara sa Kosova i samog Miloševica. Ekonomski rizik nikada nije postojao, dok su se za politicki rizik pobrinule fondacija, univerzitet i televizija.

Gradeci svoju imperiju u razorenim društvima, Bogoljub je pravio sistem koji proizvodi ekonomsku i politicku moc. Dok su kompanije stvarale ekonomsko bogastvo, fondacija, televizija, univerzitet i udruženje industrijalaca i preduzetnika su indukovali politicku moc. Zato su za njegov sadašnji uspeh podjednako važni Mobtel, Astra grupa, ali i BK fondacija, Univerzitet, BK Telekom i Udruženje industrijalaca i preduzetnika.

FONDACIJA

Fondacija Karic je osnovana sa namerom da kroz svoje delovanje stvori što više ugleda i moci porodicama Karic i Miloševic.

Pokušavajuci da izgrade imidž porodicnosti i sudbinske predodredenosti na uspeh bratstva Karic »biografi porodice« su koristili »fakte prošlosti« stvaranju transistorijske veze današnjih Karica i srednjovekovnog trgovca Radivoja Karica, zatim Petara Karica prvog direkta Uciteljske škole u Kragujevcu i Vladimira Karica cuvenog geografa, ucitelja Jovana Cvijica. ( www.karicfoundation.com/onama_index.htm ). Pored ove aristokratske dimenzije, Karici pokušavaju da se uguraju u društvo kako domacih tako i svetskih ktitora i zadužbinara (propagandni materijal «Bogoljub Karic – predsednik» str.13).

O efetistickoj funkcji fondacija govori nekoliko cinjenica.
1997. godine na prvoj dodeli nagrada, proslava je pocela pozdravnim govorom predsednice Fondacije, Milanke Karic u kojem je posebno pozdravljena profesorka Mirjana Markovic, odmah iza tadašnjeg predsednika Vlade SRJ Kontica i Patrijarha Pavla, a pre ministara u Vladama SRJ i Srbije. (www.bkgroup.com/BKFoundation/). O tome koliko je porodica Karic uradila na promovisanju naucnog i društveno-politickog rada Mirjane Markovic svedoci sam Bogoljub Karic u intervju NIN-u: »Razgovaramo sa Bogoljubom Karicem dan posle njegovog povratka iz Rusije, a u posetu je otisao zajedno sa Mirom Markovic, koja je, ovih dana, u Rusiji, postala pocasni clan ruskih pisaca. Ne krije, u razgovoru, Bogoljub Karic, ministar bez portfelja u republickoj vladi, da je licno pomogao da se knjige Mire Markovic prevode i stampaju po svetu. Jer, za te knjige, u svetu, ima interesovanja« i dodaje ... Dr Mira Markovic je imala kao lider politicke stranke i kao knjizevnik raznovrstan program. Imao sam zadovoljstvo i cast da prisustvujem samo jednom delu njenih aktivnosti u Moskvi. Bilo je to u okviru promocije njene nove knjige na ruskom jeziku i njenom prijemu za clana Udruženja ruskih knjizevnika. Veliko je zadovoljstvo bilo cuti najlepse reci od najeminentnijih predstavnika tog udruženja koje su uputili srpskom narodu, našoj zemlji i Miri Markovic za ono sto ona cini i stvara. Imao sam i ranije prilike da prisustvujem boravcima Mire Markovic u Rusiji, Kini, Indiji. Naša javnost vrlo malo zna na kakav prijem i odjek nailaze njene posete i susreti sa državnicima i politicarima ali i sa naucnicima i knjizevnicima u tim zemljama. Njeni napori su bili izuzetni da se naša zemlja predstavi na pravi nacin, da se razvijaju prijateljski i trajni odnosi sa narodima tih zemalja, i to u najtežim vremenima sankcija.” (NIN br. 2055 od 29.12.1998.godine).

U prilog politickoj nameni fondacije govori i pozdravna rec iz 2001. godine gore pomenute predsednice Fondacije koja kaže: »Danas kada vam se obracam u sasvim promenjenim okolnostima u odnosu na ranije godine, hocu da verujem da su vremena koja su ostala iza nas - vremena nepovrata, ali i vremena iz kojih smo kao narod izvukli pouke i izašli za onu crtu kolektivne pameti mudriji, da nam se takva vremena više nikada ne mogu ponoviti. Ako je ta mudrost i ovoga puta izostala, u sta ja ne želim da verujem, onda su te godine, kako to kaže veliki Borislav Pekic, zaista pojeli skakavci»

(www.karicfoundation.com/nagrada03_index.htm).

U prilog tezi o efetistickoj funkciji Fondacije govori analiza godišnjih laureata, koji se mogu svrstati u dve grupe.

Prvu cine oni laureati koji su bili u funkciji legitimizacije Miloševiceve politike nacionalizma, i, nakon 2001. godine, laureati koji su bili deo petooktobarske Srbije. Dodelom ovih nagrada Karici su pokazivali lojalnost prema vlasti(ma) i radili na njenom legitimisanju. Kljucni lauerat kojim je Karic pokazao svoju lojalnost prema novoj vlasti je Bojana Lekic, tadašnji novinar antimiloševicevske i antikaricevske TV B92. On je tim cinom bacio pod noge ideale petooktobarske Srbije, pokazavši da u Srbiji nema ljudi sa idealima, odnosno da sve ima cenu i da se može sve kupiti.

U tom kontekstu treba posmatrati inaugurisanje profesora Ljubomira Madžara za rektora BK Univerziteta, ekonomiste koji je bio kriticar socijalisticke ekonomije (autor studije «Politicka ekonomija socijalizma», koja sa studijom Branka Horvata «Suton socijalistickih privreda» predstavlja osnov za proucavanje socijalisticke ekonomije u SFRJ), kao i ekonomskog sistema koji je kreirao Miloševic, a u kojem je nastao Bogoljub Karic.
Drugu grupu dobitnika cine oni ljudi koji su se verovatno tada prvi put sreli sa Karicem, koji ih je, deleci im nagrade pretvarao u prodavce indulgencija za ono što su Karici u prošlosti radili. Nije teško zakljuciti da je Karicu više trebalo slikanje sa njima, nego što je njima trebala ova ne baš prestižna nagrada, ili novcani iznos koji je sledovao uz nju.
U prilog tvrdnji da je fondacija imala patriotsku funkciju vidi se iz pregleda njenih aktivnosti («Bogoljub Karic-predsednik» str. 65). Umesto placanja poreza državi Karic je davao IMPULSE ŽIVOTU sirotinji i izbeglicama, koji su bili direktna posledica politike vlasti, koja je njemu omogucavala raskoš i bogatstvo. Na dobrocinstvo sumnjivog novca nije bila gadljiva ni SPC, te je Patrijarh Pavle uvek kada je trebalo promovisao Karicev nacin služenja Bogu i Rodu. O patriotski rad fonadacije je najbolje opisao akademik Dobrica Cosic recima: «Novac uložen u kulturu oplemenjuje sebe i poprima patriotsku i humanu funkciju, a njegov vlasnik stupa u istoriju svog naroda. Braca Karic su svojom fondacijom uzorno razumeli gradansku odgovornost pred savremenicima i nacijom. Ulogom u kulturu uložili su u buducnost.» (Iz besede o nagradi «Braca Karic», u «Bogoljub Karic-predsednik» str. 71).

UNIVERZITET I MEDIJI

Dok je državni univerzitet urnisan od vlasti zbog nelojalnosti prema mužu Profesorke-Doktorke, Bogoljub je promovisanjem iste na mesto pocasnog profesora BK Univerziteta gradio svoj Univerzitet. Profesori ovog univerziteta nikada nisu izrazili solidarnost sa kolegama sa Beogradskog univerziteta, tokom njihove borbe za slobodno društvo.

Cetvrti element Karicevog sistema jesu mediji, a medu njima najznacajniji BK Telekom. Ekonomska moc podržana produkcijom stvarnosti u režiji ovog medija stvarala je politicku moc Karica Politicara. Kako ovo izgleda najbolje se moglo videti tokom poslednje kampanje za predsednika Srbije. I pored statistickih uveravanja Bojane Lekic (TV emisija Kljuc: Politika kao salata – RTS), svakom ko se bilo kada bavio analizom medijskih sadržaja, mogao je da vidi razliku u tretmanu kandidata, da su izveštaji sa mitinga Bogoljuba Karica su bili propagandistickog, a ne informativnog karaktera, tako da pri istoj sekundaži efekati kampanje nisu bili isti za sve ucesnke. Pored toga u informativnim emisijama vodena je bucna kampanja povodom dešavanja oko Mobtela, kao i evaluacije rada Vlade Srbije sa akcentom na ministare iz G17 plus.

UDRUŽENJE INDUSTRIJALACA I PREDUZETNIKA SRBIJE I CRNE GORE

Osnivajuci Udruženje industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore, Karic je napravio politicku organizaciju. Današnji Pokret Snaga Srbije je samo formalizacija onoga što je nastajalo protekle tri godine. Ako se pogleda struktura privrednih grana u kojima posluju clanovi Udruženja lako se može uociti da je to udruženje gradevinara, trgovaca, ugostitelja i direktora neprivatizovanih društvenih preduzeca iz perioda Slobodana Miloševica. Stvaranjem ovog udruženja, on je istakao kandidaturu za zaštitnika interesa preduzetnika i preduzeca koji su nastala u sivoj ekonomiji devedesetih i divljom privatizacijom društvene svojine do 2000. godine.

Karakter poslovanja Karicevih industrijalaca i preduzetnika, usluge ili tehnološki prosta proizvodnja na nivou domace radinosti im ne garantuje povoljan položaj na srbijanskom tržištu pri dolasku inostranih kompanija. U perspektivi ovo udruženje bi trebalo da bude reprezent srednjeg i malog kapitala, odnosno srednje i sitne buržoazije, koja ce u inostranim kompanijama imati protivnika na domacem terenu. U svetlu toga Bogoljub svojoj politickoj organizaciji daje ime Pokret, a ne stranka ili partija. Ova distinkcija nije samo leksicke i formalne prirode, ako se zna da politicki pokreti imaju za cilj izmene glavnih karakteristika politickog sistema. Bogoljubova namera je da okupi sve ono što iz ideoloških ili ekonomskih interesa jeste za stvaranje nacionalne ekonomije, te iz tih razloga Karic svoju politicku organizaciju naziva reformsko-patriotskim pokretom, koji treba da razvije patriotski kapitalizam.

POLITIKA I BIZNIS

Ušavši prvi put neposredno u politiku, Karic je imao iza sebe sistem koji pravi novac, moc, informaciju i ugled, jednom recju kreirao stvarnost. Njegov ulazak u politiku je uslovljen sa nekoliko elemenata. Prvi od njih je pretpostavka da je visina reketiranja od vlasti veca od rizika politicke aktivacije i troškova kampanje. Drugi motiv može biti sve slabija pozicija u sporovima oko vlasništva u Mobtelu i naplate ekstraprofita, tako da bi mu dobijanjem politicke funkcije u sistemu politickog kapitalima bilo daleko lakše da sacuva spornu imovinu. Treci razlog je strast prema javnom delovanju. Za razliku od nekih drugih Miloševicevih tajkuna, jedino je Bogoljub bio u sferi javnog pre i posle 2000.godine. To se delimicno može objasniti cinjenicom da je na taj nacin obavljao takvu vrstu poslova za vlast na osnovu kojih je dobijao njihovu naklonost i mogucnost uvecavanja svog kapitala, a delimicno licnom potrebom za javnim nastupom.

Po mnogo cemu ovo je borba Karica za opstanak na ekonomskoj i politickoj sceni Srbije. Prirodno okruženje u kojem je poslovao nestaje. Sa jedne strane nastupile su promene politickog sistema, a sa druge domaci kapitalisti dobijaju stranu konkurenciju. Imovinu koju je stekao, stekao je do 2000. godine, ali ne kao preduzetnik vec kao politicar, ili u najboljem slucaju upravitelj državne imovine, koju je dobio korupcijom od Miloševica kao nagradu za društveno politicki rad. Njegova sposobnost opstanka u tržišnoj ekonomiji je veoma mala. Promene od 5. oktobra, u ekomoskom smislu, je preživeo zahvaljujuci ideji-projektu da Miloševicevi tajkuni mogu postati nova srbijanska buržoazija, te da principe pravicnosti i pravde treba žrtvovati zarad cinjenice da ce Srbija za 100 godina dobiti elitu u (pra)unucima Miloševicevih bogataša.

Nesiguran za svoj položaj Karic pokušava da osnivanjem stranke i podrškom koju ima nastavi po starom. Šanse mu nisu male, jer se nalazi u društvu koje je instituciono neizgradeno, stanovništvo anomicno i siromašno, spremno da za parce hleba i sigurnosti (pro)da svoju slobodu i prava. Ovaj model ima svoju dugu predistoriju. Na kraju krajeva zar na tom principu nije vladao totalitarni režim tokom druge polovine prošlog veka koga se veci deo Srbije danas sa setom seca?

Adut Karica su i dezideologizovane politicke stranke spremne na bilo koji vid saradnje koji ce im omoguciti i procenat vlasti više. Ideologija elitizma koja se manifestuje u citiranju Spinoze «da je demokratija vladavina prosecnih, dok elita je ta koja vuce napred» (Kandidat PSS za gradonacelnika Beograda Jasmina Maric u emisiji «Taksi B92»), je upravo put ka nedemokratskim tendencijama, stvaranju socijlno i politicki privilegovanijih, ali ovog puta na osnovu bogastva, moci i porodicnog porekla, umesto dosadašnjeg ravnjanja gradana po politickoj lojalnosti, naciji i konfesiji. Nije problem što se bivša direktorka Fondacije zalaže za elitizam, vec što vladavina elite može biti «aristokratija vrlina» kako to Platon kaže, ali može biti i izopacena forma vlasti elite «oligarhija». Upravo njen predsednik stranke je bio deo Miloševiceve oligarihije, tacnije deo lumpenburžoazije, koja ima egzistencijalni strah od uspostavljanja demokratije i vladavine zakona u Srbiji. Zato su prvo finansirali vladajuce stranke, a kada je deo tih oligarha procenio da to nije dovoljno, onda su napravili svoju stranku sa namerom da koristeci slabosti demokratske procedure i slabe institucije od Srbije naprave «zarobljenu državu».

ISTRAŽIVANJE

Kada je rec o legitimizaciji Karica Politicara, da bi smo dobili objektivnu sliku bilo je potrebno napraviti istraživanje sa njegovim pristalicama. Zato su istraživaci Centra za primenjena istraživanja 10. juna realizovali anketu sa ucesnicima završene konvencije ispred Skupštine Srbije i Crne Gore. Namera istraživanje je bila da se utvrdi sociodemografska struktura ucesnika, njihova politicka kultura, percepcija Bogoljuba Karica, kao i da se evaluira njegova kampanja. Istraživanje je bilo realizovano na prigodnom uzorku od 80 ispitanika.
Kada je u pitanju sociodemografska struktura ispitanika, dve trecine su bili muškarci, a jedna trecina žene. U pogledu starosti sve starosne strukture su bile skoro ravnomerno zastupljene, izuzev ispitanika starosti od 36 do 55 godina kojih je bilo 34%. Kada je u pitanju prebivalište ispitanika lako je uociti da se radi o ljudima koji su sa Kosova ili po poreklu ili po prebivalištu. Kada je u pitanju trenutno prebivaliste najviše ispitanika je iz Beograda i južne Srbije.
Na pitanje kolika su mesecna primanja Vašeg domacinstva dobili smo odgovor da 38% ima prihode domacinstva do 10 000 dinara, 42% ispitanika živi u domacinstvu sa primanjima od 10 000 do 30 000 dinara dok 20% ispitanika je iz domacinstava cija mesecna primanja su preko 30 000 dinara.
Upitani da kažu šta im je prva asocijacija pri pomenu imena Bogoljuba Karica ispitanici su u najvecoj meri pominjali biznismen, rad, uspešnost, snalažljivost, bolji život, Srbin, naš covek–zemljak. Što se tice percepcije Karica 60% anketiranih ga doživljava kao biznismena, 38% kao biznismena i politicara, dok 2% u Karicu vidi politicara. Neocekivanom porastu politicke popularnosti Karic, prema mišljenju naših ispitanika, duguje insistiranju na ekonomskim temama (26%), svojoj biografiji (24%), cinjenici da nije politicar (18%), lošim ucincima prethodnih vlasti (13%), dobroj kampanji (13%) i cinjenici da je poreklom sa Kosova (8%).
Kada su u pitanju licni i društveni interesi ispitanika koje Karic može da ostvari analizom smo došli do rezultata, da na oba nivoa se radi o ekonomskim interesima (zapošljavanje, rast proizvodnje, ekonomski napredak, bolje sutra). Što se tice društvenih grupa koje, prema stavovima ucesnika u anketi, imaju interes da glasaju za Karica ispitanici su u najvecem broju navodili radnike, seljake i preduzetnike.
Jedan od kljucnih nalaza istraživanja je da je politicka kulture ispitanika u znacajnim segmentima nedemokratska. Na to direktno ukazuje podatak da je 61% ispitanika podržava stav da «partije samo unose nemir u društvo te da smanjiti njihov uticaj u društvu». Skoro isti procenat potvrdnih odgovora smo dobili na ponudeni stav «Srbiji je potreban lider koji ce je voditi cvrstom rukom». U prilog ovoj tezi o problematicnim demokratskim kapacitetima Karicevih glasaca govori i nalaz po kojem je oko 45% ispitanika pasivno ili aktivno podržava stav koji glasi «Kome u Srbiji ne odgovara taj ne treba da kritikuje vec da se iseli».

Pored navedene nedemokratske politicke kulture istraživanjem je utvrdeno znacajno prisustvo antiamerikanizma (oko polovine anketiranih smatra da je SAD kriva za sve loše što se Srbiji dešava), i klerikalizma (55% smatra da treba ojacati uticaj crkve u društvu). Kada je u pitanju stav prema ulozi države u ekonomiji, medu ispitanicima je znacajno prisutan stav da država treba da ima veci uticaj na privredu Srbije. Ovome treba dodati nalaz o podržavanju što veceg izdvajanja iz budžeta za socijalna davanja. Dva nalaza bi mogla da pomognu u otkrivanju dileme za koga su glasali pristalice Karica. Prvi nalaz je da 58% ispitanika se slaže sa stavom da je DOS bio marioneta u rukama SAD-a i EU. Nešto manje od dve trecine ili ne podržava ili nema stav prema iskazu «Ako se izuzmu ratovi u Srbiji za vreme Miloševica se bolje živelo nego danas», odnosno ovaj stav ne prihvata 40%, uglavnom mladih ispitanika.
Jedno od pitanja je bilo posveceno i izbornom ponašanju u drugom krugu. Distribucija odgovora je sledeca:

Svaka ekstrapolacija ovih rezultata, koji se evidentno odnose na clanove Kariceve stranke, na populaciju njegovih glasaca je statisticki neopravdana. Ipak ovi rezultati su interesantni sa aspekta pristalica, sadašnjih i potencijalnih clanova stranke Pokret Snaga Srbije.

(S)UMIRANJE

Da sumiramo. Citav projekt pod nazivom «Pokret Snaga Srbije» ima za cilj stvaranje politicke moci koja treba da Karicu obezbedi opstanak u prvoj ligi. Svestan cinjenice, da kako je došao do imperije da je na isti može izgubitim, jer u sistemu politickog kapitalizma kolicina (politicke) moci odreduje da li si jednak ili jednakiji, Bogoljub je odlucio da politickim angažovanjem pokuša sacuvati steceno bogatstvo.

Da bi to postigao kreirao je kampanju kojom je trebao da dobije glasove postpetooktobarskih gubitnika, odnosno radnika ostalih bez posla i pripadnika Miloševiceve sistemske klase koji su izgubili privilegije i prava stecena tokom vladavine Miloševica. Uz njih primarna ciljna grupa su i Srbi što po poreklu, što po prebivalištu sa Kosova.

Karicev izborni štab je biracima ponudio program koji je u ideološkom smislu spoj ekonomskog i etnickog nacionalizm i socijal-populizma, program koji u centar stavlja rajhovskim recima receno «Malog coveka». Upravo je to ono što spaja sve grupacije koje su glasale za Karica.

Što se tice Kariceve politicke prakse on je spoj Titovog rasipništva, Miloševicevog nacional-socijalistickog populizma i Ðindicevog menadžerskog odnosa prema politici.
Znacajan deo uspeha Karica se nalazi u cinjenici da ne postoji jaca partija leve orijentacije, tako da je on uspeo u animiranju glasaca SRS-u i DSS-u, koje su zagovaranjem narodnjaštva (srbijanska verzija socijaldemokratije), pridobijali glasove politcki mrtvog SPS-a. Ocigledno da pauperizovani deo stanovništva ne veruje u mogucnost pobede SRS-a, koja opet nije u mogucnosti da se dovoljno promeni, što je problem SPS-a i iz nje nastalih stranaka, kojima je kao «deklarativno levicarskim?» strankama bitnija patriotska frazeologija i Slobodan Miloševic, tvorac današnje lumpenburžoazije, nego radništvo i njegov položaj u tranziciji, a posebno u privatizaciji. Iz tih razloga je Karic ako ništa drugo za te birace tiket iz kladionice u zemlji cuda.

Ako i ne uspe da ostvari ovu nameru, Karicu za utehu ostaje da sebe i svoju stranku može pozicionira kao zastupnik srednjeg i sitnog kapitala u Srbiji. Tako ce i zvanicno postati ono što je oduvek i bio politicar sa vecim budelarom.

U slucaju uspeha Srbija ce biti država u kojoj ce biti svega sem demokratije i pravde. Politicki koncept korporativizma u režiji Karica je nacin da se ocuva privid demokratskog društva u vidu tripartitnog dogovaranja pseudo i posvadanih sindikata, nejake države i sve mocnijih vlasnika kapitala koji direktno ulaze u politiku. U suštini korporativizam je da je samo prva stepenica ka musolinijevskom fašizmu cija je reinkarnacija italijanski premijer Silvijo Berluskoni. Snaga proistekla iz novca, politicke i društvene moci ruši institucije razarajuci demokratiju, poništavajuci slobodu, pravdu i zakonitost. To je savremeni srbijanski fašizam. Pojmvnik ovog poluideološkog diskursa je umesto pojmova nad-rase i nad-nacije uzeo pojmove preduzetnik i elita, umesto etnicke i rasne supremacije, supremacija bogatih, energicnih i snažnih. Novonastalim politickim sistemo bi dominirali moc i snage nad konsenzusom, toleracijom i kompromisom. Stanje anomije i autarhije koje je konstatovano u više istraživanja ovakav poluideološki diskurs cini privlacnim upravo za one delove stanovništva ciji je društveni interesi u suprotnosti sa interesima nosilaca ovakvog politickog projekta.

Zoran Gavrilovic

***

Kratke izjave

"Ne. Mislim da to Srbiji ne treba, ionako ima više partija nego što je potrebno."Bogoljub Karic, biznismen, odgovarajuci na pitanje da li osniva novu partiju ("Reporter")

"Ta stranka nece biti nikakva stranka eksperata, bice to srpska stranka strucnjaka."Bogoljub Karic, predsednicki kandidat (TV Palma plus)

"Prilaze nam ljudi iz drugih stranaka i oni su dobrodošli, cak i clanovi G17 plus, ali samo ako su kršteni, a ako nisu – vodicemo ih na krštenje kod patrijarha srpske demokratije premijera Vojislava Koštunice."Bogoljub Karic, lider Pokreta Snaga Srbije (Beta)

„Red za poslanike koji hoce da predu u naše redove je veliki ali moramo prvo da ih proverimo” - Karic (Danas)

"Ja cu biti predsednik Srbije svakako, bolje da ljudi glasaju za to sada nego sutra. Kada nešto zacrtam ja to uvek i ostvarim, tako je uvek bilo”. Bogoljub Karic (Vecernje novosti)

"Ja para imam i toga se ne stidim. Dosta je više te filozofije da su bogati ljudi kulaci", Bogoljub Karic (Vecernje novosti)

“Kritikuju me oni koji nikad svojim radom dinar nisu zaradili! Oduvek smo radili od jutra do mraka, nismo znali za odmor i onda je valjda logicno da imamo para...” - poverio se Bogoljub jednom prilikom svom bliskom prijatelju, poznatom beogradskom novinaru (“Glas javnosti”)

"Karleuša je moja snaha, poštujem je kao i sve druge. Za Elenu nisam znao da mi je snaha. Karici su inace nemirni, samo prezime im to govori, zbog cega na kupanju nikada nisu mogli da nose kratke gace vec bermude."Bogoljub Karic, zamoljen da kaže šta misli o Jeleni Karleuši i Eleni Mijatovic, svežim snajama porodice Karic ("Vecernje novosti")

"Znate šta, Karici su brojna familija, i svaki naš clan mora da se pridržava pravila! Sve naše žene se lepo slažu, ali Bojan i Jugoslav, koje smo školovali u inostranstvu, još nisu shvatili da moraju da poštuju tradicionalne porodicne standarde. Oni i njihove izabranice nisu imali to iskustvo zadružnog života, pa su malo razmaženi, ali svoje žene morace da ukrote i to zna se kako. U krevetu, alatkama koje im prezime daje! Ako nisu mocni u krevetu, bice izopšteni iz familije." Bogoljub Karic („Vreme“)

“Ovo je srpska kuca, a oni mi ne daju da udem. Zato cu morati da formiram poslanicki klub “Karic, kada mu nisu dali da održi konferenciju za štampu u zgradi parlamenta (Blic)

“Honorari koji postoje su najcestitiji. Niko nije rekao zašto je 500.000 evra sponzorstva placeno Zdravku Colicu, nego zašto se placa DND, mojoj deci koja pevaju fantasticno, zvezde Srbije, majko Srbijo, to...”Bogoljub Karic, zamoljen da prokomentariše visoke honorare isplacivane clanovima njegove porodice („Slobodna Evropa“)

* * *

Do poslednjeg daha protiv straha
Vreme 627, 9. januar 2003.

"Nisam hteo svojevremeno da ucestvujem u odredenim akcijama produbljivanja krize u vreme Miloševica, a da za uzvrat budem bogato nagraden kad Miloševic ode s vlasti. Nisam se 'upecao' na te buduce povlastice i onda je, kao znak osvete, veliki broj nekakvih dokumenata i materijala predat raznim službama u kojima su nas okrivili da smo navodno glavni kriminalci u Srbiji. Definitivno, velikog biznisa nema bez vlasti, ali ni obratno. Nisu mi tražili automobile iz Koštunicinog izbornog štaba, inace da jesu, dao bih. Država može sve, ko je Bogoljub Karic da joj zabrani da uzme Mobtel"

Zakon o ekstraprofitu donesen je da bi oznacio i raskid s modelom poslovanja koji je Miloševic promovisao u ekonomiji, ali i da bi kaznio sve one koji su bili simbol tog modela. Bogoljub Karic i njegove kompanije bile su na toj listi visoko rangirani i zato su za sada platili najvišu cenu. Kad su svi mislili da je Bogoljub Karic "otišao u istoriju", on se pojavio u Tirani kao clan jugoslovenske politicko-privredne delegacije, rastrcao se po Srbiji praveci filijale svog Udruženja industrijalaca, a vidan je i kao cest domacin (raznim povodima) uticajnih srpskih politicara, pa i premijera Ðindica.

O fenomenu bliskosti s vlašcu, ekstraoporezivanju i sudbini Mobtela za "Vreme" govori Bogoljub Karic, "igrac iz prve ruke", stvarni šef BK Kompanije i, kako voli za sebe da kaže, prvi srpski kapitalista.

" VREME ": Vi ste poslovan covek koga su nove vlasti , u okviru akcije oporezivanja ekstrapro fi tera , žestoko " ošišale ". Da li posle svega držite glavu iznad vode ?

BOGOLJUB KARIC : Mi smo podržali Zakon o ekstraprofitu, iako smo bili protiv njega. Podržali smo ga u smislu da nece biti strašno ako se bude primenjivao na sve ljude i kompanije koji su ucestvovali u nekim privilegijama za koje ova nova vlast misli da su privilegije. Normalno, ja ne mislim da su to bile privilegije.

Sve se to, medutim, pretvorilo u hajduciju, otimacinu i pljacku koju je izvršio jedan finansijski lobi u Srbiji.

Zašto bi taj lobi uradio tako nešto ?

Ja bih rekao, sa ciljem da pljackajuci Bogoljuba, otpuštanjem 2000 naših radnika i likvidacijom Astra banke daju drugima na znanje kako ce proci ako se ne budu povinovali njihovim zahtevima. Ne u smislu poravnanja nekih odnosa izmedu države i njih iz ranijeg perioda, nego pre svega iz licnih interesa. Nisam slucajno rekao da je guverner dužan da odgovori gradanima na pitanje kome su platili porez oni ekstraprofiteri koji nisu uplatili ekstraporez budžetu Republike Srbije. Jer, guverner Dinkic je objavio da je Narodna banka Jugoslavije poslovnim bankama svojevremeno emitovala 37 milijardi maraka primarne emisije i da je taj novac u najvecoj meri distribuiran kompanijama i da je 8,3 milijarde maraka osnovica za naplatu ekstraprofita. Od toga je, koliko je meni poznato, naplaceno oko 120 miliona maraka, od cega su 80 odsto platile moje kompanije. Dakle, radi se o jednoj smišljenoj akciji zastrašivanja ljudi da bi se lakše "šišali" kao dobre ovce.

Bogoljub Karic je prihvatio šišanje, ali ne kako su oni hteli, nego šišanje na najgori nacin, najgori za mene danas, ali jednog dana na najgori nacin za te koji šišaju. Tako da sam prihvatio da budem ošišan i opljackan, namerno kažem opljackan jer Republicka uprava javnih prihoda jedino nije sagledala dokumentaciju Astra banke, dokumentaciju svih drugih banaka je pogledala i prihvatila. Svima osim našoj Banci, a naša Banka koristila je samo 0,39 odsto primarne emisije od ukupno emitovanih 37 milijardi maraka. Naša osnovica za porez bila je 80 miliona maraka. I svi su drugi opravdali onih 37 milijardi maraka i sve je drugo prihvaceno, osim što nije prihvaceno Astra banci. I pored svega toga, mi smo danom donošenja rešenja i isteka roka za placanje uplatili prvu ratu od 24 miliona maraka. Tog istog dana u tri sata Banka je likvidirana.

Cilj je bio likvidirati Banku i onda blokirati Mobtel, uci u tu kompaniju, oboriti joj vrednost sa milijardu dolara, koliko su je procenili strucnjaci u junu 2001. godine, na 780 miliona eura, koliko je vredela u martu 2002. godine. Za devet meseci Mobtel je "pojeftinio" za citavih 220 miliona eura. Mislim da je to bilo namerno da bi odredeni krugovi mogli da kupe Mobtel.

Ko su ti " odredeni krugovi "?

Finansijski centri moci koji sede u inostranstvu, za koje opravdano sumnjam da su opljackali Srbiju ovih 10-12 godina i koji nisu platili nijedan cent ekstraprofita. Takvi danas cekaju u redu da kupe našu privatnu kompaniju Mobtel. A sve pod plaštom "ajde da vidimo koliki je ulog BK Trejda u kompaniji Mobtel". Kakve veze ima to koliki je ulog? Ulog je sto posto ispravan, ali i da nije, pa mi smo valjda ti koji smo tu tehnologiju doneli u Srbiju kad niko nije mogao, a mi jesmo zahvaljujuci našim partnerima iz Izraela, Rusije, Kipra... I u svakoj drugoj zemlji bili bismo proglašeni nacionalnim privrednim herojima, a mi smo u našoj zemlji sankcionisani i od Miloševiceve i od ove nove vlasti.

Ta akcija meni je dobro poznata i jasna, a cilj je bio uništiti Karice. Posle dve godine sve mi je jasno. Ja nisam hteo svojevremeno da ucestvujem u odredenim akcijama produbljivanja krize u vreme Miloševica, a da za uzvrat budem bogato nagraden kad Miloševic ode s vlasti. Nisam se "upecao" na te buduce povlastice i onda je, kao znak osvete, veliki broj nekakvih dokumenata i materijala predat raznim službama u kojima su nas okrivili da smo navodno glavni kriminalci u Srbiji, da smo opljackali 2,5 milijarde maraka Zajma za privredni preporod, da smo mi osnovali piramidalne banke i pljackali gradane, da smo finansijeri paravojnih formacija i ratova, da smo šverceri cigareta, nafte, alkohola.... Ti poslovi se nikada nisu radili kod nas, to su radile banke, zna se koje i koji ljudi. Sve se to danas zna. A neke od tih dokumenata video sam svojim ocima.

Meni je najvažnije da su nadležne medunarodne institucije proverile poslovanje svih naših kompanija na Zapadu i Istoku i utvrdile da su sve potpuno ciste, dakle da nisu ucestvovale u onim aktivnostima koje su nam podmetane a koje sam malopre nabrojao. Tako da smo mi potpuno slobodni za posao u svim zemljama sveta, osim u Srbiji gde još nismo potpuno slobodni, tu smo još uhapšeni od strane par ljudi, finansijskih mocnika.

Zvanicna verzija za ekstraoporezivanje BK Kompanije i gašenje Astra banke je da je to raskid sa prošlošcu i naopakim shvatanjem biznisa ?

Prošlošcu, a? Odlicno, videcemo kakva ce prošlost biti za njih kad se pojave na sudu. Pošto oni ne priznaju naš sud, postojace Evropski, pa ce imati šanse da tamo brane svoje odluke i poteze.

Je li podneta tužba ?

Kako da ne. Devet meseci u BK Kompaniji radi americko-britanska grupa eksperata, revizora, konsultanata i advokata. Oni su napravili dokumentaciju i kad evropske sudije dobiju video-kasete, kad vide izjave naših vajnih ministara, guvernera i ostalih, sve ce im biti jasno o cemu se radi. Ti eksperti procenili su štetu po Banku na 350 miliona dolara.

Šta je zahtev u tužbi Evropskom sudu ?

Zahtev je da se šteta nadoknadi. I da nam se dâ pravo na rad i život u svojoj zemlji. Da niko ne može biti iznad zakona. Ovde je samo jedan covek bio 12 godina iznad zakona. Sada pojedinci žele to isto da budu. To im necemo dozvoliti. Prihvatio sam da me unište, da me ubiju, da me kidnapuju, da pobegnem iz svoje zemlje pod njihovim pritiskom, i to sam uradio, al' sam se odmah vratio jer sam video da je to bila njihova strategija, da kažu "eto, Bogoljub pobegao iz zemlje jer je kriv". Sve sam im dozvolio da mi urade, ali nikada im necu dozvoliti da zloupotrebe moc koju imaju, da budu iznad zakona i da mogu da plaše srpske domacine i privrednike. Boricu se do poslednjeg daha da u Srbiji više ne bude straha, ucene i reketa. Nego da srpski domacini mogu da posluju slobodno i da administracija bude njihov servis, a ne mac nad vratom.

Zašto mislite da se vlast okomila samo na vašu kompaniju ?

Nemojte vlast, nije to vlast. Vlast je korektna. Radi se o jednom finansijskom lobiju koji ja identifikujem sa troje ljudi cija imena necu pominjati.

Šta je njihov interes ?

Naša likvidacija. Zato su nas predstavili zapadnim zemljama kao poznatu srpsku porodicu koja je radila sva nepocinstva u vreme Miloševica da bi prikrili ljude koji to rade. Stvari se, medutim, menjaju.

Hocete da kažete da fi nansijski lobi podržava sve one koji rade ono što vama hoce da se " napakuje "?

Ja kažem da taj lobi prikriva. Oni, finansijski lobi, znaju te ljude dobro, znaju ko su ti ljudi, s njima saraduju i druže se. Oni znaju ko je u Srbiji koristio deset milijardi maraka iz primarne emisije, ko je to opljackao, njima porez nisu naplatili, nego se sa njima još i druže. Taj finansijski lobi hteo je gradanima da zamaže oci aferom sa poznatom porodicom Karic i onda su otpoceli nevidenu kampanju u istoriji Srbije. Sacuvao sam 1700 tekstova koji su protiv nas objavljeni za šest meseci, do poternica koje je RTS izdao za nama. Ja sam sve to vreme šetao po Srbiji, obilazio crkve i fabrike... išao da me narod gleda kao neko strašilo, kao narodnog neprijatelja. Ali nisam primetio da me ljudi tako doživljavaju, naprotiv, prilazili su mi, družili se i cestitali mi. I sad je došlo potpuno drugacije vreme, ponovo obilazim Srbiju, osnivam lokalna udruženja industrijalaca i uclanio sam za šest meseci skoro 5000 vlasnika firmi.

U javnosti se veruje da ste osnovali Udruženje industrijalaca radi licne promocije ?

Nemam potrebe da sebi pravim nikakvu promociju. Ja sam prvi srpski kapitalista, covek koji je u ono vreme smeo da vozi mercedes sa 18 godina i covek koji je napravio kucu od hiljadu kvadrata, u kojoj smo, ako se secate, jeli pasulj koji je Mara skuvala. Svi su Karici sa 20 godina napravili nove, lepe kuce, najvece u Peci. Mercedes koji sam ja tada imao, imali su samo najviši savezni funkcioneri. Mi smo i za vreme Josipa Broza, i za vreme Miloševica i za vreme... danas ne znam koga da kažem, danas nemamo nekog lidera posebno izraženog, tek se profilišu ovi naši novi lideri... dakle, sve to vreme uspeli smo da opstanemo, radimo i stvaramo.

Upravo ste svoju kompaniju opisali kao fenomen kojim se može dokazati da je jedna fi rma onoliko uspešna koliko je dovoljno bliska vlastima . Vi ste se još od vremena Tita vezivali za vlast ?

Tako je...

Drugi poslovni ljudi , medutim , to rade iz senke . Vama je neskrivena bliskost s vlašcu cesto donosilo prednost u biznisu , ali i lošu reputaciju ?

U ovoj našoj sredini to je samo prokletstvo.

Bije vas glas da ste uz skute svake vlasti ?

Definitivno, velikog biznisa nema bez vlasti. Ali, ni obratno, vlast nije moguca bez velikog biznisa. Da li neka velika kompanija, na primer Ford, svoju viziju i strategiju može da ostvari mimo vlade i države.

Imate dobru saradnju s Vladom Srbije ?

Imam odlicnu saradnju. Ne mogu zbog pojedinaca u vlasti Srbije, mislim pre svega na Centralnu banku, da dovodim u pitanje Vladu i ministre koji, ubeden sam, iskreno zalažu sebe i cine sve što mogu da ova država izgleda drugacije i bolje. I moj je interes kao krupnog biznismena i kapitaliste da dam sve od sebe da Srbija na tom putu zajedno s njima doživi promenu.

U novogodišnjem kvizu vaše televizije " Milioner " ucestvovao je i srpski premijer Zoran Ðindic ...

Je l' tu ima nešto loše? Meni je teže doci do guvernera ili ministra finansija nego do premijera. Ljudi poput mene uvek mogu da dodu do premijera. A naš premijer je baš onakav kakav je potreban Srbiji, covek koji brzo reaguje. Posle šezdeset godina propadanja potreban nam je baš takav covek koji ima puno volje, elana, ljubavi i hrabrosti da se uhvati u koštac sa svim starim shvatanjima i da gura napred. I svi dobronamerni ljudi koji misle dobro ovoj zemlji i svom narodu treba da se ukljuce u akciju i daju maksimalnu podršku premijeru i procesu reformi. Ja to bezrezervno podržavam.

Ne mogu ja sad da imam sukob s premijerom zato što mi je guverner likvidirao Banku. Mnogi kažu da iza toga stoji Ðindic jer ne bi smeo Dinkic da mu Ðindic nije rekao. A ja kažem da odlicno znam šta sme Dinkic i šta ne sme. Prema tome, znam ja da to radi Dinkic, a ne Ðindic i to je jasno svakome.

Da li je tacno da ste predizbornu kampanju predsednickog kandidata DSS - a Vojislava Koštunice pomogli sa nekoliko automobila ?

Ne, nisam. Obezbedio bih ja da je to od mene traženo. Bez ikakvog straha ili skrivanja. Mislim da finansiranje kampanje stranaka i predsednickih kandidata mora da bude javno kao što se to radi na Zapadu. Tako ce se izbeci sve špekulacije.

Ucestvovali ste u ruskoj privatizaciji ali vas kao kupca nema u srpskoj ?

Ucestvovao sam kao poslovan covek u tranziciji Sovjetskog Saveza, države sa 225 miliona stanovnika. Kad uporedim, mislim da je sada ova naša deset godina zakasnela tranzicija dobra. U Sovjetskom Savezu to je onda išlo drugacije, žurilo se da se tranzicija preko noci završi, fabrike od možda desetine miliona dolara prodavane su za dolar. Da su meni "poklonili" kragujevacku Zastavu, ne bi danas Madari, koji nemaju nikakvu tradiciju u auto-industriji, pravili trecu fabriku automobila.

Što se tice drugog dela pitanja, zabranjeno mi je da ucestvujem u srpskoj privatizaciji. Ministar Ðelic je izjavio da ekstraprofiteri nece moci da ucestvuju u privatizaciji dok ne izmire svoje obaveze.

U privatizaciji ne ucestvujete kao kupac , ali cete izgleda biti prodavac . Vlada je u budžetu za 2003 . godinu uracunala deo prihoda od prodaje vašeg vlasništva u kompaniji Mobtel ?

Pa ona može da rezerviše šta god hoce.

Stice se utisak da tajno pregovarate sa Vladom oko ustupanja vašeg dela vlasništva u Mobtelu u zamenu za neku drugu uslugu ?

Nema tu nikakve tajnosti. Mi smo kompaniju Mobtel od osnivanja do danas pripremali za prodaju strateškom partneru. Zainteresovani su najveci evropski i svetski operateri i cekaju u redu.

Kako sam razumeo izjave nekih zvanicnika , radi se na " korigovanju " procenata vlasništva ?

Ne, na tome se ne radi. Možda radi neko u Vladi da ja ne znam, ali ja sam ubeden da na tome niko ne radi.

Ali , država se javno izjasnila da racuna na veci procenat vlasništva u Mobtelu nego što ima prema ugovoru ?

Država može sve, to je vlast. Neka uzme, niko joj ne brani. Ko je Bogoljub Karic da joj zabrani da uzme Mobtel? Pa ja da sam mogao zabranio bih Dinkicu da mi likvidira Banku punu para i koja nikome nije ostala dužna nijedan cent. Mi cemo prodati deo našeg vlasništva u Mobtelu...

Kako prodajete kad država kaže da se još ne zna koliki je vaš deo ?

Mi odlicno znamo koliki je naš deo.

Negirate dakle da sa državom pregovarate da zadržite na primer 30 odsto vlasništva Mobtela ?

Ne pregovaramo. Naše je 51 odsto vlasništva Mobtela, državno je 49 odsto. Tu nema govora oko pogadanja. Ne sporim, medutim, da sve može da se uradi silom.

Kako strani operater može od vas da kupi 51 odsto , a javno se cuju signali iz Vlade da to nije vaše vlasništvo ?

Nije to Vlada, iza tog stoji onaj finansijski lobi koji ima interes da obori vrednost Mobtela na najmanju meru. I nije slucajno što Republicka uprava javnih prihoda drži Mobtel pod blokadom godinu dana. Kako ce oni sutra da odgovore Evropskom sudu na pitanje kako je moguce da kompanija koja ima godišnji profit od cetiri milijarde dinara bude godinu dana pod blokadom? Kako ce da objasne sudu da ovoj kompaniji nije omogucen uvoz opreme i da je stopiran ugovor od 1,98 milijardi maraka potpisan sa Simensom 8. oktobra 2000. godine u Beogradu? Danas se poslovi iz tog ugovora dele drugim kompanijama. Kako ce to da opravdaju?

Miša Brkic

***

GLASOVA KO SALATE
Vreme 702, 17. jun 2004.

Kako je covek koji se u Srbiji obogatio u vreme dok je vecina njenih stanovnika tonula ka siromaštvu za samo nekoliko nedelja postao za mnoge gradane te iste države gotovo najuverljiviji i najubedljiviji zaštitnik sirotinje

One noci u septembru 2000. kada je postalo jasno da Slobodan Miloševic gubi izbore od kandidata DOS-a Vojislava Koštunice, neko sa BK televizije pozvao je navodno Bogoljuba Karica i pitao: "Šefe, Miloševic gubi, kako dalje da izveštavamo?" S druge strane žice, kaže ista anegdota, prvo je potrajalo cutanje, a onda se cula kratka i jasna direktiva: "Forsirajte pobednika."

Istinita ili ne, tek ova anegdota se za sva vremena zalepila uz imidž coveka koji je bolje nego iko ikada u Srbiji shvatio odnos izmedu novca i politike, ovladao u potpunosti tehnologijom bogacenja i u svakoj prilici iznova demonstrirao neverovatnu sposobnost prilagodavanja okolnostima i vremenu u kome živi. Ta prica, uostalom, savršeno pristaje uz onog Bogoljuba Karica koji je svoju životnu i poslovnu filozofiju obrazložio stavom na koji je nedavno u jednom novinskom tekstu podsetio Karicev nesudeni biograf, novinar Slavoljub Ðukic: "Ako nemaš vlast, ili nisi uz nju, poslednji si sluga. Vlast može svakoga da savije, kao prase u pleh, i da ga ispece u furuni."

I PARE I POLTIKA : Nepune cetiri godine kasnije, i sam Bogoljub Karic postao je u jednoj izbornoj noci gotovo "pobednik" na predsednickim izborima. Ne baš toliko pobednik da bi vlasnici raznih televizija posle kraceg premišljanja naredili dežurnim urednicima ono "forsirajte Bogoljuba", ali dovoljno pobednik da o njemu i njegovim politickim ambicijama pocne da se govori neuporedivo ozbiljnije i da se svi mediji pozabave "fenomenom" najmladeg od cetvorice brace Karic. A ono što je u prvom krugu minulih predsednickih izbora prošle nedelje postigao Bogoljub Karic zaista jeste impresivno i predstavlja fenomen – za nekoliko nedelja kampanje i putovanja po Srbiji, od pocetnih procena da može da racuna na samo tri do cetiri odsto podrške birackog tela, bez ozbiljne stranke iza sebe, dogurao je do treceg mesta i 18 odsto podrške, odnosno oko 600.000 glasova (što bi se reklo, glasova ko salate). Tako je covek znan uglavnom po tome što ima mnogo para preko noci stekao i znacajan politicki kapital koji se ubuduce takode može oploditi i uvecati na razlicite nacine.

"Fenomen Bogoljub" svodi se zapravo na pitanje kako je covek koji se u Srbiji obogatio u vreme dok je vecina njenih stanovnika tonula ka siromaštvu, za samo nekoliko nedelja postao za mnoge gradane te iste države gotovo najuverljiviji i najubedljiviji zaštitnik sirotinje. I to onaj koji strogo opominje i optužuje aktuelnu vlast da joj bar trecina stanovništva jedva preživljava sa dolar ili dva dnevno, dok se istovremeno u bogatoj Evropi "samo na kucice" potroši bar pet dolara na dan. Cime se to višestruki dobitnik tranzicije kvalifikovao da govori upravo kao advokat svih gubitnika tranzicije, drmajuci lance i katance po zapuštenim fabrickim dvorištima, i kako je uspeo da pricu sa sopstvenih privilegija u sticanju bogatstva skrene na pricu o sopstvenoj sposobnosti da pravi pare, uz naglasak na ono – ako sam pomogao sebi, mogu i vama?

Pojedini analiticari smatraju da je izborni uspeh Bogoljuba Karica pogrešno objašnjavati samo njegovim silnim parama, ili time što poseduje mocni TV i utice na mnoge listove, ili samo cinjenicom da je imao možda i najbolje savetodavce u kampanji koja je bila prilicno jasna i živahna. Karic je, ko što "legne pijanom šamar", legao izgleda onoj Srbiji umornoj i rezigniranoj ne samo od lošeg života vec i od onoga što zatice na politickoj trpezi. Taj deo Srbije razocaran je postojecom politickom ponudom i medu postojecim strankama i njihovim liderima ne vidi jednostavno nikoga ko bi mogao da je u dogledno vreme dovede do lepše buducnosti.

Za Karica su pre svega glasali oni koji na stvarnost gledaju otprilike ovako: država u kojoj žive lici im na teško bolesno dete kome svakog dana treba kupovati lek što se nabavlja tek u ponekoj apoteci u gradu. Otac (politicari) koga pošalju po lek sretne usput svoje pajtaše, zajedno s njima udari po pivu i razgovoru, i onda krenu da se svadaju oko toga ko je od njih bolji, pametniji, pošteniji, ili odaniji svome narodu, a završe sa fudbalom, Severinom i ko zna cime još. I tek oko ponoci svi zajedno shvate da je apoteka zatvorena i da dete ostaje bez leka. Boguljub Karic je u kampanji koju je vodio pokušao da pokaže kako kod njega uvek ima leka, a nema dangube, i kako se sa salatom i gajbicom uvijenom u zastavu Evropske unije može prilicno brzo stici prilicno daleko. Porucio je da "Srbija ima snage", da ne mora da se svada ("gde još u ovoj državi možete da nadete cetiri brata koja žive u slozi i ljubavi"), insistirao na ekonomskom patriotizmu, a nije zaboravio ni na srpsku stvar na Kosovu... Njegovi glasaci, kažu istraživanja, mogli su najpre doci iz redova DSS-a, NS-a, ponešto i od radikala i socijalista. U poslednjem broju casopisa "Nova srpska politicka misao" Aleksandra Kostic primecuje da je u finišu kampanje Karicu mogla da pride i nova podvrsta glasaca: seoski japiji, smešteni na sredokracu izmedu kic-glamura brzo osvojenih miliona i onog vec poslovicnog, izvirujuceg praziluka.

U istom tekstu, Aleksandra Kostic tvrdi da nam je Kariceva kampanja zapravo dala odgovor i na ono vecno pitanje koje je mnogima na ovim prostorima uzrokovalo toliko stomacnih tegoba – "zašto je od hiljade potencijalnih biznismena, nespremnih da se upuste u ozbiljan kriminal, ali zato ipak spremnih na mnogo toga, snalažljivih i željnih bogatstva i uspeha, visprenih, prilagodljivih i nimalo gadljivih, zašto je, dakle, uspeo i opstao jedino Bogoljub Karic?" Zato, odgovora na sopstveno pitanje autorka ovog teksta, što je (u svemu tome) bolji od ostalih.

JUL , TO JE BUDUCNOST : Da li zbog potcenjivanja Karicevih izbornih šansi ili zbog njegove sposobnosti da se prilagodi svakoj situaciji, tek njegovi protivkandidati nisu se tokom kampanje gotovo uopšte bavili onim delom Bogoljubove biografije na kojoj je i on sam poslednjih godina prestao da insistira. U luksuzno opremljenim brošurama koje su tokom kampanje deljene na promocijama Bogoljuba Karica mogle su se, na primer, pronaci i njegove fotografije sa Klintonom i Putinom, ali nikada sa Slobodanom Miloševicem i njegovom suprugom, iako je ovih drugih svakako neuporedivo više. Niko od Karicevih protivkandidata nije pokušao da ga propusti kroz "toplog zeca" satkanog upravo od Bogoljubovih citata iz vremena kada je licno "forsirao" danas najpoznatijeg haškog pritvorenika. Ne tako davno, u julu 1998, Karic je povodom kongresa JUL-a poslao cestitku Mirjani Markovic u kojoj je buducnost izgledala sasvim drugacije nego danas: "Politika i principi za koje se Ti licno i JUL u celini zalažete su oni pred kojima stoji buducnost." Ništa Evropa, ništa katanci koji se tada stavljaju na fabricke kapije i nigde pominjanja da se u Srbiji tada živelo sa manje od dolara dnevno, dok su oni evropski kucici i onda jeli bar za pet.

Telegram je inace pisan u možda najtežem trenutku po Bogoljuba Karica. U nedavno objavljenom tekstu u NIN-u, pod naslovom "Forca Srbijo", Slavoljub Ðukic podseca da je Bogoljub prvi put pokazao predsednicke ambicije još u zimu 1997, kada je u vreme opštenarodne pobune poverovao da je došlo vreme za njegovu politicku promociju. To je, kaže Ðukic, u pocetku zabavljalo Miloševica, ali je prilicno brzo pocelo i da mu smeta kada je njegov prvi komšija iz Tolstojeve ulice, Bogoljub Karic, i javno poceo da govori o svojim politickim ambicijama. Cim je pokazao da ga vlast interesuje, Karic je dobio veoma jasnu poruku – režim se obrušio na njegovu televiziju i doveo u pitanje njen dalji rad.

U aprilu 1997. gotovo sva režimska štampa prenela je iz "Ekspres politike" tekst pod naslovom "(Ne)rešiv rebus Bogoljub Karic". Braca su u tom tekstu optužena za sve ono što je do juce u istim medijima bilo slavljeno kao pravi srpski uzor i ponos. Optuženi su za posedovanje ogromnih para, televizije, univerziteta, privatne banke i mobilne telefonije koju su upravo tada prigrabili, ali "sa cujnošcu koja se kida iza svakog drugog coška u Beogradu". Tada mu je zamereno i da je postao blizak sa opozicijom i da se ponaša po principu "dobar dan, caršijo, na sve cetiri strane". Prethodno, Bogoljub je u jednom novinskom intervjuu pohvalio Vuka Draškovica kao "prvoborca srpskog višepartizma", kod Šešelja je hvalio energiju, cvrstinu i veštinu, kod Koštunice mudrost i doslednost. Našao je lepu rec i za Ðindica, koga je nazvao modernim politickim menadžerom i koga je video kao buduceg predsednika Vlade. Nekoliko godina pre toga, Karic je najavljivao i sudski spor protiv Ðindica. Pokojni premijer je upravo u intervjuu "Vremenu" podrugljivo govorio o Miloševicevim biznismenima i pozvao sve gradane da se prisete šta su to braca Karic ikada u životu proizvela osim držalja za lopate i ašove dok su još živeli u Peci.

Uvidevši šta mu Miloševic sprema, Karic je tada ucinio sve da sacuva svoje poslovne interese. Ušao je u vladu Mirka Marjanovica kao prilicno beznacajan ministar, njegova televizija je tada pocela da lici na režimsku, vratio se na vreme u kome je svog prvog komšiju beskrajno hvalio, komšinici pomagao da kao akademik putuje po svetu i objavljuje sabrana dela na raznim jezicima, u malom Marku prepoznavao talenat za biznis jer "brzo misli i reaguje" i ustajao protiv "klevetanja predsednikovog sina", a malo starijoj Mariji pomagao da se igra radija sa "Košavom"... Vratio se zapravo na ono da "vlast može svakoga da savije, kao prase u pleh" i pokazalo se da je, što se njega licno tice, bio u pravu. Iako su ga nove vlasti docekale sa priznanicom od 67,8 miliona maraka na ime ekstraprofita, on je sebi istovremeno stvorio još više prostora za razvoj novih poslova. Bogoljub je, naime, odavno shvatio da u srpskoj politici postoje cetiri nacina finansiranja politickih stranaka – reketiranje (ako si na vlasti), torbaranje, žicarenje, a ponekad može i po zakonu, iz budžeta. I tome se, kao i mnogo cemu drugom, prilagodio kao pingvin santi leda. "U osiromašenoj torbarskoj Srbiji, gde su se iscedile sve rezerve, mnogi su bili spremni da poljube Karicevu ruku. Igrajuci na kartu poslovicne surevnjivosti stranaka i njihovog gloženja u borbi za vlast, on podržava cas jedne, cas druge, a najradije bi da svi odu u vetar", piše Slavoljub Ðukic.

BERLUSKONIZACIJA SRBIJE : Kandidatura za predsednika Srbije bila je, možda, pokušaj Bogoljuba Karica da malo ojaca taj vetar ili ga okrene sebi u leda. Po Beogradu se ovih dana pricalo kako su Bogoljuba mnogi pre nekoliko nedelja pitali – pa dobro, što si toliko navalio da se kandiduješ – i da je on obicno odgovarao sa – jer me niko nije zvao. Pre ce biti da je samom Karicu dosadila ranija sopstvena racunica kako je dobro "imati jaja u svakoj korpi". Mnogi od onih koji su do sada pokušavali da visoko dobace u politici racunali su i sa njegovim parama. Pomagao je mnoge politicare i kampanje, sada je možda procenio da je došlo vreme da investira i u svoju. Pre otprilike godinu dana, lider GSS-a Goran Svilanovic javno je izražavao sumnju da Karic kontroliše bar cetrdesetak poslanika u bivšem sazivu Skupštine Srbije. Ovoga puta je ocito poželeo da ima svoje poslanike u Skupštini koji ce biti clanovi njegove stranke.

Politikolog Dušan Pavlovic smatra da je Karic ušao u predsednicku trku sa jednokratnom upotrebom, ali da se u meduvremenu mnogo toga promenilo. Krenuo je sa ambicijom da osvoji pet-šest odsto glasova, izbori se za to da ga država i Dinkic ostave na miru, i stekne nešto što se kasnije može politicki razmeniti sa odredenom kamatom. Citav ulog je u meduvremenu znatno narastao i Kariceve ambicije su porasle. Posle ovih izbora on je postao jasno politicki etablirana figura, što mu samo može pomoci da kasnije još bolje osigura svoje poslove i imetak.

Bogoljub Karic je ujedno i prvi bogataš koji je izrastao u Miloševicevim vremenima a koji se danas upušta u politiku, možda i s ambicijom da pomalo propere nekadašnju biografiju, što je mogao da bude i latentan cilj njegovog kandidovanja. Pojedini analiticari smatraju da je to možda i pocetak "berluskonizacije" srpske politike. Zoran Lutovac predvida da ce mnogi nosioci finansijske moci pokušati ubuduce da legalno uticu na politicki život i da ce pokušati da formiraju svoje stranke. Uoci ovih izbora naveliko se inace govorilo da i Filip Cepter razmišlja o predsednickoj trci, a oglasili su se i još neki srpski novobogataši sa tezom da je došlo vreme da se, posle pravljenja para, prihvate i politickog posla.

KUDA CE GLASOVI : Prema nekim mišljenjima, onih gotovo 600.000 glasova na politickom kontu Boguljuba Karica možda i nisu njegov maksimum. Strucnjaci za marketing isticu da je sa još kojim danom kampanje i onako mobilizatorskim porukama mogao možda i do drugog mesta i drugog izbornog kruga. Ali ostaje zaista pitanje šta bi bilo da ga ostali kandidati nisu u startu doživeli kao autsajdera i da je proradio onaj "topli zec" podsecanja i negativna kampanja. Šta bi bilo da su ga politicki protivnici terali da se pravda i odgovara na optužbe na koje je i ranije morao da odgovara – "lako je biti bogataš i uspešan kad ti pomaže država", daj i meni da "pregradim Dunav" pa ceš videti šta mogu, i sl.

Na kraju, naravno, ostaje i kljucno pitanje ovih izbora – gde ce za dve nedelje krenuti glasovi Bogoljuba Karica i da li ce oni koji su mu sada poklonili poverenje, a koji ne predstavljaju baš kompaktno i disciplinovano biracko telo, slušati njegov poziv. Sam Karic je u postizbornoj noci nagovestio svoju "trange-frange" poziciju, da bi kasnije rekao da ce podržati onog kandidata (Nikolic ili Tadic) koji je spreman da potpiše njegov program. U tom programu svakako nece pisati "salata", vec pre nešto nalik na "mobtel".

Jedna, takode do kraja nepotvrdena anegdota, kaže da je Bogoljub negde posle 5. oktobra dao intervju jednom radiju, rekavši pri tom da, za razliku od vecine onih koji su ovde zaradili pare, on za vreme rata i sankcija nije "izvukao svoje dupe" van zemlje. Kasnije je nazvao istu redakciju i zamolio da "izbace dupe" iz intervjua jer tako nešto ne spada u recnik ozbiljnog coveka. Ubedili su ga da je ta recenica u stvari prilicno šarmantna, s cim se kasnije složio, uz molbu da se prilikom eventualnog kracenja intervjua "ono dupe ne istrgne iz konteksta".

Rezultat drugog kruga predsednickih izbora u najvecoj meri sada zavisi od konteksta u koji ce Bogoljub Karic sada pokušati da smesti "svojih" 600.000 glasova. Dupe nam je, dakle, svima u kontekstu.

piše: Nenad Lj. Stefanovic

***

"LJUBICEVO", to je riznica para!
Vecernje novosti, 17.04.2005.

Od "Ljubiceva" bi svaka zemlja na svetu napravila Holivud, ljudi moji! A "LJubicevo" se bori za opstanak . Sve mora da se profesionalizuje, da ne zavisi od entuzijazma. Da vidite šta su Madari napravili od takvih ergela. Na sat vremena od Beograda, možemo da izgradimo golf terene, hotele, bazene, a sva hrana, sve živo što tu postoji sve se stvara na tom prostoru.

* * *

Kad ja budem premijer...
Blic, 15.04.2005.

Bilo bi najbolje i spas za Srbiju da premijer Koštunica posle ove studije o izvodljivosti raspiše izbore, izjavio je za „Blic“ Bogoljub Karic, lider Pokreta „Snaga Srbije“.

Kada ocekujete izbore?

- Na jesen, ali izbori sami po sebi ne mogu doci. Opozicija ih mora proizvesti. Ako ih opozicija ne proizvede, bojim se da ce ih proizvesti nezadovoljan narod. Jedini nacin da se zaustave sve ekonomske katastrofe, da Srbija ne postane Kolumbija, gde caruju kumovi sa egzoticnih ostrva, jeste da premijer raspiše izbore ili da se izglasa nepoverenje Vladi. Vreme je da Srbijom vladaju ljudi koji imaju podršku vecine gradana, a to je 51 odsto. Vlada sada ima najviše oko 15 odsto podrške.

Prema istraživanjima, buducu vladu biste mogli da formirate vi i SRS?

- Formiracemo vladu sa demokratskim snagama.

Kako saradujete s Tadicem i Koštunicom?

- Sa Tadicem odlicno. Cujemo se i vidimo kad treba. Sa Koštunicom retko mogu da se cujem, još rede mogu da se vidim. Da sam se prošle godine sreo s njim, predložio bih mu da se kandiduje na predsednickim izborima i ja se ne bih kandidovao. Imam utisak da pojedini ljudi iz njegovog okruženja, zarad svojih interesa, žele da ga izoluju. Izolovan je brzo. Miloševic je bio izolovan tek posle osam godina vlasti, a Koštunica posle samo osam meseci.

Kako to mislite?

- Koštunici je teško prici. Ne samo Karic, vec i mnogi njegovi najbliži saradnici se žale da ne mogu doci do njega. Ti koji drže embargo oko premijera nisu prijatelji Srbije. Znam da je Koštunica castan covek, da nije kriminalac, ali sve više se okružuje ljudima koji ne misle dobro Srbiji.

Kojim ljudima?

- Svi znaju ko su oni.

Kome više verujete - Draškovicu ili Vladi kad je rec o tome gde se nalaze haški optuženici?

- Verujem Draškovicu. Smatram da je dobro obavešten.

Verujete da vlasti u Srbiji skrivaju Pavkovica i Mladica?

- Na osnovu onoga što Draškovic kaže verujem da je tako... Kako su znali adrese 10 do 15 ljudi koje su veoma brzo našli, i izrucili u Hag. Zato pretpostavljam da znaju i gde su ostali haški optuženici.

Jeste li zadovoljni kako je rešen opstanak SCG?

- Srbija je dovoljno ponižena, ne zbog Solane i EU, vec zbog pojedinih politicara koji nisu umeli ili nisu hteli da se dogovore, pa im je potreban tutor. PSS ce inicirati donošenje konacne i trajne povelje SCG. Bez Solane. Povelje koju ce podržati i Solana i Buš i Putin... Pozvacemo i vlast i opoziciju na dogovor. To ce biti dokaz politicke zrelosti, a ne da ih kao sada Solana zakljucava u sobu dok se ne dogovore. Kažu mi neki da im Solana nije dozvolio da odu ni do toaleta dok nisu potpisali sporazum.

Šta mislite o planu za nezavisnost Kosova koji je pripremila Grupa za Balkan, a u kojoj je Goran Svilanovic?

- Nezavisno Kosovo ne postoji, vec samo velika Albanija. Albanci nisu Srbi i Crnogorci da se odvajaju. Oni vec imaju razraden plan da proglase Prištinu glavnim gradom velike Albanije, a da granice budu kod Raške, Prokuplja i Vranja. To se mora spreciti.

Kako gledate na stavove Svilanoviceve grupe?

- Tragicno je da se niko od državnih zvanicnika nije oglasio povodom te Svilanoviceve najave. To samo potvrduje ono na šta vec mesecima upozoravam, da albanski lobi ima uporišta u vrhu vlasti. Zašto niko ne pokrece krivicnu prijavu protiv Svilanovica za izdaju srpskog naroda i interesa... Najmanje što je trebalo da se desi jeste da Svilanovic bude priveden, ispitan zašto, za koga i za koji lobi radi - albanski ili neki drugi. Svilanovic je narodni poslanik. Položio je zakletvu da ce cuvati integritet Srbije, a sada je tu zakletvu pogazio. U demokratskom zemljama zna se gde je mesto takvim ljudima. PSS vec konsultuje pravne strucnjake kako bi podneo prijave protiv svih onih koji se zalažu za odvajanje Srbije od Crne Gore i nezavisno Kosovo.

Hocete li saradivati sa Miodragom Kosticem, koji je osnovao stranku?

- Sa svima cu saradivati koji su prijatelji Srbije. Mislim da je pogrešno to što smo formirali stranke, ali bili smo prinudeni da to uradimo. Moramo da se bavimo tudim poslom. Zato što ti, koje smo finansirali godinama, kada su došli na vlast nisu uredili Srbiju po standardima EU, vec su nastavili da vladaju sa starim ustavom i po starom sistemu. Ja sam insistirao kod medunarodnih zvanicnika da studija o izvodljivosti za Srbiju dobije pozitivnu ocenu kako bi naši politicari na taj nacin bili primorani da rade, donose i poštuju zakone po evropskim standardima. Evo, još trojica biznismena su najavila da ce formirati stranke.

Koji?

- Cucete vrlo brzo.

Da li jedan od njih Milorad Miškovic?

- Ne znam. Cucete.

Stice se utisak da ste u ratu s Miškovicem?

- Nismo u nikakvom ratu. Veliki smo porodicni prijatelji, deca nam žive zajedno. Kad ja budem premijer, Miškovic i ostali ce dva puta više moci da se razvijaju nego sada. Uslov je da rade po zakonu. U suprotnom, da mi je rodeni brat, nema kompromisa.

Znate li gde su Mirjana Markovic i Marko Miloševic?

- Ne znam gde su Mira i Marko. Znam samo da kada ja budem premijer, moci ce slobodno da se vrate u Srbiju. Ako su krivi za nešto, postoje sudovi i nadležene institucije koje to utvrduju.

Da li je tacno da vas cuvaju bivše „Kobre“?

- Koga? Mene cuvaju Bog i srpski narod. Pa, ja sam svaki dan u Knez Mihailovoj ulici, po celoj Srbiji i delim besplatno salatu „Bogoljub“ gradanima Srbije.

***

BIĆU PREMIJER!
KURIR, 30. avgust 2005.

Na vanrednim parlamentarnim izborima moja stranka osvaja vecinu i ja postajem premijer!
Vlada danas podržava samo neke svoje prijatelje i kumove koji sahranjuju srpsku ekonomiju

BEOGRAD - Bogoljub Karic, ponesen uspehom na predsednickim izborima, ocekuje dobar rezultat svog Pokreta "Snaga Srbije" na lokalnim izborima u Srbiji 19. septembra. Karic bez uvijanja priznaje da ima najviše politicke ambicije i da ocekuje da ce "sledece godine u ovo doba biti predsednik srpske vlade".

- Na vanrednim parlamentarnim izborima, koje ocekujem do kraja godine, PSS ce osvojiti dovoljno glasova da sam može da formira vladu. Bicu srpski premijer, jer znam da Srbija ima snage i znam kako da od Srbije stvorim modernu i uspešnu zemlju - samouveren je Karic na pocetku intervjua za Kurir. Karic odmah, bez potpitanja, rafalno napada aktuelnu srpsku vlast:

- Ova vlada sada stoji samo iza projekata svojih prijatelja i kumova, koji sa raznih ostrva kupuju i sahranjuju srpsku ekonomiju. Evo, vidite kakva je danas tuca za "Knjaz Miloš". Pa, da li je moguce da jedna legenda srpska, bio on Divac, bio neko drugi, ne može regularno da investira u taj projekat. Eto, ponovo su se karte izmešale i pojavilo se više tajkuna i kumova sa raznih ostrva. Sve se cini da bi tu kompaniju na kraju kupili kumovi i prijatelji.

Ko su ti "kumovi" i "prijatelji" o kojima stalno pricate?
- Ko su oni, to ne treba ja da vam kažem. Vi kao novinari trebalo bi to da istražujete.

Da li su to Vuk Hamovic, Vojin Lazarevic, Miroslav Miškovic? Njih trojicu stalno proziva Vaša BK TV...
- To treba vi da proverite. Uglavnom, postoji jedna grupa ljudi koja kupuje kompletnu Srbiju, sve nacionalne resurse. Oni sada pokušavaju da ovladaju nacionalnim bogatstvima - vodoprivredom, telekomunikacijama, energetskim resursima, putnom mrežom... Kada se to sve kupi u Srbiji, oni ce biti gospodari, a obicni gradani bice samo ljudi koji se bore za plate od 100 do 200 evra mesecno.

Najcešce optužujete ministra Mladana Dinkica da uništava srpsku ekonomiju...
- Pa da, on je deo te velike igre. On i njegovi likvidirali su 27 banaka u Srbiji i sve je to pretvoreno u onu Nacionalnu štedionicu, a ona je onda postala vlasništvo cetvorice ljudi. I šta vi mislite, da je neko lud u ovoj zemlji, mislite da narod to ne zna?! Znaju ljudi, znaju dobro šta se radi!

Dobro, sve je to lepo, ali dajte neko ime! Ko su ti famozni kumovi i prijatelji?
- Pitate mene za imena. A ja vam, evo, kažem da cu, kada budem predsednik Vlade, izaci sa svim tim imenima i prezimenima. Kada postanem premijer, pozvacu najvece svetske firme, "Mekenzi" i sve ostale, da istraže ko je šta radio u ovoj zemlji. Po svim svetskim standardima, utvrdicemo šta je ko u ovoj zemlji privatizovao, šta je ko uradio i na kakav nacin su nacionalni resursi preko noci otišli u ruke nekoliko ljudi.

Konkretna imena?
- Necu sada o tome. To cu vam reci kada postanem premijer.

To su govorili i ovi sadašnji pre nego što su došli na vlast?
- Jesu, ali ja nisam kao oni. Ja sam, za razliku od njih, ozbiljan i uspešan covek. Necu ja da se igram države kao oni. Pa, evo, pogledajte, do juce je ova vlast pretila hapšenjem Miodraga Kostica zbog one šecerne afere. I šta se desilo? Ispalo je da su tamo potpisi Miroljuba Labusa, a ne Miodraga Kostica. Dobro znate da je to bila predizborna prica i da su Kostica hteli da hapse samo da bi skupili politicke poene. E, ne treba nama takva Srbija i takva vlast. Mi moramo da odgovorimo gradanima Srbije ko je kriv u ovoj zemlji za ovu tragediju i ovaj ekonomski pakao koji je nastao. Moramo da im kažemo ko je izvršio najvece pljacke u Srbiji. Cetiri velike pljacke su ovde izvedene od 1990. godine naovamo.

Koje su to pljacke?
- Prva pljacka je izvršena preko piramidalne štednje. To je nudeno i nama, ali mi to nismo prihvatili. Preko Jezde i Dafine narodu su otete milijarde. Druga velika pljacka je pljacka penzionih, vojnih, policijskih, zdravstvenih i obrazovnih fondova. Treca pljacka su poslovi sa akciznom robom, sa takozvanim kontingentima gde su pojedini ljudi sa pozicija vlasti potpisivali šta ko može da uveze. Pa, lako je biti milioner i biznismen ako vam danas neki tamo ministar omoguci uvoz banana. Vi ste tako za nekoliko dana bogat covek! Cetvrta velika pljacka je uvoz cigareta, nafte, alkohola, koja je u najvecem delu slucajeva išla bez carine i poreza i gde su ljudi preko noci postajali multimilijarderi. I niko za sve ovo nikada nije sankcionisan, niko nije prozvan, niko nije platio ekstraporez.

Optužuju Vas da ste i Vi radili neke od tih poslova. Bili ste vrlo bliski bivšoj vlasti...
- To su ciste gluposti! Nikada Karici nisu radili te prljave poslove. Nikada! Nikada ni od koga nisu dobili ni centa. Pa zar mislite da je to istina, da do sada ne bi izbacili neki dokaz u javnost. Pa zar mislite da sam tako nešto radio, da vec ne bih bio u zatvoru?!

Cekajte, u posao sa mobilnom telefonijom, na primer, ušli ste zahvaljujuci bliskosti sa Miloševicem. Pa u to vreme niko drugi nije mogao ni da pomisli na taj posao...
- To je neistina i cita laž! Istina je da u to vreme niko drugi nije hteo da ulaže u mobilnu telefoniju. Samo Karic, samo Bogoljub Karic. Evo, javno nudim sto hiljada evra svakome ko može da dokaže, ko ima bilo kakav dokaz da sam ja tu nešto varao...

A što su Vam onda, ako nema nikakvih dokaza, razrezali porez na ekstraprofit?
- Posle 5. oktobra vlast je povela hajku samo na porodicu Karic, na Bogoljuba Karica i "Karic banku". Smišljeno, strateški, to je uradila jedna grupa ljudi, jer im je trebao neko poznat da mašu sa njim po Srbiji, da bi mogli da prikriju svoje prijatelje s kojima su odmah poceli da muljaju okolo. Bogoljub Karic nije hteo nikome nešto da daje ispod stola. Ja sam im rekao: "Možete vi mene da ubijete, kidnapujete, možete sve, ali necu vam dati nikakve pare, radite šta hocete, ja cu ici sudski, verujem u ovu državu, možda ce jednog dana doci ljudi na vlast koji ce poštovati zakone ove države i to ce sve biti kako treba."

Kako rešiti probleme u RTB Bor?

- Rešenje je poštena vlast, koja nece da laže narod i da rasprodaje nacionalno bogatstvo. Bor je nekada proizvodio bakra u vrednosti od 500 miliona dolara, ali godinama tamo nije ulagano ništa. Taj novac je, normalno, išao za potrebe države i niko nije vodio racuna o tome da jednog dana mora da se investira...
Da li je poslovna ponuda Zorana Drakulica dobro rešenje za Bor?
- Svako rešenje je dobro. Ko god to može, pa i Drakulic, ja bih pre njemu nego strancima omogucio da radi. Dao bih mu Bor na 30 godina otplate, samo da oni ljudi tamo rade.

Treba li "C market" prodati "Merkatoru"?

- Ma, taj "C market" bi, da ovde ima države i vlade koja ima imalo mozga, vec imao odobrene sve subvencije i maksimalnu podršku države. Odobrili bi mu povoljne kredite da se digne na noge, da opstane i da on bude u rukama akcionara "C marketa" koji su ga godinama stvarali sa Radulovicem na celu. A ne da ga mi danas prodamo drugome i da drugi gazduje nama. Nisam ja, kao srpski kapitalista, protiv konkurencije i stranih investitora, ja sam za apsolutno partnerstvo sa njima, ali sam protiv robovlasnickog odnosa. Ja bih bio presrecan da budem jedan u konzorcijumu u "C marketu", sa 10 posto, sa 5 posto, sa bilo koliko, samo da ocuvamo sve naše kuce i naš sistem.

Naša Jasmina je najbolja

Postoji li mogucnost da na izborima za gradonacelnika Beograda podržite kandidata neke druge stranke?
- Ne. Mi smo ubedeni da bi trebalo da budemo u drugom krugu. Jasmina Mitrovic-Maric je odlican kandidat. Pokret "Snaga Srbije" dobija 128.000 u Beogradu i mi smo ubedeni da cemo uci u drugi krug.
A šta je Jasmina Mitrovic-Maric uradila u životu da bi bila garancija za dobrog gradonacelnika?
- Ona je odlican organizator, menadžer, dokazala se u Fondaciji Karic, ima snagu i viziju i mi smo garant da ce ona sve uraditi.

Koštunice, daj ostavku!

- Ova vlada nema kredibilitet. Labus i Dinkic, pošto su razbili SRJ, sada to cine i sa SCG. Više im ne treba, sada su u srpskoj vladi i hoce tu da vladaju radi svojih licnih i interesa centara moci, od kojih neki Srbiju vide kao svoj ratni plen. Posle raspada SCG, na redu je odvajanje Kosmeta i stvaranje republike Kosovo. Zato se ova vlada zalaže da Srbi ne izadu na kosmetske izbore. Onda ide internacionalizacija Vojvodine, pa Raške oblasti i juga Srbije. Dakle, proces tece dalje - ide se na razbijanje Srbije. To je razlog što cetiri godine ne može da se donese ustav. Ceka se da se sve ovo realizuje, pa da donesu ustav za beogradski pašaluk. Zato ova vlada mora odmah da da ostavku. Vojislav Koštunica, ostajuci u savezu sa strankama koje ruše Srbiju, pokazuje da se sa time slaže. I narod to vidi, što pokazuje stalno padanje rejtinga DSS-a i Koštunice. Koštunica zato ili mora iz vlade da otera grobare Srbije ili odmah da podnese ostavku. Oni više nemaju kredibilitet kod naroda.

***

NISAM SEKTAŠ!
Kurir, 10.11.2005 Strana: 5

„Za sve oko sekti pitajte Miroljuba Labusa, on ima iskustva sa sektama“
Bogoljub Karić demantovao da je u vezi sa japanskom sektom Soka gakai

BEOGRAD - Lider PSS-a Bogoljub Karić odlučno je juče demantovao navode nekih medija da je prilikom skorašnje posete Japanu pristupio budističkoj sekti Soka gakai! Karić je rekao da su sve to najobičnije izmišljotine i novinare uputio na potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa koji, kako je rekao, ima velikog iskustva u radu sa sektama (?!?).
- Na to pitanje oko tih nekakvih sekti najbolje mogu da vam odgovore ministar finansija Mlađan Dinkić i novinari, koji su posle mene o trošku naše države išli u Japan. Oni će vam dati te odgovore. Evo, najbolji će vam odgovor dati vicepremijer gospodin Labus. Eto, ja vas upućujem na njega. On, naime, ima velika iskustva sa sektama - rekao je Karić.
Krstiću vas!
Podsetimo, neposredno pošto je Karić na japanskom Soka univerzitetu dobio titulu počasnog doktora, u beogradskom „Blicu“ se pojavila informacija da je taj univerzitet zapravo samo deo kontroverzne sekte Soka gakai.
Na pitanje novinara Kurira da li je i dalje pravoslavac, lider PSS-a Bogoljub Karić se brecnuo:
- Ja treba da pitam vas da li ste vi pravoslavac! Ja sam iz popovske porodice, gde su svi kršteni. Odgovorite vi meni da li ste vi kršteni?! Evo, ja ću vam biti kum, ako niste kršteni! Krstio sam ljude i sa sedamdeset godina, i to velike ruske komuniste. Krstio sam i srpske komuniste u Pećkoj patrijaršiji. To je, znate, veliko blaženstvo koje dobijete - objasnio je Karić. On nije mogao da sakrije zadovoljstvo zbog počasnog doktorata koji je dobio:
- To je za mene veliko priznanje posle 35 godina rada. Moj magistarski rad koji sam odbranio na Ekonomskom fakultetu još pre dvadeset godina počiva upravo na japanskoj filozofiji porodice. Porodica je snaga svake države, ključni temelj za razvoj i napredak. Posle tri i po decenije, oni su to prepoznali i ja sam izuzetno počastvovan. To je najveće priznanje koje sam mogao da dobijem u životu - navodi Karić.
Japan za ugled
On se prisetio svojih prvih susreta sa japanskim jezikom i kulturom.
- O idejama te zemlje sam čitao u „Politici“ i „Novostima“ i drugim štampanim medijima, preko karate klubova i saveza. Uspeo sam na neki način, ne znajući ni jezike, ni japanski ni engleski, da nešto prevedem i na tome magistriram. To je ono što mene ispunjava u potpunosti, kao čoveka, i daje mi novu snagu da nastavim sa tom filozofijom da je porodica stub svakog društva - rekao je Karić, i ukazao kako bi Srbija trebalo da se ugleda na Japan.
- Oni su postali druga ekonomska sila sveta za samo 35 godina. Kad neko kaže, Srbija je bombardovana, pa kao ne možemo ništa da uradimo... Pa oni su imali atomske bombe na Nagasaki i Hirošimu i katastrofu 1945. godine, pa su uspeli da naprave ekonomsko čudo. Sve ljudi mogu ako se tome posvete punim srcem i punom dušom. To je ono što Japanci imaju, i meni je drago jer sam uspeo da i tako nešto doživim na tom prostoru - zaključio je Karić.

„Slobodni revolucionari“
Bogoljub Karić juče je novinarima potanko objasnio svoja filozofska verovanja:
- Ponosan sam da dalje razvijam japansku vrstu filozofije i da pokušam da probudim duh revolucije... Želim da postanete revolucionari, da postanete slobodni, kao što sam i ja postao slobodan... Bio sam zatvoren, a prošle godine sam oslobodio sebe i svoj duh, i odlučio da kažem svojoj porodici: „Od danas ja više neću biti isti čovek. Od danas nema toga što neću reći nekome ako mislim da treba da mu kažem. Od danas ću ući u borbu sa svakim, po cenu života, bilo čega, da u Srbiji bude drugačije i bolje. Dosta je bilo ropstva.“ E, to ja želim da probudim kod svih vas.

***

Ja, Bogoljub Karic, dežurni krivac
Poligraf; B 92, 29. novembar 2005.

Karić: Ja bih pregovarao u ime Srbije. A to što govorite o jednom poslaniku, polako. Ja sam učestvovao na izborima, da vam bude jasno, i to i predsedničkim i lokalnim. I ja sam potvrdio dva puta sebe za razliku od Dinkića, koji je ušao u parlament sa jednim poslanikom, a nije učestvovao na izborima ili G17 plus.

Gost: Bogoljub Karić, predsednik Pokreta snaga Srbije
Voditelj: Jugoslav Ćosić

B92: Poštovani gledaoci, dobro veče. Jučerašnji dan ostaće upamćen kao dan kada je usvojen budžet Srbije za narednu godinu, ali ne samo po usvajanju budžeta već i po tome što je Skupština radila ceo dan, sa gotovo punom salom, što je veoma redak prizor. Jučerašnji dan ostaće upamćen i po tome što je Skupština radila u atmosferi najavljenog policijsko-pravnog nadzora ili policijsko-pravne prismotre poslanika u republičkom parlamentu, zbog sumnji da je nekima od njih nuđen novac da bi glasali protiv budžeta. Ministar policije danas je saopštio da će policija ispitati četiri narodna poslanika, a jedan od, ako tako mogu da se izrazim, glavnih junaka skupštinskih priča o kupovini poslanika je večerašnji gost Poligrafa, predsednik Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić. Gospodine Kariću, dobro veče i dobrodošli.

Karić: Dobro veče, vama i gledaocima.

B92: Pre nego što pređem na ove vruće teme, juče Vas je u ovoj emisiji pomenuo gospodin Albijanić, šef Poslaničkog kluba G17 plus. Naravno za razgovor sa Vama uvek ima dovoljno razloga, to je povod zbog kog smo Vas večeras pozvali u ovoj studio. Gospodin Albijanić je između ostalog rekao da Vi, s jedne strane, pričate o patriotizmu, a da, s druge strane, ilegalno kupujete poslanike i sklapate poslovno-tehničke ugovore, ugovore o saradnji sa ljudima na Kosovu, koji stipendiraju i finansiraju albanski terorizam. Red je naravno da Vam dam šansu da odgovorite na ovo, ukoliko želite.

Karić: Ja mogu samo da kažem, kad to kaže gospodin Albijanić, suvišno je komentarisati to ako se zna da je on član G17 plus, stranke čiji se lider Labus zalaže za proterivanje Crne Gore iz Srbije aktivno, a njihovi koalicioni partneri se zalažu za Državnu zajednicu navodno i za Kosovo Republiku, znači nezavisno Kosovo. To je jasno svakome u Srbiji, to samo nije jasno toj gospodi koja o tome govori, tako da moja saradnja sa Ekrem Lukom ne postoji, postoji saradnja kompanije Mobtel, tj. postojala je i postoji i danas sa svim ljudima na Kosovu i Metohiji, kao i u Srbiji, stotine ugovora koji se prave sa ljudima za održavanje, prodaju itd. Znači, to je posao te vrste. Posebno je ta mreža opstala isključivo zahvaljujući ljudima koji su mogli da sačuvaju repetitore i stanice bazne tamo gde žive Srbi i na drugim područjima da ih Albanci ne unište, zato je to jedina mreža preko koje su Srbi mogli da razgovaraju i da je koriste svih ovih šest godina, od ’99. godine pa do danas. Znači, ta politička zloupotreba takvih materijala i ugovora koji se dobijaju verovatno preko tajnih službi u Srbiji je viđena ranijih decenija, i tragično je i sramotno da se i danas na takav način to koristi u političke svrhe. Inače, nema tu nikakvog štetnog ugovora. Ako je štetan, neka lepo državni tužilac Republike Srbije pokrene krivični postupak, što su inače i činili svih ovih godina. Ovaj ugovor se proveravao već pune tri godine. Nisu se drugi ugovori proveravali sa drugim Albancima i Srbima na Kosovu i Metohiji nego ovaj posebno, jer su preko njega punili medije svakodnevno 2003, 2004. i 2005. godine. Nema novina u vezi s tim ugovorom, a koje nisu objavljene i sve to. Pokušaj gospodina Albijanića da mene dovede u poziciju finansijera terorista albanskih na Kosovu i Metohiji samo govori o njima ko su oni iz G17 plus, koji se bave tim poslom, ništa više.

B92: Dobro, hajde sad da pogledamo onda nekim drugim činjenicama u oči. Nije sporan samo ugovor koji se proverava, kako ste i sami rekli, u nadležnim organima u Srbiji, mislim da je u velikoj meri sporan i čovek s kojim ste poslovali, odnosno vlasnik i direktor te kompanije. Ovo je, gospodine Kariću, raspored organizovanih kriminalnih klanova na Kosovu, to je dokument MUP-a Srbije. Ovaj ovde markirani gospodin je Ekrem Luka, dakle čovek za koga MUP Srbije poseduje informaciju da je jedan od organizatora kriminalne grupe. Ovo je drugi dokument MUP-a, koji govori o kriminalnom klanu porodice Haradinaj. Ekrem Luka se tu pojavljuje kao saradnik ove familije Haradinaj.

Karić: Kakve to veze ima sa mnom, da čujem?

B92: Kakve ima veze?

Karić: Da.

B92: To je gospodin koji je vlasnik i direktor kompanije sa kojom ste potpisali ugovor. Ali, ako mi dozvolite da završim ovu priču do kraja...

Karić: Izvolite, molim vas, sa velikim zadovoljstvom.

B92: Ovo su mape uticaja tih kriminalnih bandi, a ovo je prema MUP-u Srbije pravac tranzitiranja teških droga, u čiji trafiking su uključene osobe koje pominjem, dakle i klan Haradinaj i klan Ekrema Luke. Je li to taj gospodin koji je trebalo da zaštiti Mobtel i Srbe koji u njemu rade?

Karić: Je l’ mogu to da dobijem?

B92: Možete, izvolite.

Karić: Mislim, samo da pogledam.

B92: Je li to taj gospodin koji treba da zaštiti Srbe i manastire srpske, to ste više puta rekli ili sam to negde možda pročitao?

Karić: Slušajte da vam kažem nešto, znate šta fali ovde?

B92: Šta fali, gospodine Kariću?

Karić: Ovde jedino fali porodica Karić da se ucrta na ovim listama. I ne sumnjam da će je tajna policija Srbije u političkom obračunu protiv Bogoljuba Karića ucrtati i pokušati da srpskom narodu prikaže nas na kraju i kao izdajnike i krivce za prodaju Kosova, koju inače oni spremaju. Tako da, ja ne želim da ovo komentarišem.

B92: Kako, gospodine Kariću, ne želite to da komentarišete? Ja Vas nisam svrstao tu. Ja samo pokušavam da Vas zamolim da nam objasnite ko je čovek s kojim ste sarađivali. Ovaj ugovor koji ste potpisali, taj ugovor je trajao, ako se ne varam, godinu dana, tačno su specificirane oblasti. Vi ste govorili da nikad niste prodali licencu. Ja znam da niste prodali licencu, ali sve drugo što je vezano za funkcionisanje Mobtela na Kosovu je prebačeno na Mobikos, na njegovu firmu. Evo ga ovde ugovor, tačno su markirane stavke koje su ključni deo ovog ugovora. Ja Vas sad pitam – Ko je čovek s kojim ste radili?

Karić: Samo da vam kažem nešto. Prvo, ja nisam vas optužio da ste vi mene svrstali u ovo. Ja sam optužio tajnu policiju i određene ljude koji su ovu kampanju pokrenuli, ništa više. Znači, samo to sam rekao i da me to uopšte ne čudi, to me raduje naprotiv, da vidim da se bave tim poslom. Je l’ misle da Srbija nema ni oči ni uši? Svi vide dobro i čuju odlično. Kamo sreće da postoji neko u Srbiji ko hoće s Albancima da radi, jer to je sreća. Da li je neko terorista ili nije, dokažite to, molim vas, Vi ako se bavite tim poslom.

B92: Evo još nekoliko dokaza.

Karić: Ja se ne bavim tim poslom. 

B92: Zamolili ste me za dokaze, evo su ovde, gospodine Kariću.

Karić: Da, ali budite ljubazni da ja sad vama odgovorim ako mogu, ne zbog vas nego čisto zbog građana koji nas slušaju.

B92: Kako da ne, svakako.

Karić: Tako da, ako dozvolite meni, imamo isti ugovor i vi i ja. Prvo, da bude jasno, ja nisam potpisnik ovog ugovora, to je broj jedan, što ne znači da se pravdam, samo polako, molim vas. Broj dva, u ovom ugovoru jasno piše, poneo sam i naočare koje obično ne nosim. Neću biti dug, samo dve rečenice.

B92: Izvolite.

Karić: Kaže se: "Održavanje infrastrukture GSM mreže, održavanje Mobtelove opreme i uređaja koji su se dnevno rušili, ukidala struja itd, milionske štete, u cilju promocije, usluga itd," sve to piše, dalje,"obezbediti nesmetan razvoj na Kosovu i druge tekuće poslove koji su vezani za navedenu opremu i ostalo". Znači, nema ovde nikakve tajne, ali nema to veze, jasno je o čemu se radi.

B92: To je mogao i UNMIK da radi, gospodine Kariću. Mogle su i druge kompanije da rade, mogle su i kompanije čiji su vlasnici ljudi koji nemaju biografiju kakvu ima gospodin Ekrem Luka.

Karić: Isto sada kao kad bih ja vas sad pitao, pre neki dan je premijer Koštunica bio kod Sulejmana Ugljanina, pa kaže: "Sandžak će biti samostalan, i muslimani će se krvavo boriti da priđu Kosovu, a ne da ostanu u Srbiji". Ja se ne bavim ovakvom propagandom i mene ovo ne interesuje, a ovo je koalicioni partner, čekajte sekund...

B92: Da Vas ne interesuje ne biste to pokazivali, ali naravno nema problema, izvolite pokažite.

Karić: Ovo sam samo doneo kao deo argumenta, pošto ste mi najavili da je gospodin Albijanić pomenuo ugovor.

B92: Tako je.

Karić: Znači, o tome se radi, ništa više.

B92: Ali, gospodin Ugljanin se ne bavi...

Karić: I sada ja ne optužujem Koštunicu, čiji je on koalicioni partner ovde, a ujedno su njegovi poslanici i koalicioni partneri Rugovini na Kosovu glasali za Kosovo Republiku sada 17. novembra. Ja ne optužujem za to premijera Koštunicu što je bio sa njim tamo. Ja mislim da most treba da pravimo sa svima, sa svim ljudima s kojima možemo da radimo. Mene optužuju radikali u Vojvodini zašto sam u Vladi sa Čankom i sa Kasom. Kažu: "Čanak se zalaže za Vojvodinu Republiku". Ja kažem: "Jeste li čuli da je pomenuo to?" Zato što smo partneri, zato što razgovaramo, zato što radimo. Treba da približimo ako možemo i neprijatelje sebi.

B92: Gospodine Kariću, pomenuli ste i gospodina Čanka...

Karić: Tako da, suvišan je komentar na ovo.

B92: Hajde da Vas zamolim za komentar ovoga.

Karić: Hoću, kako ne. Ja nemam razloga da ništa skrivam nego samo želim da vam kažem da...

B92: Dakle, pomenuli smo i gospodina Čanka, i gospodina Kasu, i gospodina Ugljanina, i gospodina Koštunicu, ali hajde sad da se vratimo na gospodina Ekrema Luku, s kojim ste Vi bili poslovni partner. Dakle, ovo je drugi deo dokumentacije o kojoj ja govorim, to je takođe izveštaj o jednoj profesionalnoj dijagonali poslova Ekrema Luke.

Karić: I kakve to veze ima sa mnom, da čujem?

B92: Čekajte, gospodine Kariću, kako nema veze? 

Karić: Hajde, recite.

B92: Vaša kompanija je potpisala ugovor sa čovekom koji je još ’92...

Karić: Znači, sada kad sam ja bio sa premijerom...

B92: Oprostite, je l’ mogu da završim?

Karić: Kako da ne, izvolite.

B92: Dakle, Vaša kompanija je potpisala ugovor sa drugom kompanijom, čiji je vlasnik čovek koji je još početkom ’90-ih godina finansirao, prema izveštajima srpske policije, teroriste na Kosovu, a radi se o milionima evra. Dakle, čovek koji se bavi prometom nafte, naftnih derivata, kontrolišući srpsku i albansku mafiju i trgovinu na relaciji Priština-Beograd-Priština...

Karić: Kakve to veze ima što piše tu?

B92: ... čovek koji se bavi pranjem novca, čovek koji se bavi prometom heroina.

Karić: Ko to kaže?

B92: Srpska policija. Oprostite, molim Vas, ovo nije tajni dokument.

Karić: Slušajte da vam kažem nešto, to kaže srpska policija. Pa, što ga ne uhapsi onda?

B92: Ekrema Luku?

Karić: Taj Ekrem Luka je dolazio u Beograd.

B92: On živi u Prištini i u Peći.

Karić: Nije tačno. Čovek je dolazio sto puta u Srbiju.

B92: Kad je dolazio, gospodine Kariću?

Karić: Sto puta je dolazio u Srbiju, to je broj jedan. Broj dva...

B92: Kad je dolazio? Kažite nam neki datum kad je dolazio?

Karić: Broj dva, čovek ima međunarodne poslove u celom svetu, sarađuje sa celim svetom, i sa Amerikom i Evropom. Pa, nisam primetio nikada do sad, ovo čujem prvi put od vas.

B92: Znate šta? Na Kosovu se šeta mnogo ratnih zločinaca, sasvim sigurno.

Karić: Drugo, šta mislite, šta misle oni o nama? Šta mislite, šta oni misle o meni ili neki drugi iz Bosne, nije bitno? Isto su i oni pisali – Bogoljub Karić finansira ratove u Bosni, ratove u Hrvatskoj itd. Znači, te stvari ja nemam...

B92: Dobro, Vi smatrate da ovo nema nikakvog značaja?

Karić: Ma, apsolutno nikakvog značaja. Ovo ima samo značaja ljudima koji imaju problem s glavom, kako i na koji način da gurnu sada Bogoljuba Karića kao dežurnog krivca pet godina u neku novu opciju. Jer, sada se otvara Kosovo i sad treba Bogoljuba izbaciti kao mogućeg pregovarača ili saradnika ili savetnika.

B92: U čije biste ime Vi pregovarali?

Karić: Ja?

B92: Da.

Karić: U ime naše zemlje, naše države i te Pokrajine Kosovo.

B92: Imate jednog poslanika u parlamentu.

Karić: Ja bih pregovarao u ime Srbije. A to što govorite o jednom poslaniku, polako. Ja sam učestvovao na izborima, da vam bude jasno, i to i predsedničkim i lokalnim. I ja sam potvrdio dva puta sebe za razliku od Dinkića, koji je ušao u Parlament sa jednim poslanikom a nije učestvovao na izborima ili G17 plus.

B92: Gospodine Kariću, video sam danas Vašu izjavu vezanu za to da ova Vlada hoće da proda Kosovo. Hajde da Vam postavim još jedno pitanje, čisto statističkog karaktera. Koliko Srba ima na Kosovu, prema Vašim informacijama? Vi ste s Kosova, pretpostavljam da imate dobre informacije.

Karić: 150 hiljada.

B92: 150? Jeste li sigurni?

Karić: Siguran.

B92: Pošto druge statistike kažu negde oko 100 hiljada.

Karić: Pa, nisam išao da brojim od kuće do kuće, ali sam obišao svaku kuću.

B92: Dobro, zato što mnogi kažu da je realno između 80 i 100 hiljada.

Karić: Slušajte, nekima ne odgovara da ima ni 20 hiljada. Ako pitate Labusa koliko ima Srba na Kosovu, njemu ne odgovara da bude dvoje nego kaže...

B92: To je negde oko 25 hiljada familija, gospodine Kariću.

Karić: ... da treba da razmišljaju da li će da žive tamo ili da se sele i vraćaju.

B92: Dobro, to je negde oko 25-30 hiljada familija.

Karić: I?

B92: Koliko, prema Vašoj proceni, u ovom trenutku vredi jedna prosečna imovina, jedna prosečna familija na Kosovu?

Karić: Pa, ja se nisam nikada bavio tim, da vam iskreno kažem, ne mogu da vam dam procenu.

B92: Ja sam zamolio naše kolege da se danas pozabave sa tim.

Karić: Dobro, ako oni imaju procenu.

B92: I dobio sam informaciju da jedan stan u severnom delu Kosovske Mitrovice od 60-ak kvadrata košta 18-20 hiljada evra, 22 hiljade evra.

Karić: Ja ne verujem, ja se s vama ne slažem.

B92: Znate, ja sam danas anketirao nekoliko kolega na Kosovu.

Karić: Anketirajte. Ja sam bio na Kosovu u srpskim stanovima u Kosovu polju i drugim mestima.

B92: Koliko vredi, gospodine Kariću?

Karić: U Peći sam bio takođe. Moja tašta je htela da proda stan, pa je odustala, 120 hiljada evra traži za stan od 54 kvadrata, a ne 62.

B92: U kom gradu?

Karić: U Peći.

B92: U Peći, dobro, možda u Peći. Ja govorim o delu Kosova u kojem živi najveći broj Srba.

Karić: I to 54 kvadrata, a stan je star 30 godina. Znači, ja se ne slažem s vama da srpska imovina vredi 10-12 hiljada, 15, 18 hiljada. To vredi u Boru dve, tri-četiri hiljade zato što je ova država uništila potpuno...

B92: U severnom delu Kosovske Mitrovice, dakle u severnom delu Kosova gde živi najveći broj Srba, o tome govorim, gde kuće vrede i po 30-ak hiljada.

Karić: Nisam proveravao, ali nema kuće za 30 hiljada, molim vas. Albanci bi platili svaku srpsku kuću neograničeno, koliko god Srbin traži.

B92: Koliko bi Srbi platili kuću u severnom delu Kosovske Mitrovice, gospodine Kariću?

Karić: Koliko bi Srbi platili?

B92: Ja Vam sad prenosim informacije koje sam čuo od mojih kolega na Kosovu.

Karić: Znate šta? Pa, ja to znam malo bolje od vaših kolega. Izvinjavam se, ne poznajem te kolege, ali znam to dosta dobro. Znači, Srbi kuću koliko bi platili na Kosovu? Srbi prave kuće. Ako ste bili skoro u Zubin potoku, Mitrovici i ostalo, gledali ste kako Srbi prave kuće. Prave kuće čak i kod Uroševca, gde ima par stotina Srba. A šta je tragično? Ja sam bio prvi za šest godina koji ih je posetio pored svih centara i ostalih institucija koje postoje u srpskoj Vladi i u Srbiji, ne mislim na ovu Vladu nego svih ovih šest godina unazad, prvi koji ih je posetio. Dobili su kuće, nov