| |
Program za mlade - Zamisli Srbiju!
Trenutni proces pridruživanja Srbije sa Evropskom unijom je usporen, jer se ne rešavaju politička pitanja saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Očigledno da u Srbiji postoje moćne strukture koje se kreću oko krupnog kapitala, krupnog kriminala i krupne politike kojima odgovara status kvo i koji su veoma zabrinuti činjenicom da će jednoga dana morati da se suoče sa veoma strogim evropskim standardima koji bi mogli ugroziti njihove monopolske pozicije i profitabilne poslove. Kriza identiteta, koja je inače problem svih zemalja u tranziciji, u Srbiji je dodatno pojačana i pitanjem suočavanja sa ratnom politikom i ratnim zločinama. Već duže vreme postoji snažno nastojanje da se građani ubede u nelegitimnost Tribunala i u činjenicu da osumnjicene za ratne zlocine ne treba izručivati, iako je cinjenica da nijedan zločin u istoriji nije tako dokumentovan kao zlocini na prostoru bivše Jugoslavije. Postoje podaci, brojevi, imena, datumi. Nazalost, u Srbiji vlada "zavera ćutanja" o zločinima koji su počinjeni u protekloj deceniji ‘’u ime srpskog naroda’’, i ta je zavera godinama prerasla u "zločin ćutanja". Vecina gradjana Srbije radije bira zaborav, jer se time sa njih skida odgovornost za zločine koji su u njegovo ime i uz njegovu pomoć počinjeni. Time što su prošlost i krivica preseljeni u Hag, oni su sklonjeni daleko od očiju. Umesto da dovede do katarze, Hag je nešto u šta vecina gradjana ne želi pogledati, nešto što ih se ne tiče.
Paradoksalno je da preko 80 % građana Srbije želi da zemlja uđe u Evropsku uniju, a pri tom preko 65 % njih misli da je Haški tribunal pristrasan i da s tim sudom ne bi trebalo sarađivati.
Nespremnost srpske politicke elite za suočavanje sa odgovrnošću neminovno je dovela do prebacivanja odgovornosti na druge i, u tom kontekstu, javni diskurs obiluje netolerancijom, ksenofobijom, antisemitizmom i etnickim sukobima. U suštini, nova politička elita, nakon ubistva premijera Vlade Republike Srbije, marta 2003, nije sposobna da na suočavanju sa zločinom otvori novi izvor neophodne energije. Nespremnošću i neiskrenošću u odnosu na neposrednu prošlost, vladajuca politicka elita gura Srbiju ka retrogradnom procesu koji je izoluje od sveta. U odsustvu moderne vizije Srbije, revitalizovano je četništvo i srpska konzervativna misao, što ima dve osnovne karakteristike: neodustajanje od teritorija na koje polaže pravo srpski nacionalni projekat i promovisanje vrednosnog sistema čija je osnova antizapdanjaštvo. Ovu orijentaciju u društvu prati i politički radikalizam. Ne radi se samo o marginalnim konzervativnim i ekstremnim političkim snagama. One postaju snaga koja ima podršku tradicionalnih nacionalnih institucija kao što su vojska, SANU, Srpska pravoslavna crkva. Negiranje demokratskih vrednosti provlači se i na koncept ljudskih prava, što se često pretvara u nasilne akcije protiv manjinskih grupa, posebno Roma, homoseksualaca, i sl. Kada se ima u vidu ovakva ideološka podloga, onda je lako razumeti brojne rasističke, antisemitske i antizapadne kampanje koje su intenzivno vođene tokom 2004/2007. godine. Kao zemlja Jugo-istočne Evrope, sa statusom "zemlje u razvoju" Srbija se još uvek suočava sa lošim ostavštinama bivših sistema i pogrešnim pristupom rešavanju problema. Naročito manje lokalne zajednice imaju problem sa prihvatanjem novih obrazaca ponašanja, a mladima nije data prilika da budu upoznati niti da uzmu učešće u donošenju odluka koje su od važnosti za celu zajednicu.
Loša materijalna i socijalna situacija, politicka nestabilnost, informisanje putem elektronskih i stampanih medija (koji su pod kontrolom interesnih grupa kojima radikalizacija drustva odgovara) prouzrokovala je inertnost među mladim ljudima, doprinela širenju nacionalizma i ksenofobije i rezultirala nezainteresovanošću mladih na polju pokretljivosti, komunikacija i razmene iskustava. Takav stav mladih ljudi rezultira opadanjem interesovanja za aktivnim drustvenim angazovanjem i predstavlja ozbiljan problem sa nesagledivim posledicama za krhku demokratiju u Srbiji.
Poverenje mladih u objektivnost informisanja postojecih elektronskih i stampanih medija u konstantnom je padu. Nije tajna da vecinu medijskih kuca u Srbiji kotrolisu raznorazne interesne grupe (obavestajne sluzbe, politicke stranke, kriminalni krugovi i ekonomski mocnici). Uzevsi u obzir ovu cinjenicu, nepoverenje mladih prema ovim medijima je potpuno razumljivo. Mediji u Srbiji su postali "žuta” i “crna” štampa koja ne može da se izbori sa tržištem. U Srbiji ne postoje klasični informativni centri za mlade, kao ni posebni omladinski mediji. Njihov nedostatak značajno deluje na stepen informisanosti mladih i njihovo učešće u društvu. Postojeće omladinske organizacije nisu dovoljno umrežene, ni međusobno integrisane. Zato je njihov domet ograničen i usmeren na veoma mali broj mladih ljudi.
Jedini medij kojeg karakterise konstantan rast interesovanja mladih jeste Internet. Prema zvanicnim republickim istrazivanjima broj korisnika Interneta u Srbiji raste sa godisnjom stopom od 150%. Prema istim istrazivanjima preko 85% korisnika Interneta spada u grupu do 30 godina starosti. Ovakav brzi godisnji rast slican je iskustvima koje su imale zemlje Zapadne Evrope tokom sredine devedesetih sto je dovelo do eksplozivnog razvoja trzista u trenutku kada je dostignuta kriticna masa i ukinut monopol nad telekomunikacijama.
Upravo zbog ovakve situacije u društvu, u martu 2005, nevladina organizacija LINGVA- Kraljevo, započela je realizaciju programa Zamisli Srbiju, (Zamisli svoj grad), čiji je glavni cilj pružanje realne šanse mladim ljudima da se kroz niz aktivnosti aktivno uključe u planiranje razvoja društva u kome žive. Neke od aktivnosti ovog programa, koje pruzaju sansu mladim ljudima da ostvare ove ciljeve su: aktivno ucesce u diskusionim grupama na web prezentaciji, izdavanje distribucija biltena, izrada multimedijalnih Kompakt diskova i niz drugih...
Da bi se ovaj cilj realizovao, neophodno je obezbediti objektivno informisanje mladih, kao što je web prezentacija www.ZamisliSrbiju.org , sa ciljem informisanja o ispunjavanju svih neophodnih preduslova potrebnih za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju, kao sto su: poštovanje prava čoveka i manjinskih prava, upoznavanje sa relevantnim činjenicama iz bliske pošlosti, unapređenje saradnje sa susednim zemljama, informacije o radu Haškog tribunala, indexu korupcije u društvu, poboljšanje svesti o značaju i ulozi mladih kao pokretačke snage demokratskih reformi.
Mladi ljudi, kroz internet prezentaciju Zamisli Srbiju, mogu da plasiraju svoje ideje, i da društvenim angažovanjem utiču na kreiranje sopstvene sudbine!
Radovan Milicević, urednik
|
|
|
|
